Moj kvadratIma li kod nas kompanija kao što je Agrokor?
Bojazni da će i Srbiju možda zadesiti „slučaj Agrokor“, odnosno propast velikih privrednika, nisu realne, to se ne može dogoditi.
Izvor: Nova ekonomija
Takođe, ovaj slučaj ne može imati fatalne posledice po srpsku privredu. Moglo se odavno naslutiti da Agrokor ima ozbiljnih problema, čak dok su nama robu još plaćali redovno, u samoj Hrvatskoj su kasnili godinu dana
Nema velike bojazni da će se u Srbiji dogoditi „slučaj Agrokor“ jer u Srbiji i nema tako velikih sistema čije urušavanje može da nanese štetu domaćoj privredi i ugrozi državni budžet. Ima manjih kompanija koje su prezadužene, kao i onih koje preko Unapred pripremljenog plana reorganizacije, popularnog UPPR-a, pokušavaju da odlože neizbežno, odnosno gašenje, kaže Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalac grupe u intervjuu za „Novu ekonomiju“.
Ipak, ima u Srbiji kompanija koje su se naglo širile i mnogi misle da su „prenaduvane“ i da će ih zadesiti sudbina Agrokora. Šta vi na to kažete?
Naši veći sistemi, koji nisu veliki kao Agrokor, zdrave su kompanije. Mišković, Kostić, Aleksić su ljudi koji misle o novcu, koji vode računa koliko se zadužuju. Imamo manje firme koje su zadužene i u problemima. Videli smo proteklih godina kako su neke od njih nestajale, jer nisu mogle da vraćaju dugove. Neke su napravile UPPR, koji je u najvećem broju slučajeve odlaganje nečega što se očekuje za pet -šest godina. Ali imamo druge sisteme u problemima koje država neguje, kao što su RTB, Resavica, MSK, Azotara, Petrohemija. Tu se odliva novac iz budžeta i to treba da nas brine, kao i sporo sređivanje stanja u javnim preduzećima.
I Metalac je kompanija koja raste. Da li je taj rast pod kontrolom?
Metalac je poslednja firma u Srbiji koja bi mogla da propadne. Sa 2.050 zaposlenih jedna smo od najvećih kompanija u Srbiji, i to zdrava kompanija. Vrlo malo je zadužena jer se u razvoju oslanjamo na sopstvena obrtna sredstva, poslujemo bez velikih kredita, koji se uzimaju samo kad idemo u nove programe. Naša potraživanja su dve milijarde dinara, a obaveze manje od milijarde dinara. Kontrolisano se zadužujemo i kontrolisano dajemo robu kupcima koji je mogu platiti. Metalac je stalno investirao u razvoj i cilj je bio da na svakih četiri-pet godina pokrenemo novi program, otvorimo novu fabriku. Imamo precizne planove razvoja u narednih pet i deset godina.
Kako se desilo da i pored dobre kontrole kupaca dođete u situaciju da vam Agrokor duguje priličnu sumu?
I u poslovanju sa Agrokom bili smo oprezni. Imali smo restriktivnu politiku isporuke robe firmama u sastavu Agrokora, ali se nismo mogli odreći takvog kupca. Agrokor nam duguje 750.000 evra, a najviše njegov trgovinski lanac Konzum u Hrvatskoj, 250.000 evra. To su dugovi stari godinu dana, i ne vidim način kako ćemo ih naplatiti sada kad nova prinudna uprava Agrokora sprovodi politiku da se prvo namiruju poverioci u Hrvatskoj koji potražuju do dve milijarde evra. Sa starom upravom Konzuma dogovorili smo kompenzaciju, da nam na osnovu dugova daju robu koju bismo prodavali u našim trgovinama, pri čemu bismo mi izgubili oko 10 odsto potraživanja, ali sada prve dogovorene količine robe čekaju na odobrenje nove uprave.
Kakve su vaše procene, da li će i kada Metalac uspeti da naplati potraživanja od Agrokora, ili bar jedan deo?
Agrokor ima ukupne dugove od najmanje šest milijardi evra, a moguće je i mnogo više, do 12 milijardi. To je ogroman dug i nemoguće je stvoriti profit koji će to otplatiti. Ne vidim kako ćemo se naplatiti, kad ćemo doći na red, pogotovo za naplatu od Konzuma kojem već pet meseci ne isporučujemo robu. Sa Merkatorom u Sloveniji ugovoreni rok plaćanja je 90 dana i do sada nije bilo nikakvih problema, a naša potraživanja su 200.000 evra. Solidan odnos imamo i sa Merkatorom S u Srbiji od kojeg takođe potražujemo 200.000 evra, ne plaćaju baš u roku, ali se trude i ovih dana smo imali neke uplate. Nešto veći problem je sa firmama Agrokora u Bosni i Hercegovini, Idejom i Konzumom, koje nam duguju 120.000 evra, tu su kašnjenja duža od dva meseca. Nadam se da ćemo taj novac uspeti da naplatimo, ako ne bude prelivanja novca u sistemu Agrokora iz jedne u drugu državu. Uglavnom, mi se trudimo da sa onim firmama koje nam ne plaćaju u roku postignemo dogovor da ih ne ostavimo bez robe, ali da nam zbog tog čekanja na naplatu oni plate 50 odsto više, da pokažu dobru volju da smanje dug i da ne prekinemo saradnju.
Da li ste mogli da pretpostavite da će Agrokor, sa kojim dugo sarađujete, dospeti u takvu finansijsku krizu? Kakvi su izgledi za njegovu sanaciju?
