Na današnji dan, 28. mart

1472 - Rođen je italijanski slikar Bartolomeo di Pagolo de Fatorino, poznat kao Fra Bartolomeo, takođe i kao Bačo dela Porta, jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora, preteča baroka. Bio je spretan eklektik i najviše je slikao religiozne teme, pri čemu su ga posebno zanimali problemi kompozicije. Privremeno je napustio slikarstvo, otišavši 1500. u dominikanski manastir, ali ga je četiri godine docnije Rafael ubedio da nastavi da slika.1776 - U Moskvi je osnovan Boljšoj teatar - veliki teatar opere i baleta, po ugledu na Sankt-Peterburg, u kojem su od četrdesetih godina 18. veka izvođene operske predstave. 1800 - Irski parlament je usvojio zakon o ujedinjenju Irske sa Engleskom. 1854 - Velika Britanija je, dan posle Francuske, objavila rat Rusiji i stala na stranu Osmanskog carstva u Krimskom ratu koji je izbio krajem 1853. 1862 - Rođen je francuski državnik Aristid Brijan, 11 puta predsednik vlade, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926. U Prvom svetskom ratu zalagao se za formiranje Solunskog fronta, a posle rata za stvaranje &quot;Sjedinjenih Država Evrope&quot; i Društva naroda. 1868 - Rođen je ruski pisac Aleksej Maksimovič Pješkov, poznat kao Maksim Gorki, utemeljivač socijalističkog realizma. Najčešća tema njegovog stvaralaštva su ljudi sa takozvanog dna, pobunjenici svih vrsta, izgubljeni i prezreni. Posle 1917. polemisao je s vođom Oktobarske revolucije Lenjinom i drugim čelnicima boljševičkog vrha, kritikujući postupke sovjetskih vlasti. Istovremeno je učestvovao u obnovi zemlje i smatra se najznačajnijim kulturnim poslenikom u postoktobarskoj epohi. Umro je 1936. u vreme najveće Staljinove strahovlade, pod okolnostima koje nisu potpuno rasvetljene. Dela: priče, pripovetke i romani &quot;Makar Čudra&quot;, &quot;Starica Izergilj&quot;, &quot;Maljva&quot;, &quot;Konovalov&quot;, &quot;Pesma o Sokolu&quot;, &quot;Foma Gordejev&quot;, &quot;Mati&quot;, &quot;Pesma o vesniku oluje&quot;,&quot;Leto&quot;, &quot;Trojica&quot;, &quot;Ispovest&quot;, &quot;Gradić Okurov&quot;, &quot;Čelkaš&quot;, &quot;Život Mateja Kožemjakina&quot;, &quot;Supruzi Orlovi&quot;, &quot;Artomonovi&quot;, &quot;Život Klima Samgina&quot;, &quot;autobiografska&quot; trilogija &quot;Detinjstvo&quot;, &quot;Među ljudima&quot; i &quot;Moji univerziteti&quot;, drame &quot;Malograđani&quot;, &quot;Na dnu&quot;, &quot;Na letovanju&quot;, &quot;Deca Sunca&quot;, &quot;Varvari&quot;, &quot;Neprijatelji&quot;, &quot;Vasa Železnova&quot; (dve verzije), &quot;Jegor Buličov i ostali&quot;, uspomene &quot;Lav Tolstoj&quot;. 1880 - U Beču je potpisana &quot;Železnička konvencija&quot; na temu povezivanja železničke mreže Srbije i Austrougarske. 1881 - Umro je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe &quot;Velika petorica&quot;, predstavnik ruske nacionalne muzičke škole. Dela: opere &quot;Boris Godunov&quot;, &quot;Hovanščina&quot;, &quot;Soročinski sajam&quot;, ciklus solo pesama &quot;Dečja soba&quot;, klavirska kompozicija &quot;Slike sa izložbe&quot;, orkestarska kompozicija &quot;Noć na golom brdu&quot;. 1891 - Rođen je mađarski pisac Lajoš Zilahi, veoma plodan i popularan. Živeo je u emigraciji posle 1948, najviše u SAD, a umro je 1974. u Sremskoj Kamenici kod Novog Sada. Dela: romani i pozorišni komadi &quot;Samrtno proleće&quot;, &quot;Ararat&quot;, &quot;Kad duša zamre&quot;, &quot;Voda nešto nosi&quot;, &quot;Duša povratnica&quot;, &quot;Sunce sija&quot;, &quot;Drveni tornjevi&quot;, &quot;Sibir&quot;, &quot;General&quot;, &quot;Razbesneli anđeli&quot;, &quot;Purpurni vek&quot;, &quot;Zarobljenici&quot;. 