Dačić: To znači jednu rekonfiguraciju, kako bih rekao Ban Ki Mun, političkog prostora ovde u Srbiji, i možda za neke neočekivano, ali što se tiče političke scene u Srbiji, verovatno više puta viđenih nekih političkih promena u odnosima između stranaka.
Gost: Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i ministar policije (SPS)
Autorka: Olja Bećković
Bećković: Dobro veče svima pojedinačno, svima pojedinačno, ja verujem, večeras koji su odlučili da umesto vaterpola gledaju Utisak nedelje i srdačno vas pozdravljam i zahvaljujem vam se. Znači, plan za večeras je ovakav: idemo pravac da vidimo kako izgledaju predlozi za proteklu nedelju, onda vas zovem, ako vas ima, da se javite i da kažete šta je na vas ostavilo najjači utisak, a onda u sledećem satu, ja mislim, negde oko 10, pričamo sa Ivicom Dačićem, dakle, zamenikom premijera, prvim potpredsednikom Vlade i predsednikom SPS-a, pre svega o tome šta je to predsedništvo SPS-a danas odlučilo i šta će se dogoditi na sutrašnjoj sednici skupštine grada. Za one koji se uključe malo pre, malo kasnije, koliko mi je poznato, prva repriza je noćas u 2 ujutru, a druga sutra u 2 popodne. I idemo na predloge. Predlog broj jedan, predlog broj jedan opisuje na direktan način, ali jedan proširenji fenomen, a to je, dakle, ljudska potreba da sude i ljudsko uverenje da su pozvani da sude, ma u kom stanju razuma se nalazili. Predlog broj jedan.
I predlog broj dva govori o ljudima i govori o nekim osobinama za koje jedan deo stručne javnosti veruje da bi trebalo da čuče u svakom od nas i da se svaki čovek rodi sa tim nekim elementarnim poštenjem. Nisam sigurna da je baš tako, a ono što je meni utisak u sledećem predlogu je, i primetićete kad stigne do te rečenice, koja glasi: "Ima različitih mišljenja“. Predlog broj dva.
I na trećem mestu za proteklu nedelju, Srbija je, kao što znate, dobila novu vladu i novog premijera. Ko je novi premijer, kakav je to čovek i šta je rekao u svom ekspozeu - o tome govori predlog broj tri.
Predlog broj četiri za proteklu nedelju, dakle, Palmina slava ne jenjava i, dakle, širi se, kako u zemlji, tako i u svetu, predlog broj četiri.
U ovoj letnjoj šemi se ispostavilo kao jedna od jako važnih tema, najavljena deklaracija o pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije. S jedne strane se postavlja logično pitanje - a šta se to građane Srbije tiče? I nek se oni mire van naših očiju, ako im se miri. A sa druge strane, ako nas se već ne tiče, zašto o tome toliko pričamo? Dakle, šta je pozadina tog mirenja i šta to znači - o tome govori predlog broj pet.
I predlog broj šest i poslednji za ovu nedelju govori o tome kako i kakve igranke traju na lokalu. Dakle, kako, čime se ko služi u formiranju lokalne vlasti, a šta je bilo u Beogradu i šta će se desiti - o tome, kao što sam rekla, govorimo negde oko 10 sa Ivicom Dačićem. Dakle, predlog broj šest. UKLJUČENJE GLEDALACA
Bećković: I da, evo, došao je i taj trenutak u emisiji Utisak nedelje: Ivica Dačić, dobro veče. Posle par godina i sad, Ivice, ako bismo zamislili ...
Dačić: Došao je i taj dan.
Bećković: Molim?
Dačić: Podsetili ste ma na... Ja sam mislio pred ove izbore, "padaj silo i nepravdo“, pa onda ide "kucnuo je i taj čas", pa ovo što ste krenuli, "došao je i taj..."
Bećković: Pa, eto, došao je i taj čas i sad, ako bismo zamislili da ja ovih par godine koliko se nismo videli nisam čitala novine, nisam bila ovde, i sad Vas pitam šta ima novo. Šta ima novo?
Dačić: Pa, evo, znači, možda je to za nekoga novost, ali mislim da smo mi još pre nekoliko godina, kao rukovodstvo Socijalističke partije Srbije, postavili sebi neki cilj, a to je da se trudimo da damo odgovore na pitanje šta želimo od Socijalistički partije Srbije u ovom trenutku i da smo definisali taj neki put kojim bi naša partija trebalo da ide, u smislu izgradnje jedne moderne, demokratske partije levice, koja će se truditi da se biračkom telu ne predstavlja samo kao stranka koja je bila na vlasti pre 2000. godine, nego kao stranka koja može da da odgovor na pitanje šta ćemo sa Srbijom danas, odnosno kakve mi predloge dajemo za rešenje problema i situacije, problematičnih situacija, da tako kažem, ili strateških nekih nedoumica, koje imamo ove 2008. godine.
Bećković: Ali verujem da imate sad, zamislimo da Vas zovem telefonom i to Vas zovem iz inostranstva, nećete sad da mi pričate to nego ja kažem: Ivice, šta ima?
Dačić: A šta ima novo. Dobro, postali smo, vratili smo se na vlast, evo.
Bećković: Jeste i šta, kako Vas predstavljam danas?
Dačić: Pa, dobro, ja sam sada, ja sad obavljam funkciju prvog potpredsednika, koji obavlja dužnost zamenika predsednika Vlade, i ministar unutrašnjih poslova. Što znači jednu rekonfiguraciju, kako bih rekao Ban Ki Mun, političkog prostora ovde u Srbiji, i možda za neke neočekivano, ali što se tiče političke scene u Srbiji, verovatno više puta viđenih nekih političkih promena u odnosima između stranaka. Jer možda to nekome izgleda čudno, ali kada saberete istoriju SPS-a od 18 godina, pa i istoriju Srbije, naravno, mi smo od tih 18 godina dve godine bili sami na vlasti, prve dve godine. Onda smo posle toga bili...
Bećković: To niko nije zaboravio i dalje.
Dačić: Onda smo posle toga bili, posle toga smo bili, bio je Milan Panić i Dobrica Ćosić na saveznom nivou, uz značajan udeo Demokratske stranke, a na nižem nivou je bila manjinska vlada sa Šešeljem, koja je trajala godinu dana. I onda je ’93. godine Milošević razgovarao sa Đinđićem o formiranju vlade na republičkom nivou. Sećate se, tada je kampanja Demokratske stranke glasila da oni mogu bolje od nas, a ne velika kritika SPS-a... I postojao je dogovor neki da se napravi zajednička vlada. Međutim, ko je kriv zašto to nije realizovano sad nije bitno, ali je napravljena vlada Nove demokratije, SPS-a i jednog dela Demokratske stranke, Slobodana Radulovića, ne znam, Đukića itd. Onda je posle toga usledio period vladavine sa... Napravljen dogovor sa SPO-om i preko noći promenjen u dogovor sa Srpskom radikalnom strankom, da se napravi vlast ’97. godine, pa onda ’99. godine SPO ulazi u saveznu vladu, pa onda 2004. godine...
Bećković: Vi sad hoćete da kažete da se ništa neprirodno nije desilo i da je došlo do....
Dačić: Ne, hoću da kažem da se koalicije u Srbiji ne prave sa političkim istomišljenicima jer ih nema. Jednostavno, možda je ovo za nekoga čudno zato što su to dve političke opcije koje su bile suprotstavljene pre 2000. godine, ali mi smo tu dilemu razrešili 2004. godine kao SPS, jer smo tada morali da donesemo istu takvu odluku, možda malo manje bolnu nego što je ova, a to je da sarađujemo sa onima koji su nas srušili 5. oktobra 2000. godine.
