Kostić: Hteo bih 67 firmi, ali...

Prema njegovim rečima, privatizacija je neophodna, s obzirom na to da da je industrijska proizvodnja u zemlji ispod nivoa od pre tri decenije.

"Ne verujem da možemo da industrijalizujemo zemlju bez hitne privatizacije ovih preostalih preduzeća. Međutim, već vidimo da 180 preduzeća, koja idu u privatizaciju nisu preduzeća u kojima se nešto radi i stvara, nego naprotiv preduzeća koja su u stečaju", naveo je Kostić u intervjuu Tanjugu uoči Kopaonik biznis foruma, čiji je moto ove godine "Nova vizija industrijalizacije privrede i modernizacije društva".

Ta preduzeća nije nemoguće pokrenuti, ali smatra da će to ipak biti teško.

"Ne može se samo govoriti o oživljavanju nekih mrtvaca, koji su zasnovani na starim tehnološkim rešenjima", rekao je Kostić i dodao da je neophodno uhvatiti korak sa razvojem tehnologija, za šta su potrebne investicije.

Ističe da privredni rast nije moguć bez povećanja domaće potrošnje, a pošto u ovom trenutku to nije realno, treba se okrenuti izvozu.

"Treba da prodajemo drugima, koji imaju potrošačku moć, a za to morate da budete konkurentni. Ako imate tegove, a jedan od najvećih je višak zaposlenih po raznim telima, nedovoljno efikasnu ekonomiju, nedovoljno drugih investicija, tehnologije i znanja, teško ćete biti konkurentni. I onda je to jedan začarani krug", kaže Kostić.

Prevelik broj zaposlenih u javnom sektoru jedan je od najvećih balasta za konkurentnost Srbije, ističe on i dodaje da samo u administraciji na svim nivoima ima bar dva puta više zaposlenih nego što je to potrebno.

Ovakav sistem, gde broj onih koji primaju naknadu iz budžeta dominira u odnosu na broj radnika u realnom sektoru, nije održiv, izričit je on.

Kao ilustraciju trenutnog stanja, naveo je da je odnos broja radnika u industrijskom pogonu i izdržavanih lica nekada bio 3:1, a danas je, kaže, obrnuto - na jednog radnika u realnom sektoru dolaze tri lica koja ne rade.

"Od 1,8 miliona ljudi, imamo 700.000 koji rade u administraciji... Mislim da je to ključna poruka i da su svi shvatili da ovaj sistem nije održiv", rekao je Kostić.

Osvrnuo se na konstataciju premijera, kao, kako kaže, glasnogovornika vlade, da treba smanjivati javni sektor i da država nije ta koja treba da da nekome radno mesto, kao na više nego poželjnu i dobru.

Jer, dodao je Kostić, to je prvi put u poslednjih 20 godina da neko tako eksplicitno i javno kaže tako nešto.

"E, sad, a kako doći do toga, to je ono što je sada veliko pitanje. Jedno je šta ste rekli, drugo kako to ispuniti", naveo je Kostić i ponovio da "to neće ići lako".

Prvi čovek MK grupe potvrdio je da je ta kompanija zainteresovana za kupovinu 67 preduzeća iz portfelja Agencije za privatizaciju, ali to, kaže, ne mora ništa da znači, jer na kraju se može desiti da ne kupi nijednu firmu.

"Mi smo samo podneli spisak kompanija za koje smo zainteresovani. To ne znači nista, pre nego što budu objavljeni svi podaci o tome...Ne bi bilo prvi put, da se jedno prodaje, a drugo je u knjigama", kaže Kostić.

Neophodno je, smatra, da najpre bude obelodanjeno koja je cena tih preduzeća, šta se tačno prodaje, nakon čega bi stručnjaci MK grupe mogli da izberu preduzeća i na terenu se uvere da li je sve baš onako kako je navedeno u javnom pozivu.

Posle svega toga dolazi se do konačen odluke o eventualnoj kupovini, kaže Kostić napomenuvši da se prema pojednim novinskim napisima može steći utisak da je MK grupa već kupila svih 67 firmi za koje je samo zainteresovana.

"Kao da je rasprodaja... Kao da je drzava stavila te firme u neku korpu za rasprodaju, a mi kažemo - dajte nam ovih 67 komada", istakao je Kostić i dodao:

"Pa naravno da to tako ne funkcioniše i naravno da mi to tako nismo ni mislili... Šta će biti na kraju? Možda se desi da ne kupimo nijedno", zaključio je Kostić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.