Moj kvadrat"Ne znam što nas neće, bili su uvek ljubazni"
Beograd --
Izvor: B92, Jelena Stjepanović
|
Grupa srpskih radnika koja radi u Slovačkoj smatra na osnovu sopstvenih iskustava da je strah Slovaka od naših radnika uglavnom neosnovan, da srpski mediji prenaglašeno i donekle neistinito pišu o uslovima rada u toj zemlji a sve to najviše štete nanosi njima koji žele ponovo tamo da rade.
Jedan od njih, u razgovoru za B92, kaže da mesecima čita natpise u ovdašnjoj štampi o teškim uslovima rada, iživljavanju šefova u fabrikama i nedostojnim uslovima b oravka a da iz njegovog i iskustva radnika sa kojima je radio u jednoj od najvećih tamošnjih fabrika, skoro ništa od toga nije tako.
“Tamo se krste kada im pošaljemo neki takav link iz srpske štampe. Zaista je reč o preuveličavanjima. Moje iskustvo je da sve što se potpiše to se i ispuni. Plata je na vreme, svake nedelje se dobija akontacija, besplatan je smeštaj, jedan obrok u toku radnog dana”, kaže Aleksandar.
Povodom poslednje informacije da su stanovnici opštine Voderadi potpisali peticiju protiv adaptacije internata u kojem bi trebalo da budu smešteni srpski radnici, Aleksandar koji je tri meseca proveo baš tamo, kaže da za to vreme nije primetio bilo kakav animozitet prema našim ljudima.
“Nema tamo puno ljudi na ulicama. Sretali smo uglavnom starije ljude i decu, svi su se ponašali uobičajeno, nisam primetio nikad neki strah. Deca su se pristojno ponašala. I oni od kako su postali deo EU rade van zemlje, u Austriji, Nemačkoj, …stvarno nismo viđali mnogo njih”, kaže Aleksandar.
Kaže da je za šest meseci koliko je proveo u fabrikama u toj zemlji, u dva različita mesta, ali i obilazeći veće gradove sretao uglavnom ljubazne ljude, prodavce, konobare, a nije retkost i da govore srpski. Nisam video da se drugačije ponašaju prema nama iz Srbije nego prema drugima. Dodaje da mu nije baš jasno ša te razlog za peticiju.
“Ako je neko od naših nešto ukrao, pa ukrao bi i ovde, to nije do nacije kojoj pripada, nego do čoveka”, smatra on.
|
A do čoveka je i kako će oceniti uslove rada, jer je, kaže, njemu posao bio lak, a neki drugi su se žalili. “To je do ljudi, neko ko nikad nije radio ni ovde, sve mu je teško. Meni nije. Jeste da se stoji uz traku osam sati, ali je posao lak. Znam neke koji su u magacinu imali dva sata efektivnog posla dnevno, pa su kukali”
Na pitanje kakvi su uslovi smeštaja, Aleksandar kaže pristojni. Bio je smešten sa još petoricom kolega u stanu od 60-ak kvadratnih metara, koji je imao kuhinju sa frižiderom, šporetom, imali su kupatilo i WC odvojeno, prostora za stvari.
“Na ljudima je da li će da održavaju higijenu, mi nismo imali problema”.
Kaže da se nikad nije dogodilo da ono što je u ugovoru potpisano, ne bude ispunjeno. “U ugovoru sve piše, treba ga samo pročitati. Što se tiče radnog vremena, osam sati je zagarantovano. Petkom šefovi pitaju ko hoće da radi subotom i odmah donose papir da se sve potpiše. Ako ima posla pitaju ko hoće da radi duže. Jednom smo radili osam sati i 15 minuta i tih 15 minuta je bilo plaćeno”, priča Aleksandar.
Lekarski pregledi i lekovi su takođe plaćeni. “Šef kada vidi da nekome nije dobro odmah šalje kod lekara”.
Aleksandar kaže da netačno pisanje o uslovima rada šteti najviše baš radnicima koji rade u Slovačkoj jer tamošnje firme zbog toga smanjuju broj radnika, a period tokom kojeg čekaju novi poziv za odlazak je duži.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
