Moj kvadratI bonton u Zakonu: Kako radnici da se ponašaju
Zavođenje reda ili preterivanje - u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na snagu je stupio Protokol ponašanja zaposlenih.
Izvor: B92
I ništa ne bi bilo neobično da se zvaničnim dokumentom ne formuliše ono što već spada u bonton.
Prizor nepoželjan bilo gde, pogotovo u državnoj službi. Ministarstvo sa Zoranom Đorđevićem na čelu propisalo je veoma precizna pravila ponašanja za svoje zaposlene.
Od čiste i opeglane garderobe do oslovljavanja po funkciji, polu i starosti - u protokolu je sve precizirano. Pojedini mediji prenose da je u pravilnik ušlo čak i ono što spada u kućno vaspitanje.
- Nepristojno je mirisati postavljeno jelo, odnosno mljackati, srkati ili podrigivati za stolom.
- Treba jesti zatvorenih usta i ne ometati susede suvišnim komentarima, kao ni pričati sa hranom u ustima i gestikulirati.
- Umaci od mesa, paprikaši i slično nikako se ne smeju kupiti komadima hleba.
- Čačkalice ne bi trebalo iznositi na sto, jer čačkanje zuba posle jela nije pristojno, ali ukoliko je baš neophodno čačkati zube, onda se to radi tako što se čačkalica zakloni.
Čuvanja ugleda i uvođenje pravila u institucijama ili privatnim kompanijama nije ništa neuobičajeno. Sve dok se kreće u normalnim granicama.
„Ja mislim da je tu zamka u tome što što se više ulazi u detalje tu se u stvari postavlja pitanje kako se to onda kontroliše i na koji način se sankcioniše.)) to zapravo zavisi od same kompanije da li i koliko detaljno želi da ulazi i da li te bizarnosti ili čudne zahteve treba formulisati eksplicitno u jednom pravilniku ili pak se to sprovodi kroz intervenciju ili razgovor sa neposrednim pretpostavljenim“, kaže psiholog Monika Popov.
S druge strane, postavlja se pitanje ko radi u državnim institucijama u kojima je potrebno naglašavati ono što se podrazumeva.
„Sad tu ne možete da proberete kao što možete možda u privatnim preduzećima gde je ipak možda režim strožiji jer prosto to je kapitalizam,)) a u javnim preduzećima verovatno vlada i dalje neki onaj mentalitet iz društvenih preduzeća iz vremena komunizma kada su ljudi prosto računali da je posao jedna stvar na koju dođete, malo radite i onda malo jedete malo idete da pušite, čačkate zube i tako dalje. možda se ne menja taj mentalitet koji je najteže promeniti.“
Bilo da li se odnose na zaposlene u privatnim kompanijama ili javnim ustanovama pravilnici ponašanja se po pravilu tretiraju kao interni dokument.