"Oluja": "Srbija 95-96-97 nije učinila ono što je trebalo"

Beograd -- Pomen žrtvama "Oluje" 1995. godine u kojoj je život izgubilo ili se vode k&#1072;o nest&#1072;li više od 2.000 ljudi, služen je u Crkvi Svetog Marka u Beogradu.Izbegli koji duže od dve decenije žive u Srbiji ističu još nerešena pit&#1072;nj&#1072;, nezadovoljni su odnosom Hrvatske prema njihovim imovinskim i ljudskim pravima.Ljudi iz kolone, izbegli iz Hrvatske, rođeni u izbeglištvu - već 22 godine svakog 5. avgusta prisustvuju pomenu u Crkvi Svetog Marka.Osećanja su i dalje jaka ali prisutnih je iz godine u godinu okupljenih je sve manje. &quot;Ljudi, što kažu, svaki se o svom jadu zabavio. Pitanje je ima li ko kakve mogućnosti doći, mi ođe u bližoj okolini Beograda. Mi smo ođe ratni veterani evo ja i ovaj moj prijatelj i znademo sve ove rane. I još jednu stvar da vam kažem, vidimo ljude koji ne zaslužuju da budu na ovim skupovima&quot;, kaže jedan od građana. &quot;Ja sam došla još '91. pošto mi je muž bio oficir u Karlovcu i živela sam u kasarni zarobljena, ne mogu ni da pričam, teško mi je. Ali da vam kažem nešto, ja sam srećna što sam ovde, imam porodicu, dva sina i volim da su ovde među svojim narodom&quot;, navodi žena. Prema podacima Komesarijata za izbeglice u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji &quot;Oluja&quot; iz svojih domova je proterano više od 200.000 krajiških Srba. Njihova prava u zemlji porekla ni danas nisu regulisana. &quot;U Srbiji su potrebe, ali prava su ostala tamo u Hrvatskoj, to su pre svega penzije, uzurpacija poljoprivrednog i drugog zemljišta, to je pitanje ukidanja boravišta i prebivališta i niz drugih pitanja za koja nikakvog razloga nije bilo do sada da ne budu rešena&quot;, navodi komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. &quot;Činjenicom da je Srbija primila preko 350.000 ljudi u državljanstvo u njihovim životima se nije baš nešto bitno izmenilo, vi za svoje državljanstvo ne možete da kupite ni kilo hleba ako vam je neko ukinuo penziju tamo gde ste je stekli&quot;, dodaje on. Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da nije zadovoljan činjenicom da Srbija &quot;95-96-97 godine nije učinila ono što je trebalo da učini&quot;. &quot;Trebalo je da svim porodicama koje su proterane zapadno od Drine i Dunava pomogne finansijski i da im da povoljne kredite da ljudi mogu da kupe kuće, da kupe stanove i da narednih 20 godina otplate te kredite svojoj državi ne da 20 - 25 godina plaćaju kao podstanari i da te pare bacaju u bunar. Ono što je dobro jeste što je pre dve godine krenuo regionalni stambeni program koji finansira međunarodna zajednica i taj program bi trebao da omogući da u naredne dve do tri godine ne bude nijedne prognane porodice koja će biti u izbegličkom statusu&quot;, kaže Linta. Tokom ratova na području bivše Jugoslavije u Srbiju je izbeglo oko 610.000 ljudi, samo tokom hrvatske policijsko-vojne akcije iz svojih domova proterano više od 200.000 Srba. 22 godine posle Oluje status izbeglice iz Hrvatske ima još oko 19.000.