Moj kvadratBajka o keltskom tigru i kako je uspelo
Kako se Irska izvukla iz siromaštva i prebrodila krizu
Izvor: Nova ekonomija
Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao je krah imovinskog mehura koji je godinama rastao u Irskoj.
Dokaz o oporavku irske ekonomije jesu podaci iz marta ove godine, prema kojima je državni deficit ove zemlje sa 32% spao na samo 1,5 % BDP-a, a stopa nezaposlenosti spala je sa 15% na 8,1% (dok je u Španiji na primer stopa nezaposlenosti 21%, a državni deficit 5,1% BDP-a)
Priča o "keltskom tigru“ je priča o tome kako je Irska od jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope, sa čak trećinom stanovništva koje je pre samo tridesetak godina živelo ispod granice siromaštva, postala druga po redu najbrže rastuća ekonomija Evropske unije?
Ekonomija Irske je od nezavisnosti države 1922. pa sve do sredine devedesetih godina dvadesetog veka, bila u veoma lošem stanju. Pored političke nezavisnosti, koju je dobila otcepljenjem od Velike Britanije, Republika Irska želela je da od Ujedinjenog Kraljevstva bude nezavisna i u ekonomskom pogledu. Stoga je svoju ekonomiju zatvorila, uvodeći visoke tarife na uvoz. Ekonomski protekcionizam značajno je oslabio irsku ekonomiju, a jedna od posledica bila je masovna emigracija radno sposobnog stanovništva usled velike stope nezaposlenosti.
Uvidevši da je ovakva ekonomska politika neodrživa, Irska je sredinom pedesetih godina prošlog veka uvela radikalne promene u svojoj politici. Uvedene su poreske olakšice na prihod ostvaren od izvozne prodaje, tarife na uvoz su smanjene, a kontrola nad stranim vlasništvom preduzeća je ukinuta. Pristupanjem Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ), sadašnjoj Evropskoj uniji, 1973. Irska je dobila slobodan pristup mnogo većem tržištu, tako da izvoz više nije bio ograničen samo na Veliku Britaniju. Ove promene u politici države privukle su strane kompanije koje su doprinele poboljšanju ekonomske situacije Irske.
Međutim, kada je efekat momenta (momentum) ulaska u EEZ prošao, Irska se suočila sa visokom inflacijom (u proseku 11% između 1981. i 1986) i visokom stopom nezaposlenosti, jer iako su strane kompanije otvorile nova radna mesta u IT, farmaceutskom i sektoru medicinske tehnologije, irsko stanovništvo i dalje se pretežno bavilo poljoprivredom.
Republikanska stranka Fijana Fol, koja je sedamdesetih godina bila odgovorna za prekomernu javnu potrošnju, 1987. osvaja izbore i najavljuje oštre rezove u potrošnji, kao i plan promovisanja poslovnih investicija. Efekti nove ekonomske politike Irske vidljivi su već početkom devedesetih godina, a ekonomski rast zemlje bio je značajan sve do svetske ekonomske krize iz 2008, sa trogodišnjim usporenjem u rastu od 2001. do 2003. Ovih petnaestak godina izuzetno brzog ekonomskog rasta države poznato je pod nazivom "keltski tigar“, kao poređenje sa "četiri azijska tigra“, terminom koji se koristi za zemlje visokog razvoja – Singapur, Hongkong, Tajvan i Južnu Koreju.
Kao jedan od glavnih ralzoga za brzi napredak i razvitak irske ekonomije, pored strukturnih i kohezivnih fondova EU, navode se strane investicije i prisustvo stranih, pre svega američkih, gigantskih kompanija, poput Gugla, Fejsbuka, Dela, Majkrosofta i drugih, koje su tražile najbolji način za širenje svojih delatnosti u Evropi. Podsticaj ovim kompanijama za dolazak baš u Irsku vrlo je očigledan. Prvi razlog bila je jeftina radna snaga. Istina je da u ovom smislu postoje i druge opcije poput Španije i Portugalije, međutim Irska je ipak predstavaljala bolju opciju zbog činjenice da je englesko govorno područje. Drugi razlog, i verovatno od znatno većeg značaja, jeste veoma niska poreska stopa na dobit u iznosu od 12,5%.