Mi smo naslućivali da je Agrokor preglomazan sistem i da će teško moći da opstane, ali ipak nismo znali kakve su posledice tako naglog rasta koje su još gore nego što se procenjivalo. Sada smo zabrinuti za sudbinu Agrokora i ne vidim kako će se spasiti sa tolikim obavezama i dugoročno stabilizovati. Imajući u vidu ekonomsku snagu Hrvatske i zemalja u kojima taj hrvatski koncern ima firme, on se može sanirati samo uz pomoć investicionih fondova iz inostranstva koji su moćni i koji uvek imaju na raspolaganju jeftin novac.
Očekuje li da država zaštiti ne samo firme Agrokora u Srbiji, nego i njegove dobavljače?
Iskreno se nadamo da će država Srbija nešto uraditi na tome da speči odliv novca na račun Agrokora iz njegovih firmi u Srbiji, koje su sve dobre i profitabilne - Frikom, Dijamant, Kikindski mlin, Mivela, kao i da se mogu naplatiti dobavljači. Možda i nama treba neki leks specijalis, jer sada zakonski nije mogući uzeti robu iz Srbije i tako naplatiti obaveze koje postoje u Hrvatskoj. Ministarstvo trgovine o tome treba da razmišlja. Mi smo budni i pratimo šta se dešava, ne možem naglo prestati da radimo sa tako velikim lancem, ali radimo oprezno i u cilju smanjivanja potraživanja. Srbija ima način da se zaštiti jer Agrokor ima jako dobre firme u Srbiji i one ne bi smele da odu u stečaj i blokadu i da dele sudbinu matične kompanije. Ne znam kako bi to bilo moguće, ali sve je moguće s obzirom na vlasništo Agrokora i da Hrvatska može da donese zakon po kojem se prvo isplaćuju dobavljači Agrokora u toj državi. Tako bi i Srbija mogla da donese zakon po kojem bi se dobavljači Agrokora iz Srbije naplaćivali od njegovih firmi u Srbiji.
Šta bi za Metalac značila potpuna obustava isporuke robe Agrokoru?
Sa Agrokorom pravimo godišnji prihod od dva miliona evra, što je oko pet odsto naših ukupnih prihoda od prodaje robe iz naše proizvodnje od 45 miliona evra. To nije previše, ali pet odsto je pet odsto, treba naći nova tržišta, nije lako u kratkom roku nadomestiti gubitak tržišta. Važno je da imate kontakt sa potrošačima, svi na područjima gde posluje Agrokor znaju za Metalac, to je brend, treba naći neke druge kupce koji su čuli za Metalac. Mi smo i u Srbiji imali probleme sa nekim firmama koje su nestajale i ostajale nam dužne 50 ili 100 hiljada evra. Tu smo se kod manjih firmi uglavnom štitili hipotekama, a kod većih firmi menicama. Hipoteke za neke stanove i poslovne prostore smo aktivirali, ali to nisu rešenja sa kojima smo bili srećni. Mi smo dosta obazriva kuća koja vodi računa o potencijalu, referencama i kredibilitetu kupaca, ali se desi da usred nepredviđenih okolnosti imamo gubitak, pa smo tako za godinu dana na kursnim razlikama izgubili milion i po evra zbog rata u Ukrajini i sankcija prema Rusiji. Metalac ima 14 firmi, od kojih je 10 u Srbiji, a ostale su u Rusiji, Ukrajini, Crnoj Gori i Hrvatskoj.
Hoćete li zbog iskustva sa Agrokorom menjati poslovnu politiku prema ostalim kupcima?
Metalac je i do sada bio i ostaće obazriv prema kupcima. Nemamo veća nenaplaćena potraživanja, bilo u zemlji bilo u inostranstvu, gde godišnje prodamo za 25 miliona evra. Mi smo na Balkanu i ovde je sve moguće. Imate firme koje se preko noći osnuju i preko noći nestanu. Mogli bismo možda i više robe da plasiramo, na primer bele tehnike, ali se plašimo da naši kupci ne dožive sudbinu nekadašnjeg Eltima koji se naglo širio i nestao. Mi smo dve godine radili obazrivo sa Konzumom jer u vreme kada je nama u ugovoreni dan plaćao robu, isplata dobavljačima u Hrvatskoj je kasnila godinu dana, što je nama bio znak da će se to dogoditi i na drugim tržištima.
Kao iskusan privrednik, šta zamerate vlastima vezano za propise i uslove poslovanja u Srbiji i da li vlast uvažava preporuke privrednika?
Odavno niko ne sluša šta predlažu privrednici. Srbija ima slabu privedu, potreban je rast godišenje od pet–šest odsto. Ovo što je postignuto poslednjih godina je dobro, ali to je nedovoljno, puzeće napredovanje. Mi nemamo usluge koje mogu da podignu privredni rast, potrebna je jaka proizvodnja. A nje neće biti ako se samo podstiču strani investitori. Mora da se stvara klima koja će biti podsticajna i za domaće privrednike. Metalac je tražio podsticaje od države kad je kupio fabriku iz stečaja FAD u kojoj je zaposlio 150 ljudi, ali ih nije dobio. Ne može država da daje pomoć radnicima firme iz Slovačke koja pet godina nije plaćala poreze i doprinose, time se taj strani investitor nagrađuje, umesto da bude kažnjen. Mora da prestane fama da nije dobro biti bogat u Srbiji, da se truje javnost pričom da su uspešni privrednici samo oni koji rade mimo zakona. Trebaju nam institucije i efikasno sudstvo jer ne možemo da naplatimo dug zato što sudski proces traje pet godina i kad dobijete spor, sva imovina firme je već raspodata. U Rusiji, na primer, koja je bila primer za birokratiju, sudski spor traje najviše šest meseci. Treba nam i reforma obrazovanja, da se spreči hiperprodukcija kadrova koji su završili škole i fakultete za koje nikad niste čuli. Nema napretka bez znanja.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