1909 - Rođena je srpska glumica Nevenka Urbanova. Prvu ulogu ostvarila je 1925. godine u predstavi &quot;Kod belog konja&quot; Narodnog pozorišta, a poslednju 1965. u &quot;Tangu&quot; Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Tokom 40 godina na sceni Narodnog pozorišta ostvarila je 150 likova, među kojima su Lola Montez (&quot;Opčinjeni kralj&quot;), Vaska (&quot;Koštana&quot;), Rina (&quot;Pokojnik&quot;) za koju je 1948. godine dobila nagradu Vlade Narodne republike Srbije. Bila je Keti Zajdl (&quot;Matura&quot;) i Barunica Kasteli (&quot;Gospoda Glembajevi&quot;), Gospođa Erlin (&quot;Lepeza ledi Vindermir&quot;), Ester Kolijer (&quot;Duboko plavo more&quot;), Julija (&quot;Obožavana Julija&quot;), Serafina (&quot;Tetovirana ruža&quot;). Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije, dodelili su joj 1984. godine Nagradu za životno delo &quot;Dobričin prsten&quot;. Objavila je sećanja: &quot;Svici koji slovima svetle&quot;. 1911 - Rođen je srpski književni i pozorišni kritičar jevrejskog porekla Eli Finci. Bio je učesnik NOP-a od 1941. Po oslobođenju zemlje bio je direktor &quot;Borbe&quot;, Jugoslovenske knjige, Nolita, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa &quot;Književnost&quot;. Dela: pozorišne kritike u zbirkama &quot;Više i manje od života I-V&quot;, &quot;Stvarnost i iluzije&quot;, studija &quot;Deni Didro&quot;, ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Djorđu Jovanoviću, Branimiru Chosiću, Marinu Držiću. 1914 - Rođen je češki književnik Bohumil Hrabal. Smatran je nastavljačem Jaroslava Hašeka. Na osnovu njegove novele &quot;Strogo kontrolisani vozovi&quot;, Jirži Mencl je snimio istoimeni film koji je 1968. dobio Oskara. Ostala dela: zbirke pripovedaka &quot;Govori ljudi&quot;, &quot;Biser na dnu&quot;, &quot;Časovi igranja za starije i iskusnije&quot;, &quot;Oglas na kuću u kojoj više ne želim da živim&quot;, &quot;Vašarske pesme o ubistvu i legende&quot;, &quot;Praznik visibaba&quot;. 1930 - Turski glavni grad Angora preimenovan je u Ankara. Do Ataturka turska prestonica bio je Istanbul. 1939 - Predajom Madrida snagama generala Franciska Franka, potom dugogodišnjeg diktatora Španije, španska republika je doživela slom. Usledila je strahovita odmazda nad republikanskim (komunističkim) borcima ali i pristalicama demokratije. 1939 - Adolf Hitler je poništio Pakt o nenapadanju, koji je Nemačka 1934. sklopila sa Poljskom, što je bio uvod u napad na Poljsku u septembru 1939, čime je započet Drugi svetski rat. 1941 - Zgrožena ratom, ubila se engleska književnica Virdžinija Vulf. Ostvarila je majstorske portrete, posebno žena iz viših slojeva engleskog društva. Dela: romani &quot;Izlet na svetionik&quot;, &quot;Gospođa Delovej&quot;, &quot;Godine&quot;, &quot;Talasi&quot;, &quot;Orlando&quot;, eseji &quot;Sopstvena soba&quot;, &quot;Između činova&quot;, &quot;Smrt moljca&quot;, &quot;Običan čitalac&quot;. 1941 - Italijanska eskadra pretrpela je u Drugom svetskom ratu težak poraz od britanske mornarice kod rta Matapan, plativši visoku cenu za pokušaj sprećavanja britanskog pomorskog saobraćaja u istočnom Sredozemlju. Potopljeno je više italijanskih krstarica, a ratni brod &quot;Vitorio Veneto&quot; je teško oštećen. Posle te bitke italijanska flota nije izlazila na pučinu, čak ni kad su izgledi na uspeh bili izuzetno povoljni. 