Moj kvadratSrbija diže štit, nagomilali 1,5 mlrd EUR duga
Beograd -- Ostalo je još osam dana do isteka roka kada će država podići štit od poverilaca sa preostalih 10 preduzeća u restrukturiranju.
Izvor: Tanjug
U ovim preduzećima radi oko 21.000 ljudi, a svih 17 strateških firmi u prethodnim decenijama nagomilalo je dugove do oko 1,5 milijardi evra, potvrđeno je Tanjugu u Ministarstvu privrede.
Država je godinama iz budžeta dotirala firme gubitaše, pa je i 17 strateških preduzeća od 2008. do 2013. godine, prema podacima ministarstva, od države dobilo ukupno 34,32 milijarde dinara.
U 2015. je preostalih 17 firmi od države dobilo manju, ali i dalje značajnu sumu od 473,4 miliona dinara, dok je Resavica je po posebnom programu Ministarstva energetike dobila 4,47 milijardi dinara. "U 2016. nijedno od ovih preduzeća država ne finansira. Izuzetak je Resavica koja će u skladu sa Zakonom o budžetu primati subvencije Ministarstva energetike do kraja godine", objašnjavaju u Ministarstvu privrede.
Kad se, za koji dan, podvuče crta, poverioci će svoja potraživanja moći da naplate od ovih preduzeća, ali to za njih neće značiti kraj, niti će im poremetiti poslovanje, uvereni su u Ministarstvu.
"Rok za zaštitu od preduzeća od strateškog značaja je određen odlukom Vlade i neće biti produžavan, a po isteku roka, preostalih 10 preduzeća biće izložena naplati potraživanja od strane poverilaca", kažu u Ministarstvu dodajući da, u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima i državnim institucijama radi na iznalaženju održivih rešenja za ova preduzeća nakon isteka roka.
Na raspolaganju su tri opcije - privatizacija putem prodaje, prodaja kroz stečaj i konsolidovanje poslovanja putem unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR).
Kako objašnjavaju, privatizacija putem prodaje znači da se prodaja preduzeća oglašava, kao što je to slučaj s Galenikom, i onda kupac preuzima sve obaveze.
Prodaja kroz stečaj, znači da se preduzeće uvodi u stečaj, a onda se kroz taj proces naplaćuju poverioci. Oglašava se prodaja, i ukoliko ima kupaca preduzeće se prodaje bez opterećenja.
UPPR omogućava relativno brzo redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa. Ovim planom definiše se način izmirivanja obaveza između preduzeća i poverioca bilo da su državni ili komercijalni, rokova otplate, izmene rokova, izmene rokova dospeća kredita i kamatnih stopa, otpis dugova i zateznih kamata, konverziju potraživanja u kapital države, racionalizaciju broja zaposlenih, uvođenje profesionalnog poslovodstva... Ovaj plan odobrava sud, a preduzeće je u obavezi da poštuje svaku obavezu i rok iz usvojenog plana.
Među preostalih 10 preduzeća su RTB Bor, Resavica, Jumko, Trajal, FAP, PKB, HIP Petrohemija, Galenika, Ikarbus, Politika, a ministarstvo već sprovodi promene u njima.
Recimo, za RTB Bor i Resavicu se prave posebni paketi održivog rada i finansijske konsolidacije, a RTB Bor je predao UPPR sudu u Zaječaru. Ikarbus izrađuje UPPR, Politika AD "preduzima aktivnosti na izradi UPPR", a za Jumco je u toku izrada programa definisanja proizvodne imovine.
Za PKB Ministarstvo privrede koordinira sa Gradom Beogradom kako bi se našao budući koncept regulisanja dugova, dok je za Galeniku objavljen javni poziv za strateško partnerstvo i prodaju 25 odsto udela u kompaniji.
U ovim preduzećima radi nešto više od 21.000 radnika.
U ministarstvu ističu da je država prošle godine obezbedila sredstva za one koji su hteli da uzmu socijalne programe, a kako su rekli, vlada će i ove godine odvojiti novac za te namene, tako da je u nekim preduzećima u toku prijavljivanje radnika, dok će u ostalima to tek biti urađeno.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