Bećković: Ali hajdemo sad ono što najviše zanima gledaoce, a to je da li ste razrešili danas na predsedništvu dilemu sa kim ćete u koaliciju na gradskom nivou?
Dačić: Pa, tu postoji nekoliko činjenica koje su od značaja za ovu temu. Prvo, koalicija sa Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom i dogovor oko gradonačelnika Beograda je bio napravljen pre nego što je konstituisana, napravljena republička vlast. Nakon toga je usledilo... Znači, to je prva činjenica.
Bećković: Čim govorite "bio", slutim kakav je odgovor. Hajdemo dalje.
Dačić: Pa, nema tu nikakve tajne, znači, dogovor oko Beograda je napravljen na početku. Posle toga je napravljen dogovor oko Republike sa drugim političkim partnerima u odnosu na grad Beograd, što naravno ima određene implikacije na... Znači, svako rešenje u Beogradu, koje bi možda bilo drugačije nego na nivou Srbije, dovodi u pitanje vlast na nivou Srbije, dovodi u pitanje vlast na nivou Vojvodine itd. I postoji treća činjenica, a to je da parlamentarna većina sa LDP-om u ovom trenutku, čini mi se, teško ostvariva i teško moguća, zato će odbornici SPS-a na sutrašnjoj sednici samo učestvovati u verifikaciji mandata, a u narednih koliko je još ostalo, ne znam tačno, dana će se videti da li je uopšte moguće napraviti bilo kakvu parlamentarnu većinu ili će se ići na neka druga rešenja, kao što su novi izbori.
Bećković: Znači, ovako, hajdemo sad, hajdemo po redu. Znači, Vi ste uspeli da slomite svoj gradski odbor i....
Dačić: Ne, ne, ne, da se razumemo, nije to nikakvo slamanje. Nisu oni doneli odluku da idu sa ovima, sa Demokratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom, bez nas. Zajedno sa nama su je doneli. S druge strane, zajedno sa nama donosimo i ovu drugu odluku zato što... Jedno je u vreme kada je ta odluka bila na nivou grada Beograda, nije bila ova koalicija na nivou Srbije. S druge strane, mi smo pre deset dana napravili koaliciju na nivou Srbije i sasvim je logično, logično nastojanje Demokratske stranke, kao što SPS tako slično nastupio. Uostalom, mi smo i srušili Đinđića sa mesta gradonačelnika uz pomoć SPO-a, jednostavno zato što smo i hteli da postoji neka veza između republičke i gradske vlasti, ali s druge strane, parlamentarna većina sa LDP-om je teško moguća. Znači, u ovom trenutku ne postoji, ne postoji mogućnost... Znači, sa jedne strane, sa onima sa kojima smo želeli, to nije moguće sada, sa onima... A sa drugima je teško da naši, da je našima prihvatljivo. Znači, u ovom trenutku je samo verifikacija mandata.
Bećković: Reklo bi se, jedini ishod su izbori, onda šta ako...
Dačić: Pa, ne znam, moguće je da... Sve su opcije otvorene ako...
Bećković: Ako ne pristanete na podršku LDP-a?
Dačić: Sve su opcije otvorene do... Znači, mi samo želimo da kažemo: sutra se ne rešava ko će biti gradonačelnik, sutra se samo verifikuju mandati.
Bećković: Ali se sutra, odnosno, evo, može se reći, koliko već danas je raskinut sporazum sa DSS-om i Srpskom radikalnom strankom.
Dačić: On nije formalno raskinut, ali je jednostavno takva situacija da on ne može da bude realizovan u ovakvim okolnostima bez posledica po republičku vlast.
Bećković: A šta su posledice, hajdemo da kažemo to, po vaš moral, po vaše poštenje? Dakle, mi smo koliko juče slušali kako Aleksandar Vučić po ko zna koji put ponavlja da on ne samo što veruje Antiću, nego veruje i Vama i veruje u Vašu reč, jer ste Vi to obećali i da, ukoliko bi se to desilo, da bi to bio primer političkog i moralnog beščašća. Da li je to to? Da li je na dnevnom redu to?
Dačić: Ne, mislim da... Ja sam razgovarao sa gospodinom Vučićem i ja potpuno razumem celu tu situaciju, isto kao što i on mora da razume situaciju u kojoj se nalazi...
Bećković: A šta je on rekao? Da razume?
Dačić: Ne, ne govorim o tome, ja ne želim da prenosim ko je šta rekao, ali jednostavno, Socijalistička partija Srbije se nalazi jednostavno pred jednom odlukom koja, jedna odluka može da ugrozi opšta... Drugu odluku koja je doneta na višem nivou. Sa druga strane, ako je ta odluka nemoguća, onda mi nećemo, najverovatnije se neće ići ni u podršku u nekoj drugoj varijanti u kojoj bi LDP mogao da čini deo parlamentarne većine. Mislim da je to nemoguće. I to je, po mom, po nekom našem mišljenju, treba u narednim danima o svemu tome razgovarati, ali mislim da je najrealnije da se sve to vrati... Uostalom, može se napraviti parlamentarna većina i između nekih drugih stranaka posle svega.
Bećković: Hoćete reći sa DSS?
Dačić: Ne znam.
Bećković: Pa, kojih drugih?
Dačić: Ja nisam... Pa, ne znam. Ja kažem da ne znam...
Bećković: Kad kažete to, može se napraviti neka druga?
Dačić: ...ali mi ćemo učestvovati u verifikaciji mandata i razgovaraćemo dalje sa svim ovim strankama sa kojima smo i do sada razgovarali. Naravno, sada se mora razgovarati i sa Demokratskom strankom, jer su oni naši koalicioni partneri na nivou Srbije. Ako se ne nađe rešenje, onda se ide na nove izbore.
Bećković: A to bi značilo, znači, da je tačno ono što su juče objavili mediji, a to je da vam je Tadić otvoreno rekao da, ukoliko ne raskinete ovaj sporazum i napravite tu koaliciju, da će doći u pitanje republička?
Dačić: Ne, nije tačno. Nije to tačno zato što je napisano u novinama da postoje različite vrste informacija, ali očigledno je da postoje problemi u funkcionisanju republičke vlasti ukoliko dođe do realizacije ove odluke.
Bećković: A to bi u prevodu značilo, vi bi ste ostali bez tih, ovih...
Dačić: U novinama je objavljeno drugačije, da mora da se napravi parlamentarna većina sa Demokratskom strankom. Ona nije sporna, ali ona u ovom, na primeru Beograda, ona nije samo većina sa Demokratskom strankom, nego i sa LDP-om.
Bećković: Aha, dobro.
Dačić: Znači, ja hoću da kažem da izlaz iz ove situacije mora biti takav da je jednostavno rešenje između onoga što je željeno i onoga što bi neko želeo, a za nas nije prihvatljivo, mislim da tu treba da ostanemo principijelni. Zato mislim da se mora tražiti neko rešenje na drugim osnovama ili će se ići na nove izbore.
Bećković: A kako bi se to prevelo na običan jezik? Dakle, Vi govorite političkim jezikom, a kako bi se to prevelo na srpski jezik? Dakle, vi ste prevarili, obmanuli ili šta, koja je treća reč, šta ste uradili svojim dojučerašnjim koalicionim partnerima?
Dačić: Pa, znate šta, Vi sad mene vraćate na situaciju od prošle godine, kada su bili...
Bećković: Ne, nego na ovu, na današnju. Šta ste uradili to danas?
Dačić: Pa, znate šta? Mi smo želeli da to uradimo, ali znate, postoje, postoje u politici, postoje neke stvari koje su na jednom, drugom i trećem nivou.
Bećković: Ali sad će neko da kaže "to su pare". Znači, dobili ste pare.
Dačić: Pare?
Bećković: Da.
