Moj kvadratTodorić: Zvali su me u tajnosti, pod okriljem noći
Bivši vlasnik Agrokora Ivica Todorić je u postu na blogu zatražio od hrvatske vlade da odgovori ko je dao podatke o toj kompaniji vicepremijerki Martini Dalić.
Izvor: Tanjug
|
Todorić je dalje privremenog upravnika Anta Ramljaka optužio je za "konflikt interesa koji nije viđen u modernoj Evropi".
Todorić je naveo da je premijera Hrvatske Andreja Plenkovića upoznao na sastanku 26. februara 2017. i da su tom sastanku prisustvovali i Dalićeva, tadašnji vicepremijer Božo Petrov, ministar finansija Zdravko Marić i potpredsednik "Agrokora" Ivan Crnjac.
"Do sastanka je došlo nakon višenedeljnog insistiranja Bože Petrova, s kojim nisam želeo da se nađem nasamo, pa sam predložio zajednički sastanak. Na sastanku nije donet nikakav zaključak, a bilo mi je neobično što me primaju u tajnosti, pod okriljem noći", napisao je u blogu Todorić.
On je naveo da je pet dana kasnije ministar Marić došao kod njega u kompaniju "kako je rekao, u ime premijera".
"Obaveštavam ga da ''Agrokoru'' nije potrebna pomoć Vlade i da premijeru zahvaljujem na čokoladicama kojima nas je poslužio na sastanku. Ključno: u prezentaciji Vladi 20. jula Martina Dalić kaže da su tada, 3. marta, ''ubrzali rad na izradi Lex Agrokora''. Znači, pet dana nakon što prvi put vidim premijera, oni ''ubrzavaju rad''. Od kada onda rade na Lex Agrokoru?", upitao je Todorić.
On je od hrvatske vlade zatražio da tamošnjoj javnosti "odgovori na konkretna pitanja":
"Je li tačno da su sastancima u Vladi, pre donošenja ''Lex Agrokora'', prisustvovale i držale prezentacije privatne firme i osobe sa direktnim finansijskim interesima (vezanim) za ''Agrokor'', vlasnici i zaposleni u konsultantskim kućama, financijski savetnici, advokati i drugi koji danas od ''Agrokora"'' uzimaju ogroman novac? Ko je bio na tim sastancima? Jesu li vođene beleške i postoje li zapisnici?", napisao je on.
Upitao je "kako je moguće da su ''Lex Agrokor'' pisali, po vlastitom priznanju, Ante Ramljak i njegovi prijatelji i saradnici".
"Ko ih je za to ovlastio? S kojim ciljem? Postoje li o tome službene beleške?", piše u blogu.
Todorić je takođe upitao "kako je moguće da ista osoba učestvuje u kreaciji ''Lex Agrokora'' i sama sebi dizajnira ovlašćenja, i onda sama sebe postavi da primenjuje taj Zakon?"
"Takav konflikt interesa nije viđen u modernoj Europi. I ključno pitanje - kakvu je dokumentaciju, osim osnovnih dokumenata koje joj je dostavio "Agrokor", i od koga dobila potpredsednica Vlade Martina Dalić? Koje osobe ili koje firme su izradile tu dokumentaciju bez službenih podataka od menadžmenta "Agrokora"? Na osnovu kojih podataka su se stekli uslovi za primenu "Lex Agrokora"?", zaključio je pvim pitanjem Todorić najnoviji blog post.
Bivši vlasnik Agrokora redovno se oglašava na svom blogu od petka, kada je prvi put progovorio o ovom slučaju.
U subotu je pozvao parlamentarne stranke na hitno formiranje saborske komisije koja bi rasvetlila okolnosti koje su se dogodile u Agrokoru i utvrdila ko je odgovoran.
Todorić je na svom blogu objavio da je formiranje komisije nužno, jer smatra da su Ustav i zakoni Hrvatske teško povređeni, a da je Lex Agrokor prouzrokovao štete od više milijardi kuna i to ne samo Agrokoru, već i Hrvatskoj.
U petak, u prvom oglašavanju u javnosti od izbijanja afere Agrokor, Todorić je ocenio da je nacionalizacija Agrokora, koju je, kaže, dizajnirala Vlada, politički projekat, suprotan interesima Hrvatske. Najavio je pravne mere i razotkrivanje "sprege politike, privatnih interesa čelnika fondova i važnih ljudi iz samog Agrokora", koja je, tvrdi, stvarni razlog donošenja neustavnog Lex Agrokora.
