Turci u Nemačkoj na referendumu o promeni ustava mogu da glasaju do 9. aprila.Ko je odgovoran za to da glasački listići sigurno stignu do Turske, a da prethodno ne budu pregledani, otvara pitanje "Dojče vele".Iako se sporni referendum o ustavnim promenama u Turskoj održava 16. aprila, u nekim evropskim zemljama je glasanje počelo još 27. marta. Turci u Nemačkoj, koji imaju pravo glasa, mogu glasati do 9. aprila. Glasanje je moguće u 13 nemačkih gradova, graničnim prelazima i nekim aerodromima. Glasačke kutije u Dortmundu, Hanoveru, Minhenu i Nirnbergu su postavljene u dvoranama koje su za glasanje specijalno iznajmljene. U drugim gradovima se glasačke kutije nalaze u generalnim konzulatima. U Nemačkoj trenutno živi oko 1,4 miliona Turaka koji imaju pravo glasa na referendumu. Nakon zatvaranja glasačkih mesta, glasačke kutije se zatvaraju, pečate i šalju u Tursku gde će 16. aprila pod strogim nadzorom i transparentno biti prebrojani glasački listići. Međutim, postavlja se pitanje: kakva je njihova sigurnost za vreme i posle glasanja? Civilna inicijativa za više sigurnosti Prema informacijama Visoke izborne komisije u Ankari, glasačke kutije u Nemačkoj spadaju pod odgovornost Izborne komisije zadužene za glasanje u inostranstvu. Međutim, kod svih izbora u inostranstvu se za sigurnost glasačkih kutija smatra odgovornom inicijativa Gurbetin Ojlari (Glas Turaka u inostranstvu). Za veću sigurnost na izborima u 18 evropskih država u okviru inicijative brine veliki broj volontera. Saradnici Gurbetin Ojlarija se tokom glasanja ponašaju i kao izborni posmatrači. Pošto institucije civilnog društva ne bi trebalo da budu uključene u izbore u inostranstvu, volonteri posmatrači od turskih stranaka dobijaju status posmatrača izbora. Pored civilnih posmatrača i predstavnika Visoke izborne komisije koji nadgledaju glasanje, posmatrače šalju i političke stranke. Posebno veliki broj posmatrača šalju ultra-nacionalistička MHP, islamsko-konzervativna AKP i socijaldemokratska CHP. Glasačke kutije se čuvaju u zaključanim prostorijama Kenan Kolat, predsednik socijaldemokratske CHP upozorava da bi „za sigurnost glasačkih kutija pored opunomoćene izborne komisije trebali da brinu i civini posmatrači". Kolat veoma dobro poznaje proceduru glasanja: Izborna komisija svakodnevno za vreme glasanja dokumentuje koliko je osoba glasalo. Nakon toga se glasački listići stavljaju u posebne džakove koje se pečate i odlažu u specijalne prostorije. Za njihovu sigurnost su zaduženi predstavnici tri stranke: CHP, MHP i AKP. Svaka od ovih stranaka poseduje ključ i vlastiti katanac za tu prostoriju. Dakle, vrata se mogu otvoriti tek onda kada su prisutna sva tri predstavnika stranaka. Višestruko glasanje Visoka izborna komisija je odlučila da birači mogu glasati na svim biralištima u inostranstvu. Ranije su mogli glasati samo u mestima u kojima su bili registrovani. Ovaj put dakle osoba koja živi u Berlinu može glasati u Hanoveru. Erkin Erdogan, portparolka nevladine organizacije koja je bliska prokurdskom HDP je zabrinuta da nova pravila omogučavaju višestruko glasanje. Međutim, zahvaljujući SECSIS-u, sistemu za praćenje izbora, automatski se proverava da li je glasač već glasao. Za to je dovoljan broj ličnog dokumenta. Erkin Erdogan je mišljenja da taj sistem nije posebno siguran i da se mora proveriti. Kolat to vidi drugačije. On smatra da se na osnovu broja ličnog dokumenta u sistemu odmah može videti gdje je ta osoba već glasala.