Dačić: Pa, ovde je reč o vlasti na nivou Srbije. Da li će vlast na nivou Srbije da padne zbog toga što ćemo biti na vlasti u nekoj opštini ili gradu u Beogradu, to su neuporedive stvari. Znači, postoje politički prioriteti za Socijalističku partiju Srbije. U ovom trenutku se mi ne opredeljujemo ni za koga i tražimo najčasniji izlaz iz ove situacije, da sačuvamo republičku vlast i da ne budemo nekorektni do kraja prema onima sa kojima smo do sada razgovarali. Šta to znači? Nećemo podržati drugu stranu, ne može se izglasati ono što smo imali nameru, zato što bi time doveli u pitanje vlast na nivou Srbije i situacija je jasna. Ja nisam...
Bećković: Pa, kako glasi ta jedna reč? Znači, mi smo - šta?
Dačić: Ali da Vam kažem jednu stvar. Znači, prošle godine to je slična situacija takva bila na nivou Republike. Toma Nikolić je izabran za predsednika Skupštine, kasnije je napravljena vlada na drugi način, ja nikad nisam ni za koga od njih rekao... Razumeo sam političku situaciju. Isto kao što su i radikali razumeli Demokratsku stranku Srbije, pa su posle toga sa njima pravili koaliciju.
Bećković: Dobro. Videla sam u nekoliko navrata da ste koristili taj argument i negde ste bili čak i oštriji i rekli da Demokratska stranka Srbije, s obzirom na to kako je izigrala Srpsku radikalnu stranku, nema pravo nikom sada da govori ni o kakvoj časti i poštenju, ali kakav je to alibi za vas? S druge strane, oni su to uradili radikalima, a ne vama, i što se vi sad svetite Vučiću?
Dačić: Ali samo da Vam kažem, mi nismo izabrali Vučića pa ga smenili, mi smo pravili koalicioni sporazum, koji je napravljen pre nego što je napravljen na nivou Srbije. Imate Vi mnogo primera na nivou Srbije gde je promenjen koalicioni sporazum od početka pa do kraja. S tog aspekta, verujte mi, ovo je najčistije rešenje za Socijalističku partiju Srbije.
Bećković: Da li vas je razumeo Antić, na primer? Da li je razumeo ovu argumentaciju koju sada govorite meni? Da li Vas je razumeo i da li je miran izašao i rekao: "Razumeo sam"?
Dačić: Da li Vi mislite da sam ja doneo odluku suprotnu mišljenju mojih saradnika?
Bećković: Pa, pretpostavljam da ima neka većina.
Dačić: Zajedno smo doneli odluku.
Bećković: I složio se?
Dačić: Apsolutno smo zajedno...
Bećković: I sve to što govorite nije umeo da shvati do jutros?
Dačić: Ko to kaže da nije umeo da shvati?
Bećković: Pa, ono što je izjavljivao do juče zvučalo je da...
Dačić: Oni su do sada imali na važnosti koalicioni sporazum koji je bio i on bi ostao na snazi da nije u pitanju funkcionisanje vlasti na nivou Srbije.
Bećković: Aha, dobro. Da li je tačno da su već podeljena gradska preduzeća?
Dačić: Na kom nivou?
Bećković: Na gradskom.
Dačić: Na kom nivou, sa kim?
Bećković: Da se tačno zna da ćete vi dobiti... Sa demokratama.
Dačić: Pa, kako kad mi nismo sa njima?
Bećković: Pa, to Vas i pitam. Hajdemo da proverimo da li ste se već dogovorili ili ne? Dakle, novine pišu da ste dobili elektrane, da ste dobili GSP, da ste dobili Sava centar i da ste dobili Arenu.
Dačić: Ne.
Bećković: E sada, ukoliko se ispostavi za, to, dve nedelje da jeste dobili...
Dačić: Pa, ne, ja Vam kažem, sa Demokratskom strankom nismo uopšte razgovarali oko Beograda.
Bećković: Tako ste govorili za republičku, to, do poslednjeg dana ste vikali da nema pregovora i da niste razgovarali.
Dačić: Čekajte, je l’ Vi shvatate da će u Beogradu biti izbori?
Bećković: Šta da li ja?
Dačić: Da će u Beogradu biti izbori?
Bećković: Ja imam utisak da Vi vučete na tu vodenicu.
Dačić: O čemu Vi govorite onda? Kako možemo da delimo mesta kada su izbori?
Bećković: Dobro, samo... Videćemo. Ovo Vas prosto pitam da zapamtimo, pa da vidimo kad to dobijete.
Dačić: Znači, ja sam, mi smo, mi imamo određene obaveze prema našim partnerima sa kojima smo razgovarali, pre svega prema gospodinu Vučiću, takođe ne možemo da pravimo većinu sa LDP-om. Ako se napravi neka druga većina, u kojoj se, neka druga većina bez LDP-a, mi smo spremni da u tome učestvujemo... Koja ne bi narušila vlast na republičkom nivou. Ali ako to ne bude moguće, imamo još sedam, osam, devet dana, ne znam koliko, posle toga se zna ta procedura i ide se na nove izbore.
Bećković: Dobro.
Dačić: Mislim da je to najčasniji izlaz za Socijalističku partiju Srbije u ovom trenutku.
Bećković: OK. E, sad su te spekulacije, malo pre kada sam Vas pitala za novac, dakle...
Dačić: Znači da ne bismo nekoga prevarili za račun nekoga drugoga. Dozvolite, veliku su pritisci, ne možemo da izdržimo taj pritisak da se ne sruši republička vlast, imamo obavezu prema Srpskoj radikalnoj stranci pre svega, idemo na nove izbore.
Bećković: E sad kad ste kod te reči "pritisci", dakle, dobar deo javnosti je uveren da svi potezi koji su se vukli su se vukli pod, dakle, određenim pritiscima i sad se spekuliše kojim, ili pretnjama. Dakle, i to što ste raskinuli prvobitne, prekinuli pregovore o republičkoj vladi sa DSS-om, sa narodnjacima i sa radikalima, pa i ovo sada, da je to rezultat pritisaka, pa su sad bile te spekulacije tajkuna i ambasadora...
Dačić: Pa, znate šta? Što se toga tiče, to stvarno najmanje možete da zamerate SPS-u. Pa, znate šta? Pa, ko je doveo 5. oktobra 2000. godine na vlast DOS? Pa, je l’ Solana sa njima razgovarao? I sa Koštunicom i sa Đinđićem i sa svima redom i sa Veljom Ilićem. Strani ambasadori, pa da li je Mongomeri organizovao, gde je bio? U Budimpešti je bio, Vi to znate, tamo, u Budimpešti su bili ovi, obuke za naše političare, kako da sruše Miloševićevu vlast. Tajkuni su osam godina bili na strani ovih koji su bili na vlasti i sad neko zamera da li tajkuni prave pritisak ili ne. Nikakvih pritisaka nije bilo za vršenje vlasti. Može nama neko da vrši pritisak koliko hoće. Pa, je l’ znate koliko su para nama davali da srušimo Koštuničinu vladu?
Bećković: Ko vam je davao pare?
Dačić: Milione, milione. Tajkuni i biznismeni.
Bećković: Koji, ovi isti?
Dačić: Ne ti, neki drugi.
Bećković: Koji? Odakle? Koji tajkuni su davali pare da srušite Koštunicu? Koji tajkuni, Ivice?