Todorić je tim saopštenjem bacio ozbiljnu rukavicu u lice hrvatskim vlastima i, ukoliko ne usledi neki veleobrt, tačnije dogovor, zapretio nizom pravnih mera koje će stopirati primenu Lex Agrokora, a sistem, koji je BDP Hrvatske učestvovao sa 15 odsto, uvesti u stanje pretećeg stečaja.
Tako poznavaoci korporativnog i međunarodnog prava procenjuju za Tanjug moguće posledice Todorićevog oglašavanja u petak.
Mimo glasina koje su u četvrtak prostrujale Zagrebom - da se Todoriću sprema hapšenje, te da je on to preduhitrio oglašavanjem na blogu - njegovo sapštenje, objavljeno i na hrvatskom i na engleskom, potencijalno je veoma ozbiljan izazov za vlasti u Zagrebu.
Todorić je, naime, u najkraćem optužio hrvatsku državu da je ciljano i smišljeno sprovela plan preuzimanja kontrole nad njegovom kompanijom, da je to suprotno interesima Hrvatske, te da je kroz direktan politički intervencionizam, a u sprezi "politike, privatnih interesa čelnika fondova i važnih ljudi iz samog Agrokora", donesen neustavan zakon, Lex Agrokor, i nacionalizovana privatna imovina.
On i Uprava Agrokora potpisali su aktivaciju tog zakona, kaže, "pod prisilom". Već tom izjavom njegov potpis nad planom reorganizacije odnosno realizacije Lex Agrokora postao je ništavan.
Todorić je, takođe, "preventivno" naglasio da slučaj Agrokor nema ništa slično sa slučajem Parmalat, italijanskom kompanijom koju je 2003. italijanska država preuzela radi spasavanja, a Evropska komisija potom ispitivala zakonitost s gledišta odredbi o državnoj pomoći i - dala mišljenje da preuzimanje nije bilo sporno.
Todorić upozorava da nema paralele između Parmalata i Agrokora, te najavljuje niz pravnih postupaka, a već je, prema dostupnim informacijama, zajedno sa sinom, angažovao dve vodeće zagrebačke advokatske kancelarije, inače "krivičare".
Njegovo jučerašnje saopštenje samo po sebi dalo je pravni osnov Briselu da potencijalno pokrene postupak protiv Hrvatske za nedozvoljenu državnu pomoć, odnosno više postupaka pred Evropskom komisijom.
Tvrdnja da mu je privatna imovina nacionalizovana može značiti da će Todorić, pored ostalog, pokrenuti postupke pred hrvatskim Ustavnim sudom, Evropskom komisijom, Evropskim sudom pravde u Luksemburgu, pa i Sudom u Strazburu.
On je saopštenjem indirektno insinuirao da su angažovani "private equity fond"-ovi, nešto slično privatnim investicionim fondovima, inače iz SAD i Hong Konga, imali nameru da rasparčaju sistem Agrokor u regionu i da preprodaju zavisne firme, koje imaju značajna potraživanja.
Srpski sudovi su, inače, u međuvremenu blokirali naplatu potraživanja zavisnih društava Agrokora u Srbiji, a Slovenija je donela svoj lex specijalis kojim je izuzela Merkator.
Todorićevi navodi da je Hrvatska stekla kontrolu nad Agrokorom (nacionalizacija) istovremeno mogu biti osnov za nacionalne agencije ili komisije za zaštitu konkurencije da to preispitaju.
Svi ti procesi, kojima "preti" Todorić ili ih može pokrenuti njegovo saopštenje svakako za posledicu mogu imati najpre stopiranje primene Lex Agrokora, a mogući procesi u državama regiona i pred Evropskom komisijom, često višegodišnji, ostavili bi Agrokor sa ukupno 60.000 zaposlenih "u vazduhu", u trenutku u kojem je sistem insolventan i, teoretski, preti mu stečaj.
Sve to, dakako, ukoliko ne usledi novi obrt, te Todorić i Hrvatska ne postignu nekakav dogovor.
Kolika će dodatna šteta od ovog "najvećeg istorijskog skandala", kako ga sam Todorić naziva, nastati u međuvremenu, imajući u vidu druge nevolje Hrvatske, sa Slovenijom zbog arbitraže, na primer, teško je u ovom trenutku proceniti.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
