Srbija 0

Evo gde je najskuplji obrok FOTO

Beograd -- Troškovi jednog obroka u najsiromašnijim zemljama sveta mogu dostići cenu od par stotina američkih dolara u ekvivalentu kupovne moći.

Izvor: B92 utorak, 17.10.2017. | 14:03

Foto: Screenshot/Mastercard

To je pokazalo novo istraživanje Svetskog programa za hranu i kompanije Mastercard.

Studija je pokazala da ljudi iz zemalja u razvoju dnevnu zaradu daju za jedan osnovni obrok - čak i više u slučajevima kada su u tim zemljama u toku građanski sukobi ili ekonomski kolaps.

Razlike u odnosu na bogate delove sveta su očigledne. Ukoliko poredimo situaciju sa državom Njujork, tamo je za pripremu jednostavnog obroka, kao što je obrok od pasulja, potrebno 1,20 dolara, što predstavlja 0,6% prosečnog dnevnog prihoda. Nasuprot tome, u Južnom Sudanu, najgore rangiranoj zemlji u studiji, tanjir te iste hrane košta 268 puta više, odnosno 321,70 dolara. Studija takođe izračunava koji procenat prosečnog dnevnog prihoda u svakoj zemlji je potreban za kupovinu jednostavnog obroka.

Zaključci studije ojačali su posvećenost kompanije Mastercard da postigne svoj cilj, najavljen kao deo globalne inicijative, da dostavi više od 100 miliona obroka širom sveta ljudima kojima su oni potrebni.

Zemlje i teritorije sa najgorom ocenom prema ovoj studiji

1. Južni Sudan: Cena jednog obroka u odnosu na primanja u Njujorku je 321,70 dolara.

- Za kupovinu jednostavnog obroka potrebno je čak 155% prosečnog dnevnog prihoda u Sudanu.

2. Nigerija: Cena jednog obroka u odnosu na primanja u Njujorku iznosi 200,32 dolara.

- 121% nigerijskog prosečnog dnevnog prihoda je potrebno za kupovinu jednostavnog obroka.

3. Deir Ezor, Sirija: Cena jednog obroka u odnosu na primanja u Njujorku iznosi 190,11 dolara.

- 115% sirijskog prosečnog dnevnog prihoda je potrebno za kupovinu jednostavnog obroka.

4. Malavi: Cena jednog obroka u odnosu na primanja u Njujorku iznosi 94,43 dolara.

- Za kupovinu jednostavnog obroka potrebno je 45% prosečnog dnevnog prihoda u Malaviju.

5. Demokratska Republika Kongo: Cena jednog obroka u odnosu na primanja u Njujorku je 82,10 dolara.
- 40% prosečnog dnevnog prihoda u Kongu je potrebno za kupovinu jednostavnog obroka.

„Bez hrane ne možemo živeti, učiti ili rasti,“ rekla je En Kerns, predsednica sektora za međunarodna tržišta u kompaniji Mastercard. „Mi u kompaniji Mastercard koristimo tehnologiju i resurse kako bismo poboljšali život i okončali ciklus siromaštva. Posvećeni smo cilju da isporučimo 100 miliona obroka i naše partnerstvo sa organizacijom WFP pomoći će nam da dostignemo krajnji cilj, a to je svet bez gladi.”

Svakog dana, 815 miliona ljudi gladuje. Prethodno WFP istraživanje sprovedeno na osnovu stručnih podataka kompanije Mastercard ukazalo je na direktnu vezu između hranljivih školskih obroka i akademskih dostignuća i produktivnosti u kasnijem životu. Deca koja su koristila 10-godišnji projekat za obezbeđivanje školskih obroka u Šri Lanki, zarađivala su 5% više novca kao odrasli. Dodatna analiza troškova i isplativosti otkrila je da jedan uloženi dolar u školske obroke donosi ekonomski povraćaj od 3 do 10 dolara.

Kerns je dodala: „Roditelji se često suočavaju sa strašnim izborom - da li da pošalju decu na posao kako bi prehranili porodicu ili da ih pošalju u školu i time uzrokuju glad porodice? Kroz obezbeđivanje školskih obroka, mi omogućavamo deci da ostanu u školi, da uče i postanu produktivnije odrasle osobe, a od toga na kraju imaju koristi i porodice i lokalne zajednice i cela privreda.”

„Istraživanje Brojanje zrna pasulja je ozbiljan podsetnik na to u kojoj meri konflikti stvaraju okrutne nejednakosti u pogledu dostupnosti hrane,” rekao je Dejvid Bizli, izvršni direktor WFP-a. „Zahvaljujući partnerstvu sa kompanijom Mastercard, uspeli smo da dublje zađemo u osnovu problema i u prilici smo da ponudimo pionirska rešenja za premošćavanje nekih od najgorih posledica konflikata, katastrofa i uništenih lanca snabdevanja. Istraživanje Brojanje zrna pasulja ilustruje koliko je zapravo bitno i hitno da se celi svet uključi u okončanje konflikata kako bismo se približili okončanju gladi do 2030. godine.”

Mastercard i WFP žele da istaknu neke od stvarnih razloga zbog kojih zemlje često završavaju u začaranom ciklusu siromaštva, kao što su sukobi i nesigurnosti, fragmentirani lanci snabdevanja i neadekvatno skladištenje usevi zbog nedostatka tehnologije. Zauzvrat, partnerstvo ima za cilj da obezbedi inovativne programe kao što su besplatni, hranljivi školski obroci, kako bi se ublažili neki od složenijih problema iza siromaštva i gladi, ali i zaustavio kontinuirani ciklus siromaštva.