Otvaranje novih radnih mesta dovelo je do preokreta i po pitanju migracija, i umesto emigracije, Irsku danas karakteriše veliki broj imigranata. Imigracije su igrale važnu ulogu u smanjenju stope nezaposlenosti koja je, zajedno sa porastom raspoloživog dohotka, dovela do porasta potrošnje. Porast budžeta Irske rezultirao je značajnim porastom investiranja na polju modernizacije infrastrukture u državi.
Kako je onda došlo do toga da je Irska bila prva država članica Evropske unije koja je septembra 2008. zvanično ušla u recesiju? Više faktora igralo je ovde važnu ulogu. Pre svega, treba imati u vidu činjenicu da je Irska mala otvorena ekonomija i samim tim je dosta izložena i osetljiva na promene na svetskom tržištu. Ovaj udarac svetske krize na irsku ekonomiju izazvao je krah imovinskog mehura koji je godinama rastao u Irskoj. Naime, rast BDP-a i veliki broj odobrenih stambenih hipoteka uticali su na veliki porast cena nekretnina, koje su zatim naglo opale usled slabo kontrolisane izgranje, što je dalje direktno uticalo na kašnjenje u otplati kredita.
Drugi važan faktor jeste činjenica da su u Irskoj i tokom perioda Keltskog tigra postojali nerešeni ekonomski izazovi kao što su nerazvijena domaća industrija i skandali u bankarskom sektoru. Međutim, možda najveći problem irske ekonomije, uprkos brzom rastu, jeste nesrazmerna raspodela bogatstva. Iako je po mnogim parametrima bila među vodećim evropskim zemljama po pitanju kvaliteta života, što uključuje i poboljšanje apsolutnog položaja radnika sa niskim primanjima, razlika u dohotku kod radnika sa visokim i onih sa niskim primanjima tokom godina je u Irskoj postala veća.
Irska je, dakle, bila primorana da zatraži finansijsku pomoć od evropske trojke, Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda, da bi se nakon nekoliko godina vratila na stazu ekonomskog rasta. Ekonomskom oporavku Irske doprinelo je nekoliko faktora. Na prvom mestu jeste uloga evra. Kao članica evrozone Irska je bila sačuvana od uticaja nestabilnosti deviznog kursa, koja bi bitno uzdrmala irsku funtu. Irskoj je, prema mišljenju nekih, takođe pomogla politika stezanja kaiša, koja je podrazumevala visoke poreze i smanjenje socijalne potrošnje, koji su ukupno iznosili nešto više od jedne milijarde evra. Drugi, pak, ističu značaj izuzetno niske stope poreza na dobit preduzeća, koja iznosi samo 12,5%.
Dokaz o oporavku irske ekonomije jesu podaci iz marta ove godine prema kojima je državni deficit ove zemlje sa 32% spao na samo 1,5% BDP-a, a stopa nezaposlenosti spala je sa 15% na 8,1% (dok je u Španiji na primer stopa nezaposlenosti 21%, a državni deficit 5,1% BDP-a). Oporavak ekonomije Irske omogućio je promene u budžetu za 2015. Godinu, koji je obuhvatao poreske olakšice (ili smanjenje poreza – na engleskom tax cuts) i rast potrošnje, dok je rast BDP-a bio zasnovan na direktnim stranim investicijama od strane velikog broja stranih kompanija.
Pitanje sa kojim se Irska danas suočava i koje će za koju godinu biti još aktuelnije, jeste uticaj Bregzita. “Da” na britanskom referendumu o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva iz EU najverovatnije će imati negativni uticaj na trgovinu između ove dve zemlje, a samim tim i na samu ekonomiju Irske. Postoji, međutim, i drugo viđenje ishoda ovog događaja. "Fanenšal tajms“ spominje mogućnost prelaska, između ostalog i u Dablin, nekih od finansijskih institucija trenutno baziranih u Londonu.
Jedno je sigurno - nakon dvostrukog podizanja ekonomije sredinom devedesetih, a potom i nakon udara krize iz 2008. i preorijentisanja države od zavisnosti irske ekonomije od britanske sedamdesetih godina prošlog veka, do njenog osamostaljivanja i izjave da neće pratiti Britaniju u izlasku iz EU, Irska će naći način da prebrodi i potencijalno težak period koji joj sledi nakon Bregzita.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