Dačić: Ali nismo hteli zato što ne postoje stvari koje će Socijalistička partija da uradi, i ja lično, koje neće biti u interesu naše partije. Sa tog aspekta, politički gledano, nema razloga bilo ko da vrši pritisak na nas. Mi smo hteli vladu sa DSS-om i sa radikalima, nije bila moguća većina. Zašto? Pristali smo i na ponižavajuće njihove predloge koji se tiču predloga sastava vlade itd. Prešli smo i preko odnosa prema nama u predizbornoj kampanji, kakav je on bio? Da su jedna od te dve stranke glasale za listu Bogoljuba Bjelice i Vulina, kako bi smanjili broj glasova SPS-u. Oni su računali da će oni sami imati apsolutnu većinu, pa su davali izjave da će, eto, nas će uzeti iako im ne trebamo, a Toma Nikolić mi je direktno rekao, znači, lepo mi je rekao, pošteno: ja ću da pravim vladu sa Koštunicom, a tebe ću zvati ako mi trebaš.
Bećković: Dobro.
Dačić: E sad, ja sam u petak otišao da razgovaram sa Koštunicom u vreme izborne ćutnje. Nisam mogao da razgovaram s njim, razgovarao sam sa njegovim savetnicima. Što se mene tiče...
Bećković: Rekli ste da ste razgovarali sa Nikitovićem i sa Mihajlovim?
Dačić: Ne mislim o tome ništa loše, ali razgovor je bio u tom smislu: evo, sve je u redu, mi ćemo imati većinu, ali bićete sa nama itd. Šta je problem? I pored svega toga smo ipak učestvovali u svim tim razgovorima. Ja sam se trudio veštački da održavam ovu koaliciju našu u razgovorima sa njima, zato što od početka je bilo jasno da Jedinstvena Srbija neće da se složi sa poništavanjem sporazuma oko Evropske unije, a da PUPS insistira na penzijama koje je dobio u ovom koalicionom sporazumu sa Demokratskom strankom.
Bećković: Dobro, a čekajte samo, rekli ste nekoliko stvari. Znači, rekli ste kada sam Vas pitala, rekli ste tu sad ekskluzivu da su vam tajkuni nudili pare da rušite Koštunicu, a da niste hteli, a kada sam Vas pitala koji, Vi ste rekli: ne ovi nego neko drugi.
Dačić: Pa, ne ovi na koje ovi sada misle.
Bećković: A koji ovi?
Dačić: Pa, cela Srbija zna da oni misle na Miškovića i na ne znam nekoga drugoga, a što se tiče....
Bećković: Na koga drugoga?
Dačić: Pa, ne znam na koga drugoga, mislim na Beka ili ja ne znam na koga drugoga, ali ...
Bećković: Ali vi isto tako kažete ovih dana, izjavljujete javno, da je Mišković vršio pritisak da idete u koaliciju sa Vojom Koštunicom i da se Voja Koštunica viđao sa Miškovićem u jeku pravljenja vlade.
Dačić: Pa, ne, ja sam to rekao...
Bećković: Znači, Vi ste rekli u stvari odlučno "ne" Miškoviću ovim što ste otišli sa demokratama.
Dačić: Pa, znate šta, otkud njima pravo da utiču i šta Vi mislite? Da ćemo mi da slušamo njih šta oni kažu? Pa, kakve mi imamo obaveze prema njima? Ovolicko. Oni koji imaju obaveze prema njima, neka ih slušaju. Pa, gde su bili kad smo bili mi u opoziciji. Znači, što ...
Bećković: Koga ste vi slušali? Je l’ ste slušali vaše birače? Je l’ su vama vaši birači dali...
Dačić: Mi smo slušali našu političku logiku i naš politički instinkt i našu političku želju i uostalom naš politički cilj da ovo bude veliki povratak Socijalističke partije Srbije i to smo uradili.
Bećković: Ali imali ste jedan, lapsus ste imali na Skupštini, gde ste rekli, kao: nama je ovde važan prihod, pa je onda umesto prihod ste izgovorili: naš politički interes. To Vam je izletelo pre par nedelja i to se vrtelo kao Utisak nedelje. Znači, ipak se radi o nekakvim prihodima?
Dačić: Pa, ne znam šta se vrtelo. O prihodima?
Bećković: Aha.
Dačić: O kakvim prihodima? Pa, čekajte, da li ste Vi svesni toga da Čedomir Jovanović kaže, on jedini kaže šta se u stvari dešava. Evo, sad će neko da kaže da sam počeo s njim da pravim koaliciju, ali ne. Ja nisam mogao to da kažem u Skupštini da je u pravu. Ljudi, zašto bi meni neko platio da ja dođem na vodeću funkciju u vlasti? Pa, valjda bi morao ja nekome da platim da dođem na to mesto sa sedam posto birača. O čemu Vi govorite? Znači, Socijalistička partija Srbije je dobila zamenika premijera i ministra unutrašnjih poslova, dobila je predsednika parlamenta, dobila je ministra za infrastrukturu, ministra za energetiku, ministra za prosvetu i dobio je PUPS potpredsednika Vlade. Znate šta, na drugoj strani su nam nudili mesto ministra poljoprivrede, rada i socijalnu politiku i ekonomske odnose sa inostranstvom i jednog potpredsednika i na to smo pristali iz SPS-a.
Bećković: A zar vam nisu nudili, zar nije rekao Vaš kolega Obradović za skupštinskom govornicom Milošu Aligrudiću da su vam i oni nudili tu funkciju zamenika premijera?
Dačić: Jeste potpredsednika, da potpredsednik bude onaj koji zamenjuje. Jeste. Pa, to je ta ideja.
Bećković: Znači, nije bilo ponižavajuće, bilo je gotovo isto?
Dačić: Pa, kako gotovo isto?
Bećković: Što se Vas lično tiče.
Dačić: A nisam ja lično u pitanju.
Bećković: Dobro.
Dačić: Ja govorim o uticaju partije. Pa, znate šta, znate kad... Meni je bilo, mnogo mi je teško bilo, znači, 2004. godine, kada smo pravili koaliciju sa Demokratskom strankom Srbije, ne zbog Koštunice, nego bio je tu, bili su svi oni koji su i sada ovde, ali bili su... Nekako je tada bilo prvi put smo se u tome našli i glasali smo za predsednika skupštine i trebalo je prozivkom da se glasa i sada da kažete "za Dragana Maršićanina", pošto je bilo dva kandidata, radikal i Dragan Maršićanin. I sećam se ove moje koje kolege što su bili ispred mene, Anđelković, ne znam, Vučelić itd. Sramota ih je bilo i meni je bio to najteži dan u životu. Da prelomite da glasate između radikala i Dragana Maršićanina, glasate za Maršićanina. Je l’ možete da mi verujete da sam sa ponosom i gordošću ovoga puta glasao za Slavicu Đukić-Dejanović i Vi sad mene pitate što smo mi to pristali. Pa, koja budala to ne bi pristala?
Bećković: Pa, nije Vam baš neki odgovor.
Dačić: Čekajte, o čemu Vi govorite?
Bećković: Dobro.
Dačić: O čemu Vi govorite? Pa, ne postoji stranka na svetu koja to ne bi uradila. Zašto bi joj to neko... Mi smo stranka koja neće više, koja nije ušla u vlast da podržava tuđu politiku. Mi delimo odgovornost za vođenje zajedničke politike. Nismo mi tu da podržavamo manjinski druge, mi imamo ključne poluge vlasti u ovoj državi, srazmerno naravno nekom svom učešću u vlasti, i to je velika razlika. Zato sve te priče o tome da li će neko da nekoga potkupi, da potplati, to su smešne priče.
Bećković: A da l’ su smešne priče ove koje Vi pričate takođe ovih dana o pretnjama? Dakle, ako Vi kažete s jedne strane da ne mogu Vama tajkuni ništa, da nemaju oni nikakvog prava da se obraćaju Vama, da Vi njima ne dugujete ništa, s kojim pravom i sa kojom logikom onda, a rekli ste da Vam je DSS pretio otvaranjem afere "kofer", odakle im ta ideja, ako u toj aferi "kofer" nema ništa, da vam prete time?
