Moj kvadratUterivači niču kao pečurke, hiljade na udaru
U Hrvatskoj niko nema uvid u to šta se zbiva s više hiljada građana koji su prestali vraćati stambene kredite te su u različitim fazama prisilne naplate.
Izvor: Večernji list
|
Vrednost stambenih kredita koje su građani prestali otplaćivati spustila se s četiri milijarde kuna s kraja prošle godine na približno 3,3 milijarde kuna na kraju juna ove godine, piše Večernji list.
Pođe li se od pretpostavke da se po jednome kreditu neotplaćena glavnica zajedno s kamatom popela na oko stotinu hiljada evra, dolazi se do brojke od približno pet hiljada građana koji su prestali da vraćaju stambene kredite.
Broj problematičnih dužnika koji se i dalje nalaze u bankarskim evidencijama nije i konačni broj nevoljnika jer se ukupan iznos nevraćenih stambenih kredita nije smanjio zato što su ljudi napokon došli do novca i počeli ih vraćati nego zbog toga što su ih banke prodale. U maju je, na primer, Zagrebačka banka prodala 3,3 milijarde kuna svojih loših kredita jednom češkom fondu (APS Holdingu) koji se ove godine sa svojim biznisom uterivanja dugova preselio i na hrvatsko tržište.
Poslednje dve i po godine vlasnika je promenilo 13,6 milijardi kuna problematičnih kredita, i to za približno petinu njihove vrednosti, a unutar tog iznosa bilo je 3,5 milijardi kuna privatnog duga građana.
Svi oni sada duguju B2 kapitalu, EOS Matrixu, APS Delti, CEI Zagreb, Prima Solventu… Nijedan zakon ne obvezuje bankare da dužnike unapred obaveste o prodaji duga, a nije poznato ni da je neka banka ponudila dužniku da sam otkupi svoj dug, po ceni po kojoj ga prodaju agencijama.
Ove godine bankari su prodali 3,6 milijardi kuna korporativnog duga i jednu milijardu kuna privatnog duga građana. Istovremeno s preuzimanjem Zabinih loših kredita, češki kupac pohvalio se da je zaposlio 40 radnika čiji je posao da vrate uloženo, zarade za svoje plate, pokriju troškove natezanja s dužnicima te povrh toga svom poslodavcu osiguraju dobit.
Prodaja duga posve je legalan posao koji Hrvatska, sve i da želi, ne može zabraniti, a kompnije koje ga otkupljuju niču kao gljive posle kiše.
Damir Odak, viceguverner Hrvatske narodne banke, kaže da su banke odgovorne prema dužniku čak i nakon prodaje duga, te moraju voditi računa da pri njihovoj naplati kupac poštuje sve domaće standarde zaštite potrošača.
“Banke bi trebalo da paze da ne prodaju dugove kupcima koji bi bili preagresivni u naplati. Kupac se mora obavezati da će naplatu provoditi u skladu sa standardom zaštite potrošača i ako kupac odstupi od standarda, banka mora popraviti tu situaciju”, pojašnjava viceguverner Odak. To, na primer, znači da agencija ne sme maltretirati rodbinu i prijatelje, zvati do besvesti, već sme koristiti legalna sredstva naplate duga kao što su blokade računa i zaplena imovine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