1941 - Italijanski diktator Benito Musolini obavestio je nemačkog vođu Adolfa Hitlera da su njegove snage spremne da učestvuju u napadu na Jugoslaviju, posle čega su počele ubrzane pripreme za agresiju koju su Nemci započeli 6. aprila 1941. bombardovanjem Beograda. 1942 - U pomorskoj bazi Sen Nazar u Francuskoj - skrovištu nemačkih ratnih brodova i podmornica koji su napadali savezničke konvoje na Atlantiku - izvedena je najuspešnija saveznička diverzantska akcija u Drugom svetskom ratu. Saveznici su neopaženo dovukli stari razarač, pun eksploziva sa tempiranim mehanizmom za paljenje, i u snažnoj eksploziji uništena su sva lučka postrojenja i oštećen bojni brod &quot;Admiral Tirpic&quot;. Luka u Sen Nazaru ostala je neupotrebljiva za vojne potrebe do kraja rata. 1943 - Umro je ruski kompozitor, dirigent i pijanista Sergej Vasiljevič Rahmanjinov, čija su dela sinteza evropskog duha i ruske narodne osećajnosti. Komponovao je opere, simfonijske kompozicije i druga dela, ali se najoriginalnije izrazio u klavirskim kompozicijama i solo pesmama. Iz Rusije je emigrirao 1918. i potom je živeo u SAD. 1945 - Vlada SAD priznala je vladu Demokratske Federativne Jugoslavije, devet dana posle Velike Britanije, koja je to prva učinila. 1969 - Umro je američki general i državnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, predsednik SAD od 1953. do 1961. Komandant NATO bio je od 1950. do 1952, kad je dao ostavku zbog predsedničkih izbora, koje je dobio kao kandidat Republikanske stranke. 1970 - U zemljotresu koji je razorio turski grad Gediz u zapadnoj Anadoliji poginulo je najmanje 1.100 ljudi. 1973 - Američki glumac Marlon Brando odbio je da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu &quot;Kum&quot;, poslavši na ceremoniju dodele nagrade indijansku glumicu Sačin Litlfeder - Sačin &quot;Malo pero&quot; - kako bi ona prikazala tragično stanje američkih Indijanaca. 1979 - U najgorem nuklearnom incidentu u SAD, u elektrani &quot;Ostrvo tri milje&quot; kod Herisburga u Pensilvaniji je, posle delimičnog topljenja jednog reaktora, radioaktivni gas iscureo u atmosferu i stanovnici Herisburga su evakuisani. 1985 - Umro je ruski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal, izuzetan kolorista i crtač, jedan od najoriginalnijih slikara 20. veka. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafičkim ciklusima ilustrovao je &quot;Mrtve duše&quot; Nikolaja Gogolja, &quot;Hiljadu i jednu noć&quot; i Bibliju. Takođe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitraže u katedrali u Mecu. 1989 - Usvojeni su amandmani na Ustav Srbije kojim je uspostavljen državno-pravni suverenitet Srbije na celoj teritoriji republike. 1991 - Desetine hiljada Moskovljana demonstriralo je ulicama u znak podrške Borisu Jeljcinu, najvećem rivalu sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, prkoseći zabrani javnog okupljanja. 