Dačić: Pa, nisam ja pretio... Nisam ja to govorio.
Bećković: Šta niste govorili?
Dačić: Ja nisam govorio ništa o tome, o tim pretnjama.
Bećković: Ne, rekli ste, evo, u intervjuu za Standard, ste rekli da su Vam u DSS-u pretili otvaranjem afere "kofer".
Dačić: Ne, ja sam rekao da je DSS, u vreme dok su još trajali razgovori, počeo sa raznim uvredama, pretnjama, sa ponižavanjem u medijima.
Bećković: Pa, kako su Vam mogli pretiti, ako nemaju čime?
Dačić: Pa, čekajte, da li... Sačekajte samo malo.
Bećković: Oprostite.
Dačić: Znači, prvo, govorili su o tome da smo mi nepouzdani politički partneri.
Bećković: Što se ispostavilo netačno.
Dačić: Molim vas, mi nepouzdani! Mi smo njih podržavali tri godine, glasali smo za Ivanu Dulić samo da bi Koštunica bio na vlasti. O čemu mi govorimo? Pa, znači, glasali smo za Jelašića, za Dinkića, pa mi smo znači sve... Ja sam žrtvovao svoj autoritet u SPS-u jer su govorili da sam Koštuničin čovek, da bi podržavao bespogovorno na neki način ono što su oni radili.
Bećković: Dobro, šta hoćete da kažete? Da svaka pouzdanost ima granice?
Dačić: Pa, naravno.
Bećković: I te granice su iscurile evo sada?
Dačić: I s druge strane, Olja, znači, ako smo tada bili dobri, nije u redu kada se sve to završi, vi pljunete na nekoga. Pa, Vaš otac je jednom prilikom rekao da kad Crnogorci pljuju na Srbe, da pljuju u vis i da im se sve to vraća u lice. Evo, to otprilike može da bude metafora i za ovo. Sad, ako pljujete vi na nekoga sa kim ste sarađivali, pljujete sami na sebe. Ja nikada neću da kažem nijednu ružnu reč o saradnji sa Demokratskom strankom Srbije, Novom Srbijom, sa svima sa kojima smo do sada sarađivali, sa Srpskom radikalnom strankom. Politika... U politici se ne dešavaju samo lepe stvari, kao i u životu. Postoje stvari kada morate da donesete odluku, kao što je ova, kao što je odluka o formiranju republičke vlade, kao što je bila odluka Miloševića da uvede sankcije prema Republici Srpskoj da bi bio potpisan Dejtonski sporazum. Pa, šta Vi mislite, da mu je bilo lako da to uradi? I šta Vi mislite, da je ta odluka bila, odnosno dočekana sa oduševljenjem u Srbiji? Ali su zato svi sa oduševljenjem dočekali Dejtonski sporazum, koji je istorijska tekovina. Znači, sa tog aspekta o čemu Vi govorite, mi smo, znači, kao stranka smo protiv toga da se sada konkretni politički potezi pretvaraju u jednu vrstu kampanje kada vam se neko ne sviđa, vi onda dođete i onda jedno vreme su određeni ljudi iz DSS-a, kao što je ministar Samardžić, on je dao intervju gde kaže: ne mogu više da gledam, ne mogu više da vidim očima SPS, a mi pregovaramo sa njima. Kaže: Ja bih Dačića izbacio iz svog stana, a ne mogu da ga izbacim iz pregovora. Pa, onda kaže Velja Ilić, kaže: Ja ću da otvorim aferu "kofer", tražiću anketni odbor. Ljudi, pa zar neko misli da ću ja sad, da će neko time me uplaši?! Ili da pošalju Draganu Markoviću tamo razne pretnje, tajkune i sve ostalo i onda, sad, to će kao biti, to će biti kao podsticaj. Ne. Tako se ne može razgovarati sa SPS-om.
Bećković: A čekajte, a to zvuči građanima logično. Građanima zvuči logično da ako Vi to govorite da su oni pretili otvaranjem afere "kofer", onda to znači da oni imaju čime da prete. Onda sad oni razmišljaju, kažu: dobro, znači, oni su rekli kao, to, "pazi, ovaj, ako ne uđeš sa nama", a ovi drugi su rekli: "pazi, mi ćemo ti oprostiti aferu ’kofer’ i još ćemo ti dati da ti budeš nadležan za sopstveni slučaj i da ti budeš ministar policije".
Dačić: Pa, za koji moj sopstveni slučaj? Pa, ja nemam slučaj. Znači, ja sam tamo svedok u tome.
Bećković: Pa, kako Vam prete ako nema slučaja, to ne razumem? Koja je logika?
Dačić: Pa, ko kaže da... Pa, nisam ja govorio o tome... Pa, pazite, Olja, Vi se malo pravite naivni ovde u svemu tome. Niste baš tako naivna osoba.
Bećković: Ja hoću da mi odgovorite ko Vam je pretio?
Dačić: Nije baš, ovaj... Ako hoćete da Vam kažem, nemojte baš tako da ispadate naivni. Znači, ovde nije reč o tome. Ako je neko za nešto bio kriv, onda treba da ga uhapsite odmah. Šta sad to znači, sad, eto, ako niste dobri, ja ću da vam nešto, to, ja ću itd. Pa, šta sad? Evo, ja sam sad izabran za ministra policije i šta sad treba ja da radim? Da sve te koji su meni pretili, sad da ja kažem: e, izvini, molim te, ja ću sad da tražim otvaranje te i te afere. Nisam baš siguran da svi koji su mi pretili imaju dovoljno razloga da budu, da su baš moralno čisti.
Bećković: Pa, za moral se ne ide u zatvor.
Dačić: Pa, dobro, ali je... Za nešto drugo se ide.
Bećković: A je l’ ciljate na nešto drugo?
Dačić: Pa, ne, ne ciljam ništa, nego kažem, ja neću tako da se ponašam, ja nikome ne pretim. Šta imam ja da pretim? Da ja iznosim neke stvari iz privatnog života nekog čoveka ili da sada kada je neko sa mnom u svađi, pa ja sad kažem: ti si najgori na svetu. To je najniži nivo političkog morala.
Bećković: Dobro. Pravimo kratku pauzu ovde, pa se vraćamo.
Bećković: Jedna od stvari o kojima se mnogo govori je ta deklaracija o pomirenju Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke i, evo, nema dana a da neko ne iznosi svoje utiske o tome. Istovremeno se priča o tome da je ta deklaracija trebala da bude potpisana pre dva dana, u četvrtak, i da je ta deklaracija i taj potpis zapravo trebao da bude uvod u ove nove pregovore o gradskoj koaliciji. Deklaracija nije potpisana, hajdemo to. Zašto nije potpisana? Što je to odloženo? Ko je piše? Gde se piše?
