Moj kvadratKako su Bosanci odneli kesten u Ameriku
Rano je jutro u ruralnom Vapelu i oko 30 trenutnih i budućih farmera, jedna beba i jedan veliki pas ukrcali su se u dva kamiona.
Izvor: Radio Sarajevo
Kati Dajs, čiji entuzijazam je zarazan, predvodi grupu. Napolju je 32 stepena, kasni je septembar, ali to ne sprečava grupu ljudi da ode do "Crvene farme", da vide kako Dajs, i njen muž Tom pretvaraju uništeno polje soje u napredan i raznolik voćnjak.
Karavan stiže na voćnjak i grupa formira polukrug oko Dajs, koja se popela na kamion i objašnjava im da prošetaju voćnjakom, uberu šta žele, i da mogu za nekoliko dolara sve to platiti. Starije drveće, koje ima i više od 25 godina, pretrpelo je mnogo suša i bolesti poslednjih 10 godina, ali Dajs je ponosna na svoj rad.
Bračni par je kupio 22 hektara sojinog polja 1986. godine, a onda su dodatnih 13 kupili 2001. godine.
Bivši vlasnici zemlje posadili su drveće kestena, ali ono nije uspelo izrasti mnogo. Obrađujući i održavajući zemlju, bračni par je video napredak i nekoliko mlađih stabala počelo je davati većinu plodova u voćnjaku.
Dajs je ohrabrila svakoga da potraži na zemlji kestene. Drvo kestena ojačalo je biznis više nego ijedna druga voćka na "Crvenoj farmi", privlačeći kupce iz cele Amerike. Dajs je rekla da su oko 80 odsto svih kupaca kestena Bosanci.
"Kada su nas pronašli Bosanci, počeli su od nas kupovati kesten. U Evropi ljudi dobro znaju šta je kesten, dok je u Americi kesten nestao u 1910-im i 1920-im. Imigranti koji su kupovali kesten ovde, kažu da je osećaj kao kod kuće", objasnila je Dajs.
Dajs je oduševljena rastom i prodajom kestena i od toga može prehraniti porodicu. Zbog širenja posla planira nova zapošljavanja iduće godine, i sada je u slatkim brigama da će farma zarađivati sve više novca.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
