Tri sudska procesa za zaštitu jednog uzbunjivača

Marija Beretka morala je da pokrene tri različita postupka kako bi dobila zaštitu kao uzbunjivač, a u jednoj od presuda novosadski Viši sud je čak odlučio da policija nije ovlašćeni organ za prijavu zloupotreba. Zakon o zaštiti uzbunjivača primenjuje se oko 18 meseci i pomaže onima koji odluče da prijave korupciju i kriminal. Ipak, treba da prođe još vremena kako bi se utvrdili njegovi pravi efektiTačno na dan kada je u Srbiji počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača Marija Beretka je novosadskoj policiji prijavila da njeni nadređeni u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove prikrivaju podatke o nepropisno parkiranim vozilima. Od tog 5. juna 2015. godine, pored problema na radnom mestu, za nju počinje pravna borba koja i danas traje. Istraga o navodnim nepravilnostima na koje je Beretka upozorila je još u toku a u međuvremenu je zaštitu morala da traži u tri odvojena sudska postupka. Sudovi su o njenom slučaju donosili različite odluke &ndash; poslednji put u julu 2016. godine. Tada je Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo presudu Višeg suda po kojoj mora da bude vraćena na posao. Beretka je rukovodioce na propuste upozoravala još od početka 2015. godine, posle čega su je dva puta prebacivali na novo radno mesto. Ipak, novosadski sudovi su u obrazloženjima navodili da nije moguće utvrditi trenutak od kada ima pravo na zaštitu pa samim tim ni vezu između njene prijave i načina na koji su postupali prema njoj. U presudama stoji i da nije dokazala da je izvršila unutrašnje uzbunjivanje, a Viši sud je čak naveo da policija nije ovlašćeni organ kome uzbunjivači mogu da prijavljuju nezakonitosti. Ovaj slučaj pokazuje nekoliko problema u primeni Zakona o zaštiti uzbunjivača, a neki su se dešavali i na Višem sudu u Beogradu. Ipak, sagovornici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kažu da je zakon dobar &ndash; ali da treba sačekati još vremena kako bi se videli njegovi efekti. Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i član radne grupe koja je radila na pisanju Zakona, kaže da je sudska zaštita uzbunjivača najjača, zbog čega su se i odlučili za nju. Vladimir Radomirović, takođe član radne grupe i urednik portala Pištaljka, kaže kako Zakon daje odličnu osnovu da institucije &bdquo;počnu da reaguju u korist građana i korist javnog interesa, a ne u korist nekih malih grupa, političke ili poslovne prirode.&rdquo; Marija Beretka je u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove Novog Sada radila duže od 20 godina. Nevolje za nju počinju tek nakon što je početkom 2015. godine suočila poslodavce sa nepravilnostima koje je otkrila radeći kao nadzornik u oblasti komunalne inspekcije. U to vreme je vlasnicima nepropisno parkiranih vozila slala pozive za javljanje inspektorima ili naloge za plaćanje kazne. Beretka za CINS kaže da su njeni nadređeni, između ostalog, nezakonito sačinjavali službene beleške o obustavljanju postupaka. Upozoravala ih je više puta, ali je jedini rezultat bilo šikaniranje &ndash; kolege su je nazivale pogrdnim imenima, poput cinkaroša, a neki prestaju da komuniciraju s njom. &bdquo;Ja sam često znala da kažem kad su tu ti ljudi bili - meni se više isplati da moju decu ne učim poštenju (&hellip;) nego da ih učim da kradu, jer tako bolje prolaze. Oni me onako pogledaju i okrenu glavu&rdquo;, priča Beretka. Prvi put su je na drugo radno mesto prebacili u aprilu 2015. godine. Početkom juna, sve je prijavila policiji, nakon čega ponovo dobija premeštaj &ndash; ovoga puta u Gradsku upravu za opšte poslove. Kao razlog oba puta je naveden &bdquo;povećan obim posla&ldquo; na novom radnom mestu. Ona ulaže prigovor, koji Uprava odbija. Beretka Osnovnom sudu u Novom Sadu 14. jula 2015. godine podnosi tužbu radi ocene zakonitosti rešenja o promeni radnog mesta. Krajem septembra, sud presuđuje u njenu korist i naređuje Upravi da je vrate na stari posao, što potvrđuje i Apelacioni sud. Vladimir Balaban, vršilac dužnosti načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove, nije odgovorio na pitanja koja su mu novinari CINS-a poslali mailom niti se javio na pozive. Ista sutkinja &ndash; različite presude Beretka je paralelno pokrenula i dva postupka pred Višim sudom u Novom Sadu. U prvoj tužbi tražila je da sud izrekne privremenu meru po kojoj bi je Gradska uprava odmah vratila na radno mesto, do okončanja sudskog postupka o njenoj zaštiti. Sud je odbija, navodeći kako nije dokazano da je štetna radnja, odnosno, promena radnog mesta, nastupila zbog uzbunjivanja. Sutkinja Višeg suda Jadranka Mali u obrazloženju navodi da &bdquo;saopštavanje informacije o kršenju propisa samom licu koje krši propise (... ) ne predstavlja započinjanje uzbunjivanja&quot;, dok policija nije &bdquo;&rsquo;ovlašćeni organ&rsquo; nadležan da postupa po informaciji kojom se vrši uzbunjivanje.