Dačić: Pa, mislim da su to stvari koje nemaju veze jedna s drugom. Mi smo se dogovarali još odavno, znači, kada smo pokrenuli celu ovu priču. Moj uslov za razgovore sa Demokratskom strankom, ozbiljne razgovore, sa željom da oni urode plodom, on je bio dvostruki. Prvo, da ako želimo dogovor, moramo da imamo dogovor oko toga da mi nismo neko ko će nekome poslužiti kao određeni anestetik u određenom periodu da vrši vlast, a da mi onda odgovaramo za efekte te vlasti. I to je ono što sam malopre govorio. Zato smo govorili o tome. Znači, i to je deo političkog interesa SPS-a, političkog, nikakvog dugog. Znači, da obavlja određene značajne funkcije u ovoj državi kako bi sa tog mesta mogao da vodi politiku, jer mi iz ovoga želimo da izađemo jači, a ne da izađemo slabiji, a ne možete izaći jači ako nemate mesta sa kojih možete voditi državnu politiku. Drugi moj predlog je bio da se dođe do određenog dogovora, o nekoj vrsti našeg međusobnog političkog pomirenja. Nisam ja mislio na nacionalno pomirenje. Znači, pazite, nacionalno pomirenje podrazumeva da bi sad to trebali svi. Inače, ako se Vi dobro sećate, ja sam više puta u poslednjih nekoliko godina govorio da u uslovima kada je teška situacija u državi, kada nemamo političkog dogovora, da bi možda bilo dobro rešenje vlada nacionalnog jedinstva ili ne znam ni ja kako to svakako neko, svako to zove na svoj način, ali pošto je ovde reč o dve stranke, možda je pretenciozno govoriti i nemamo mandat da govorimo o nacionalnom pomirenju. Pošto su to dve suprotstavljene političke opcije, koje na neki način simbolizuju vlast koja je bila pre 2000. godine i vlast koja je bila posle 2000. godine, mi smo govorili o deklaraciji o političkom pomirenju u načelu, kao osnovi za formiranje jedne zajedničke odgovornosti za ostvarivanje one vizije Srbije kakve mi danas želimo zajednički, DS i SPS, a to je vizija Srbije kao demokratske, celovite, ekonomske, kulturne, razvijene i socijalno pravedne države.
Bećković: Ali građani se pitaju "šta se to nas tiče". Pomirite se vi, to pomirenje između dve stranke - i zašto to, kakve mi imamo veze sa tim?
Dačić: A ko kaže "šta se vas tiče"? Pa, i ja Vas pitam šta se to Vas tiče. Ako vi niste članovi SPS-a i DS-a, ne znam što bi se vas to ticalo. Znači, to nema nikakve veze sa... Mi govorimo... To se tiče vas samo sa aspekta da možete da vidite iz te deklaracije kakvo je društvo za koje se zalažu ove dve stranke. To uopšte, u tom tekstu uopšte ne bi trebalo da bude reči o...
Bećković: A ko ga piše? Ko piše taj tekst?
Dačić: Pa, taj tekst je... Pošto je, kao što znate, za sve te takve vrste tekstova je neophodno vreme da se oni naprave, mi kada smo razgovarali o svemu ovome...
Bećković: A ko piše? Ne piše vreme tekst.
Dačić: Ne piše vreme, pa pišu naši ljudi, naravno.
Bećković: Ko?
Dačić: Pa, ne mogu da Vam kažem ko.
Bećković: Zašto je to tajna ko piše tekst?
Dačić: Pa, mi smo ovde... Pa, pišu mnogi ljudi. Pišu mnogi ljudi, pošto to nije dokumenat koji se tiče samo jedne teme. Vi sad verovatno mislite da se u tom tekstu nalazi pitanje samo šta vi mislite o prošlosti, o ovome, onome itd. Pa, to je samo početak toga. Ovde je reč o tome nema relativizacije niti glorifikacije prošlosti niti ima okrivljavanja ili obeskrivljavanja pojedinaca na osnovu političke pripadnosti. Potrebno je da se prevaziđu sukobi i da se na osnovu tog zajedničkog imenitelja utvrdi naša odgovornost za današnju Srbiju.
Bećković: Dobro. I sad u prevodu, to, opet tog Vašeg profesionalnog jezika?
Dačić: Ali, izvinjavam se, Olja, samo da Vam kažem. Znači, ako je reč o vremenu, mi to nismo ni planirali da to bude napravljeno tako brzo. Znači, cilj ovde nije bio...
Bećković: Pa, odakle te najave u javnosti da u četvrtak, 8. jula, potpisivanje itd?
Dačić: Pa, ne znam zašto. Mi smo zaista, hteli smo da potpuno pitanje političke deklaracije odvojimo od pitanja konstituisanja bilo koje vlasti i zato smo, prvo smo hteli da potpišemo da bi onda rekli da je to sad osnova za potpisivanje na nivou Republike, pa sad kada smo hteli oko, onda Beograd, pa ispada da to sad ima neke veze sa Beogradom. Ne, to će biti na miru završeno i potpisano kada sve ovo prođe, da bi se time videlo da je to jedan ozbiljan, to je jedan... Ako se taj dokumenat završi kako je bilo najavljeno i kako je on definisao neke ključne postavke tog dokumenta, videće se dobro da je ova vlada, čiju većinu čine DS i SPS, znači koalicija, ali te dve stranke kao najveće stranke te dve koalicije, da je to u stvari Vlada levog centra, gde definiše... Znači, to je tema tog papira. Nije tema ništa drugo. Ne, ni partizani ni četnici ni, ne znam, Miloševićevi ni Stambolićevi ili bilo šta drugo, znači, nema...
Bećković: Ali kad Vaš kolega Žarko Obradović kaže da... U objašnjenju i u pokušaju da objasni o čemu se radi, on govori o tome da to znači da je to, dakle, signal i simbol toga da ste spremni da razgovarate o svim temema, da ste spremni da pričate o svemu od A do Š, da ste spremni da govorite o političkim ubistvima, o nerazjašnjenim ubistvima itd. Ono što sad su naravno odmah, to je prvo što ljudima pada na pamet i što se opet sad nalazi u Vašoj ingerenciji ministra unutrašnjih poslova, to je, recimo, odmah ljudima pada na pamet Ćuruvija i sad se kaže: aha, hajdemo da vidimo to. Da li ste Vi spremni da razgovarate o ubistvu Ćuruvije?
Dačić: Pa, ja ću da uhapsim svakoga... Ja ću da naredim hapšenje svakoga ko je učestvovao u ubistvu bilo koga, pa makar on bio najviši funkcioner SPS-a, DS-a, DSS-a ili bilo koga drugog.
Bećković: I makar se ispostavilo da je to tačna istina da je nalogodavac toga Mira Marković?
Dačić: Pazite, što se toga tiče, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koliko sam ja obavešten od dosadašnjeg ministra Jočića, čini mi se da mi je tako rekao, ali nisam se oko toga detaljno još raspitao, da su svi ti papiri oko tog slučaja npr. predati Tužilaštvu. Znači, MUP više tu nije imao ništa što se toga tiče, ali ne pod mojom upravom, nego pre toga. Znači, nemam razloga da bilo šta sakrivam o bilo kome. Jedno je pitanje odgovornosti bilo koga za bilo šta što se dešavalo, a drugo je pitanje, znači, političke deklaracije SPS-a i DS-a, koje uopšte nema, nema nameru da se time bavi.
Bećković: Ne, ali ako kažete da ste spremni da razgovarate o tome, onda ste znači spremni da sad razmišljate na taj način: da, moguće je da je Mirjana Marković naručila to ubistvo. O čemu verujem da niste bili spremni pre mesec dana da pričate.
Dačić: Pa, pazite, prvo ne možemo mi da govorimo unapred ko je za šta kriv dok se ne dokaže da je kriv.
Bećković: Da je moguće, rekla sam. Da li ste sad spremni da razgovarate o tome da je to moguće.