1994 - Umro je francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko, član Francuske akademije, čije su tzv. antidrame preobrazile teatar 20. veka. Njegova dela - svojevrsna antidramaturgija prožeta satiričnim duhom, bave se apsurdnošću mnogih &quot;vrednosti&quot; savremenog sveta. Dela: drame &quot;Chelava pevačica&quot;, &quot;Žak ili pokornost&quot;, &quot;Lekcija&quot;, &quot;Stolice&quot;, &quot;Žrtve dužnosti&quot;, &quot;Pastirov kameleon ili Pariska improvizacija&quot;, &quot;Makbet&quot;, &quot;Novi stanar&quot;, &quot;Nosorog&quot;, &quot;Ubica bez plate&quot;, &quot;Kralj umire&quot;, &quot;Leteći pešak&quot;, &quot;Spavaćica&quot;, &quot;Igra pokolja&quot;, &quot;Žeđ i glad&quot;, &quot;Kuga&quot;, &quot;Čovek s koferima&quot;, &quot;Crno i belo&quot;, radio drama &quot;Salon automobila&quot;, roman &quot;Usamljenik&quot;. 1994 - Rusija je potpisala ugovor sa Kazahstanom o korišćenju kosmodroma u Bajkonuru. 1997 - Savet bezbednosti UN ovlastio je međunarodne snage, predvođene italijanskim trupama, da stanovništvu Albanije, ugroženom dvomesečnom masovnom antivladinom pobunom, obezbede snabdevanje hranom i ostalim potrepštinama. 2002 - Umro je američki filmski scenarista, producent i režiser austrijskog porekla Bili Vajlder, prvi filmski stvaralac koji je u jednoj godini dobio tri Oskara, 1960. za režiju, scenario i fotografiju filma &quot;Apartman&quot;. Najčešće je režirao lake komedije sa satiričnom crtom, ali je pravo stvaralačko umeće iskazao u društvenim dramama kojima dominira bespoštedni cinizam. Nagrađivan je na festivalima u Kanu i Veneciji i osvojio je šest Oskara. Filmovi: &quot;Propali izlet&quot;, &quot;Bulevar sumraka&quot;, &quot;Stalag 17&quot;, &quot;Sabrina&quot;, &quot;Duh Sent Luisa&quot;, &quot;Ljubav popodne&quot;, &quot;Svedok optužbe&quot;, &quot;Neki to vole vruće&quot;, &quot;Jedan, dva, tri&quot;, &quot;Slatka Irma&quot;, &quot;Privatni život Šerloka Holmsa&quot;, &quot;Fedora&quot;, &quot;Sedam godina vernosti&quot;. 2003 - Srpska policija saopštila je da je na Fruškoj Gori otkrila posmrtne ostatke Ivana Stambolića, negdašnjeg predsednika Predsedništva Socijalističke republike Srbije. 2004 - Umro je britanski glumac, režiser i pisac rusko-francuskog porekla Piter Aleksander Justinov, ambasador dobre volje UNICEF-a i UNESKO-a. Pre Drugog svetskog rata u pozorištu je najčešće igrao u svojim komedijama: &quot;Ljubav četvorice pukovnika&quot;, &quot;Romanov i Djulijeta&quot;, &quot;Foto-finiš&quot;, &quot;Deseta simfonija&quot;. Napisao je i autobiografiju &quot;Dear me&quot;. Filmovi: &quot;Quo vadis&quot;, &quot;Spartak&quot; (Oskar), &quot;Topkapi&quot; (Oskar), &quot;Ljubičasti taksi&quot;. 2005 - U zemljotresu jačine 8,7 stepeni po Rihteru, koji je pogodio severni deo Sumatre, poginulo je oko hiljadu ljudi. 2009 - Umro je Ranko Munitić, publicista, kritičar, filmski poslenik. Školovao se na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Od rane mladosti bavio se filmskom kritikom, istorijom i teorijom filma, publicistikom, dramaturgijom, radio je kao scenarista, a oprobao se i u filmskoj režiji. Šira publika pamti ga kao autora i voditelja serijala &quot;Veče sa zvezdama&quot; na TV Beograd 90-ih. Priredio je više monografija o srpskim glumcima, među kojima o Miodragu Petroviću Čkalji, Pavlu Vuisiću, Bori Todoroviću. Iz oblasti teorije značajne su njegove knjige &quot;Fantastika na ekranu&quot;, &quot;Alisa na putu kroz podzemlje i kroz svemir&quot;, &quot;Te slatke filmske laže&quot;, &quot;Jugoslovenski filmski slučaj&quot;, &quot;Zagrebački krug crtanog filma&quot;, &quot;Uvod u estetiku kinematografske animacije&quot;, &quot;Pola veka filmske animacije u Srbiji&quot;.