&ldquo; Apelacioni sud 16. septembra 2015. potvrđuje ovo rešenje. &ldquo;Imate situaciju gde sudija kaže da policija nije nadležna za istraživanje zločina. Zaista apsurdna situacija&rdquo;, kaže urednik Pištaljke Radomirović. &ldquo;Nemoguće da sudija ne zna da policija jeste ovlašćeni organ.&rdquo; Iako sudovi spore Beretkino unutrašnje uzbunjivanje, Zakon nigde ne precizira da ono mora da prethodi spoljašnjem, u kome se zloupotrebe prijavljuju ovlašćenim organima. U drugom postupku pred Višim sudom sutkinja Jadranka Mali donosi drugačiju odluku i presuđuje u Beretkinu korist, objašnjavajući da je obraćanjem policiji ipak počela postupak spoljašnjeg uzbunjivanja, pa je samim tim Uprava izvršila štetnu radnju prema njoj. Presudom iz aprila 2016. godine ih obavezuje da je vrate na posao i plate odštetu od 100.000 dinara. Apelacioni sud ukida ovu presudu 14. jula 2016, navodeći da njena prijava policiji i preraspoređivanje na novo radno mesto nemaju veze jedno s drugim. Postupak je time ponovo vraćen na odlučivanje Višem sudu. U međuvremenu, sudsku zaštitu je tražio i Beretkin kum, Zoran Pandurov, kao povezano lice, navodeći da i sam doživljava odmazdu jer joj je pomagao. 254 sudska spora u prvih godinu dana Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojen je 25. novembra 2014. godine, a njegova primena počinje u junu 2015. godine. U pripremi zakona je učestvovala radna grupa koju su činile osobe iz pravosuđa, nevladinog sektora, državnih institucija, ali i sami uzbunjivači. Uzbunjivači su osobe koja otkrivaju informacije o kršenju propisa i upozoravaju na zloupotrebe u svom preduzeću ili instituciji. Po Zakonu, imaju pravo na sudsku zaštitu ako je prema njima preduzeta štetna radnja, poput otkaza ili neke vrste odmazde. Odvojeni sudski postupak može da se vodi radi određivanja privremene mere &ndash; kojom se štetna radnja prekida dok traje postupak o zaštiti uzbunjivača. U prvih godinu dana primene Zakona, na sudovima u Srbiji pokrenuta su 254 spora za zaštitu uzbunjivača, od čega su 163 predmeta u tom periodu i rešena. Sudije koje se bave ovim predmetima prošle su kroz posebnu obuku, ali praksa u odlučivanju je različita. Između ostalog, neki od sudova odbijali su da pruže privremenu meru zaštite, navodeći npr. da nije dokazana veza između otkaza i prijave zloupotrebe. Kada dođe do žalbe Apelacioni sudovi neretko menjaju odluke prvostepenih. Irena Garčević, sudija Višeg suda u Beogradu, kaže da je Viši sud od početka primene zakona, zaključno sa 31. oktobrom 2016. godine, imao 20 predloga za određivanje privremene mere, od čega je u trenutku razgovora s njom pet bilo usvojeno. Garčević dalje navodi da je osam predloga za privremenu meru odbijeno, ali je Apelacioni sud ukinuo tri. Od toga je u dva slučaja promenjena prvostepena presuda po kojoj uzbunjivač nije imao pravo na zaštitu jer je štetna radnja prema njemu preduzeta pre primene zakona. &bdquo;Apelacioni sud je smatrao da nije reč o retroaktivnoj primeni (...) zbog toga što su to neke štetne radnje koje traju&ldquo;, objašnjava Garčević. Vladimir Radomirović kao negativan primer navodi i slučaj kada je sud odbio da zaštiti uzbunjivača jer poslodavac u rešenju nije naveo da ga otpušta zbog uzbunjivanja. &ldquo;Nijedan poslodavac neće to da uradi&rdquo;, objašnjava Radomirović. Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da Zakon nije cilj sam sebi, već je to oruđe koje pomaže u borbi protiv korupcije. Dodaje da je dobro što postoji zaštita uzbunjivača, ali da treba videti šta se događa sa prijavljenim slučajevima, o čemu trenutno nema dovoljno informacija. Ovaj tekst je nastao u saradnji sa Koalicijom Jugoistočne Evrope za zaštitu uzbunjivača.