Moj kvadratIndex: Smrt Hrvatske u brojevima
Ekonomsko propadanje Hrvatske ima za rezultat talas iseljavanja.
Izvor: Index
Prema procenama demografa, oko 50.000 ljudi godišnje preseli se u inostranstvo, u neke dinamičnije ekonomije, koje pružaju više prilika i kvalitetniji život.
Brojne interesne grupe u Hrvatskoj poslednjih decenija blokirale su promene, kroz koje su imali šansu da postanu moderna ekonomija, ali one se nisu dogodile čak ni za vreme poslednje krize - zbog čega su u recesiji zapeli čak šest godina, piše Indeks.
Za to vreme, zemlje istoka Evrope, poput Češke, Slovačke, Poljske, koje su nekad bile znato siromašnije, uspešno su se transformisale i prestigle Hrvatsku prema mnogim pokazateljima - od kupovne moći do stope zaposlenosti i nezaposlenosti.
Nenad Bakić objavio je pre nekoliko dana na svom blogu nekoliko grafikona koji odlično ilustruju koliko Hrvatska zaostaje za uporedivim zemljama, ali i koji su uzroci tog zaostajanja.
Na primer, zemlje nove Evrope, odnosno bivše socijalističke zemlje, od 2010. do 2016. godine imale su prosečni privredni rast od 17,3 odsto. Litvanija, Poljska, Estonija i Slovačka u tom razdoblju porasle su za više od 20 odsto. Istovremeno, Hrvatska je imala pad od 1,4 odsto.
Međutim, takvo zaostajanje uopšte ne čudi, ako uzmemo u obzir da hrvatske vlade gotovo uopšte nisu reagovale na krizu, piše portal, i navodi da su nastavile ekonomiju da opterećuju sve većim poreznim i administrativnim opterećenjima, a javna potrošnja nastavila se kao da se ništa ne događa, zbog čega je došlo do eksplozije javnog duga, koji se približio iznosu od 300 milijardi kuna.
Iako je od raznih sindikalaca i nekih političara s leve, pa čak i desne strane političkog spektra kao glavni krivac za ekonomsko propadanje bio označen "neoliberalni kapitalizam", Hrvatska je prema ekonomskim slobodama daleko od "neoliberalnog".
Kada se pogleda Indeks ekonomskih sloboda, koji objavljuje Heritage Foundation, koji u obzir uzima 12 podindeksa razvrstanih u četiri grupe - vladavina prava, veličina javne uprave, regulatorna efikasnost, i otvorenost tržišta - vidljivo je da je Hrvatska najneslobodnija zemlja EU, uz Sloveniju i Grčku.
Na vrhu te lestvice našle su se najslobodnije zemlje, one s najsnažnijim ekonomijama, u koje mnogi građani poslednjih godina iseljavaju - Švajcarska, Estonija, Irska, Velika Britanija, Luksemburg, Norveška, Litvanija, Danska, Švedska...
I noviji podaci pokazuju da se trend zaostajanja nastavlja, pa iako je Hrvatska u drugom kvartalu imala rast od 3,4 odsto, prema sezonski prilagođenim podacima, istočne zemlje i dalje rastu brže. Češka je u drugom kvartalu imala godišnji rast od 4,5 odsto, Rumunija 5,7, Poljska 4,4, Litvanija 4,8...
Među uporedivim zemljama vode jedino po visini javnog duga. Hrvatska je prošlu godinu završila s javnim dugom od 83,7 odsto BDP-a, dok je on u Češkoj iznosio tek 37,9 odsto, u Slovačkoj 51,9 posto, Poljskoj 52,8 posto, Mađarskoj 73,9, a Sloveniji 79,7 posto BDP-a.
Objavljeni su podaci prema kojima je Hrvatska postala druga najsiromašnija članica EU.
Po BDP-u po stanovniku sustigla ih je čak i Rumunija, nekad vrlo siromašna zemlja, a po stvarnoj individualnoj potrošnji su ih čak i prestigli.
Hrvatska se prema podacima za 2016. nalazi na 59 odsto proseka EU BDP-a po stanovniku pa se tako izjednačila s Rumunijom, a lošija je jedino Bugarska.
Što se tiče stvarne individualne potrošnje koja pokazuje blagostanje domaćinstva - tu ih Rumunija nije dostigla, već prestigla.
Tako je 2013. godine stvarna individualna potrošnja u Rumuniji bila na 54 posto proseka EU, da bi prošle godine dositgla 63 posto.
S druge strane, Hrvatska je prošle godine bila na 59 odsto, jednako kao i 2013. godine.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