Dačić: Isto kao što je moguće i da je neko drugi iz neke druge stranke kriv za neko drugo ubistvo, pa smo spremni da o tome razgovaramo. Znači, a jeste li Vi razumeli smisao rečenice koju sam ja rekao? Nema glorifikacije niti relativizacije prošlosti i nema okrivljavanja ili obskrivljavanja pojedinaca na osnovu političke pripadnosti. To sve govori. Ko je za šta kriv, neka odgovara. Ovde je reč o tome, jesmo imali sukobe u prošlosti, pa jesmo mi, i jedni i drugi, radili svašta jedni protiv drugih, pa jesmo se i svađali, jeste i bio 5. oktobar, ali ljudi, u Srbiji mora da se sarađuje, inače nemate sa kim da pravite vlast. To ja, naravno, mislim da deo tog političkog pomirenja treba da budu sve stranke u Srbiji. I Srpska radikalna stranka, zato što mislim da je nemoguće da postoje stranke na političkoj sceni Srbije koje jesu deo ovog ili onog bloka, odnosno sa kojima neko hoće ili neće. Ja potpuno razumem da neko neće sa nekim zbog nekih konkretnih političkih odnosa, ali nisam za to da neko neće nešto sa nekim da radi, zbog nečega što je bilo u prošlosti. Ta prošlost je bila pre više od, ne znam, deset godina. Iz tih rukovodstava pitanje je i u jednoj i u drugoj stranci da li je ostao bilo ko ko je bio na nekim... Retko ko je ostao ko je bio na nekim visokim funkcijama. Pa, rukovodstvo i jedne i druge stranke, pogledajte iz 90-ih godina i pogledajte sada. I šta ćemo mi sad da kažemo? Nećemo nikada da sarađujemo. Pa, uostalom, Solana je bombardovao Srbiju ’99. godine...
Bećković: Pa Vam, evo, čestita pre neki dan.
Dačić: Pa, nije sad to bitno što on meni čestita, 2000. godine su mu već bili zaboravili, DOS, što je on bombardovao, a sad su se setili 2008. neki da je on ipak bombardovao ’99, a nije im smetalo što 2000. ih je on, on im držao sastanke da ih dovede na vlast ovde u Srbiji. Znači, u politici, kao i u životu, naljutite se i posvađate se sa komšijama, posvađate se sa rođacima, posvađate se možda i unutar porodice, ali to traje i morate, ne morate da se mirite u pravom smislu reči, ali mora da se neka saradnja obavlja, jer već sam Vam rekao, pogledajte istoriju Srbije. Nema perioda, samo jedan kratak period možda, gde je jedna stranka bila sama na vlasti, ne računajući naravno posle Drugog svetskog rata ili onaj period kada je bila diktatura.
Bećković: Dobro, da l’ to, recimo, znači to na nekom onako najjednostavnijem nivou da ubuduće kad govorite o izručenju Slobodana Miloševića, nećete govoriti "kad je kidnapovan Milošević" nego ćete govoriti "kad je izručen"? Da se menja terminologija u okviru ovog pomirenja.
Dačić: Što se tiče toga, ja očekujem da će sve stranke u Srbiji shodno tome... Znate kakvi smo mi imali odnose sa nekim strankama pre nego što smo podržali Koštuničinu vladu? Sa podrškom Koštuničinoj vladi već je malo relativizovan taj odnos unutar te koalicije. Sada će biti još više relativizovan. Naravno, to ne znači, kao što je i sam Boris Tadić rekao, znači, ovaj naš dogovor ne znači ni potrebu niti zahtev da se bilo koja stranka odriče nečega što smatra da ne treba da se odrekne iz svoje prošlosti. Ni Miloševića ni Đinđića ni bilo koga drugoga. Ne upoređujući ili bilo šta glorifikujući i osuđujući unapred, ali svaka je stranka imala svoju neku vrstu političke istorije. Mi smatramo da je izručenje bilo protivustavno. Znate šta, u međuvremenu na žalost je i promenjen Ustav i napravljeni su takvi zakoni. Donet je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom. Milošević nije izručen po Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom i sada npr. uzmite moju poziciju, ja sam lično protiv izručenja, mi smo za princip dobrovoljnih predaja zato što smatramo da saradnja sa Hagom treba da se odvija. Sa druge strane, od 66 ljudi, 63 je u Hagu, neki su mrtvi, neki su osuđeni itd. Postupci Haga su pokazali da taj sud nije pravičan, pokazali su Haradinajev slučaj i Orićev i razne vrste samoubistava i smrti u zatvorima, da li su bila ubistva ili ne, svejedno, ali opet, saradnja je neophodna. I u tom smislu, ja ne mislim da je saradnja sa Hagom prioritet, jer jadna je ona država kojoj je to glavni prioritet, saradnja sa Hagom! Ali jeste međunarodna obaveza ove države, i ne samo međunarodna, ona jeste i ona ne samo da je međunarodna, ona je obaveza i mene kao ministra, zato što postoje zakoni. Ja i ako predložim promenu zakona da nema izručenja, taj zakon, verujem, za njega ne bi glasali ni ovi, većina u Skupštini koji se nalaze u opoziciji, jer i Koštunica je u prošloj vladi imao rečenice da saradnja sa Hagom mora da se završi i ostalo.
Bećković: I hoćete da kažete da je sad suština zanimljivosti, uslovno rečeno, zanimljivosti Vaše pozicije ta da ćete Vi morati da izručite?
Dačić: Moramo da primenjujemo zakon, ali želim da znate, da se zna jedna stvar: uloga Ministarstva unutrašnjih poslova u svemu tome nije da otkriva gde se oni nalaze, to je uloga obaveštajnih službi. Ministarstvo unutrašnjih poslova, bar kako mi je rekao dosadašnji ministar, nema informacija o tome gde se nalaze preostala trojica. Ja još nisam ušao u posao u celini. Što se nas tiče, mi tražimo da ta saradnja sa Hagom bude dvosmerna, znači, da se poštuju prava ljudi koji su optuženi pred Haškim tribunalom, njihovih porodica, da se iznađe način da te, da se sa njima razgovara, da to budu dobrovoljne predaje, a naravno, sve ovo ostalo jeste deo nekih međunarodnih obaveza.
Bećković: Ali hajdemo, konkretna je situacija, znači, evo, znači, Vi ste to izjavili, znači, nije to posao policije da utvrđujete gde su, time se bave službe. Evo, sad izlazite odavde, službe Vam javljaju "znamo gde je" i Vi šaljete svoje momke da okupiraju taj stan ili ne?
Dačić: Posao policije jeste da po nalogu tužilaštva te ljude privede pravdi, ako tužilaštvo to traži. O tome ne odlučuje policija. Policija, da li me razumete...
Bećković: OK. I kad tužilaštvo to traži, onda vi to radite?
Dačić: Policija mora da ispuni ono što joj tužilaštvo naloži.
Bećković: Je l’ tako? I Vi ćete to ispuniti?
Dačić: Ja nemam načina da to, ja lično nisam za to, ali ne mogu ja sada da... Ja nisam iznad zakona. To je obaveza ove države. Ali ja se nadam i molim sve ljude, znači, ja mislim da je pitanje dobrovoljnih predaja subjektivno, ali sa druge strane, mislim da i ova država treba jasno da kaže da li se ti ljudi nalaze ovde ili ne. Ako nisu ovde, ne mora ceo narod ove države da trpi posledice zbog toga što neko nije ovde.
Bećković: Pa, kako bi država to znala da li su ovde ili ne?
Dačić: Pa, znaju to druge države.
Bećković: Dobro. Hajdemo, još jedna deklaracija koja se pominje ovih dana i to znači pojaviće se, koliko sam razumela, u sredu u Skupštini, dakle, ova rezolucija o Kosovu, skraćeno rečeno, a zapravo se to zove Rezolucija o kontinuitetu državne politike u odnosu na Kosovo i Metohiju. I stigle su pobune i kaže se da ste zapravo predlagač te rezolucije vi, odnosno Socijalistička partija Srbije, i nije jasno šta se sad tu desilo novo. Dakle, pošto ste Vi bili predlagač ove rezolucije prošle, koju je Demokratska stranka odbila da o njoj raspravlja u Skupštini i kojoj ste tada insistirali na tome da u toj rezoluciji mora da piše da se od Evropske unije traži da jasno i nedvosmisleno kaže da se u Evropsku uniju ulazi sa Kosovom i Metohijom, i niste bili zadovoljni tim članom 135, kako ste u međuvremenu postali zadovoljni da je u toj rezoluciji dovoljno da piše da se pozivate na član 135. SSP-a?
Dačić: Pa, ne znam, pošto tu ima više pitanja u ovom Vašem pitanju. Znači, da se razumemo...
Bećković: Otkud ste zadovoljni, znači, dogovorili se da, ono, da ćete tražiti poništavanje tog SSP-a, otkud ste sad zadovoljni tim članom 135. i garancijama koje tu pišu?
Dačić: Da se mi samo razumemo. Što se toga tiče, Socijalistička partija Srbije je za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Smatramo da je nacionalni i državni interes Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Smatramo da je Srbija ušla ranije u Evropsku uniju, da bi možda izbegla ove probleme oko statusa Kosova i Metohije. Naravno, mi smo bili protiv poništavanja Sporazuma sa Evropskom unijom, tražili smo njegovu modifikaciju, odnosno izreku kojom se definiše kako ga mi shvatamo. Pošto taj tekst Sporazuma o kojem govorimo je Koštuničina vlada već usvojila ranije i sa njim smo postigli dogovor da nije nužno poništavanje, nego da je moguće napraviti i to smo razgovarali sa profesorima našim sa Pravnog fakulteta, razgovarali smo i sa Srpskom radikalnom strankom, koja je takođe podnela sličan predlog, da se uz odgovarajuću deklaraciju, rezoluciju ili uz onaj deo koji se tiče samog zakonskog teksta o prihvatanju, kojim se definiše kako Srbija razume taj Sporazum. Znači, mi smo, što se nas tiče, naš je predlog i mi smo zadovoljni time što mi smatramo da postoji tu tekst kojim se kaže da Srbija razume i prihvata odredbe ovog sporazuma kao potvrdu svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. I to je deo te rezolucije.
Bećković: Dobro i šta tu ima novo? Dakle, kako ste, kako pre dva meseca niste smatrali da taj član 135. znači to, a sad smatrate da znači?
Dačić: Olja, mi nikad nismo rekli da ćemo poništiti Sporazum, mi smo rekli da treba poništiti...
Bećković: Rekli ste: poništićemo sve sporazume, ne samo te.
Dačić: Ne, ne, malo ste, možda ste nas pogrešno protumačili ili možda ste nas pomešali drugim strankama.
Bećković: Ne, ne, u kampanji ste govorili: nova vlada će poništiti sve sporazume.
Dačić: Pa, ne, možda ste nas pomešali zbog slične kampanje sa DSS-om, ali u svakom slučaju mi smo tada govorili...
Bećković: Sa Mihajlovim sam Vas pomešala.
Dačić: ...da ćemo poništiti sve one delove Sporazuma koji narušavaju naš teritorijalni integritet i suverenitet i u traganju za tim načinom smo došli upravo zbog toga i tu je razlika između našeg gledanja na Sporazum i ovoga što je bila tzv. pravna analiza DSS-a. Znači, DSS smatra da je Sporazum pravno ništavan i da ga treba poništiti, mi smatramo da ga treba prihvatiti, uz tu konstataciju da Srbija tako razume taj deo tog sporazuma. Uostalom, u tom delu Sporazuma stoji ono što je uvek stajalo i pozivanje na Rezoluciju 1244.
Bećković: Tako je, ono što i sami kažete, što je uvek stajalo, znači, nema tu ništa novo. A šta se desilo sa onim delom o kome, evo, ovih dana je Vaš opet stranački kolega Bajatović govorio o tome da Kosovo i Metohiju treba braniti na bazi jedinstva političkih snaga, sa jasnom politikom, sa jasnim političkim, ekonomskim i, ako treba, i vojnim planom?
Dačić: Pa, dobro, to su sad više...
Bećković: Je l’ to za vaše birače, da ne ispadne da ste se mnogo promenili, ili šta?
Dačić: Pa, nismo se mi uopšte promenili. Pa, znate, ja sam gledao, u kampanji sam gledao, ja sam smatrao da je logično da svaka država treba da brani svoj deo države, ukoliko bude bio napadnut, i vojnim sredstvima, a naročito sam o tome govorio u vreme kada su se mnogi u vlasti držanoj utrkivali da kažu da Srbija neće da brani vojnim sredstvima. Pa, ako već nećete da kažete da ćete da branite vojnim, nema potrebe da pričate da nećete da branite. E sada, kada sam video u kampanji Toma Nikolić govorio: "Meni ne pada", kaže Toma, "meni ne pada na pamet da šaljem vojsku". Na NATO da šaljemo vojsku? Znate, onda ispada da je Socijalistička partija Srbije jedina, neki poslednji Mohikanci koji o tome govore. Znači, mislim da nije realno da Srbija ulazi u oružane sukobe tim povodom. Interes Srbije treba da bude da se zaštite Srbi na Kosovu i Metohiji, da se insistira kod međunarodne zajednice da bezbednosne snage na Kosovu zaštite Srbe i da se zapreti da će Srbija da reaguje oštro itd.
Bećković: Kako oštro?
Dačić: Pa, dobro, znate šta, u međunarodnoj diplomatiji... Vi sad mene terate da ja sada Vama ovde pred televizijskim kamerama kažem nešto što treba da bude taktika naše države.
Bećković: Aha, to je državna tajna.
Dačić: Pa, nije sad državna tajna, ja ne govorim o državnoj tajni, nego, pazite, postoji tzv. teorija odvraćanja, gde niko nema nameru da uđe u rat, ali svi prete. Pa, u Bosni i Hercegovini se ubiše ovi naši pozivanjem na to da se preda ili da se uhapsi Karadžić i Mladić, pa šta su preduzeli? Izađete na televiziju i pričate i pozivate. Evo, ja ću sad da ih pozivam i, sad, međunarodna zajednica će biti zadovoljna zato što ih vi pozivate, a vi ih onda ništa, a onda ovi ništa.
Bećković: Hajde i to baš da čujemo.
Dačić: Pa, ja i jesam za dobrovoljne predaje i zaista mislim da je to u interesu... Uostalom, većina naših ljudi, ne računajući Slobodana Miloševića, koji je bio, i Veselina Šljivančanina, koji su bili izručeni, je na neki način, ne na neki način, se dobrovoljno predala.
Bećković: Vi ste u stanju da izgovorite to: "Pozivam Ratka Mladića da se dobrovoljno preda"? Je l’ ste u stanju da izgovorite?
Dačić: Što da ne?
Bećković: Pa, izgovorite.
Dačić: Pa, ja jesam, ja zaista pozivam haške optuženike da se u interesu države, da razmišljaju o dobrovoljnoj predaji, jer mislim da je to u interesu naroda, a ne hapšenje.
Bećković: Aha, dobro. Stigli smo....
Dačić: Ali pri tome da država dokaže, da država pred Haškim tribunalom ne bude na strani Haškog tribunala, nego da se potrudi da dokaže da nije u pitanju ratni zločin, naročito po liniji komandne odgovornosti.
Bećković: Pa, to će Vam sad biti lako da sprovedete. Je l’ istina sad ova informacija koja se takođe pojavila da ćete biti član akcionog tima za završetak saradnje sa Haškim tribunalom?
Dačić: Pa, ne znam, to mi niko nije rekao. Pretpostavljam da po funkciji koju obavljam da ću biti.
Bećković: OK. Hvala Vam što ste bili. Sve najbolje, vidimo se ponovo. Sutra znači ništa, verifikacija mandata, tj. kao ništa, a u stvari sve.
Dačić: Pa, verifikacija mandata. Šta će biti do kraja videćemo, ali moguće je da budu i novi izbori.
Bećković: I mislim da je pravi trenutak za deklaraciju za pomirenje sa Srpskom radikalnom strankom i DSS-om, možda bi mogli da počnete da pišete odmah. Hvala Vam najlepše, hvala vama, sve najbolje i laku noć.
Audio arhiva
