Moj kvadratGrađani besni, metalni novac niko neće da primi
Banjaluka/Sarajevo -- Brojni građani koji su se ovih dana vratili sa godišnjih odmora iz stranih zemalja u džepovima su doneli hrpu metalnog novca.
Oni nemaju gde da razmene ovaj novac, jer menjačnice i banke u BiH ne primaju kovanice i samim tim i ne menjaju.
Banjalučanka Danijela R. od kad se pre nekoliko dana vratila sa Hrvatskog primorja bezuspešno pokušava da zameni stotinak kuna u kovanicama.
“Da sam znala da će mi ovde biti beskoristan, novac bih potrošila još tamo. Ovako mi samo preostaje da ga sačuvam do naredne godine kada ponovo budem išla na letovanje”, kazala je ona.
“Ne, ne primamo kovanice. Pokušajte u menjačnici”, kazali su u jednoj banci u Banjaluci. Međutim, ni u menjačnici građani nemaju više sreće.
“Ne, ništa gvozdeno ne primamo”, kazali su u jednoj od njih, koja se nalazi u centru grada.
Ipak, upornost se na kraju koliko-toliko isplati, tako da postoji jedna mjenjačnicu koja uzima metalne kune, ali za jednu marku ih je potrebno izdvojiti pet, dok je prema zvaničnoj kursnoj listi jedna marka vredila 3,8 kuna.
Slična situacija je i u Sarajevu, gde je samo jedna banka pristala da razmeni siću, dok sve ostale odbijaju.
Iz više tamošnjih mjenjačnica poručeno je da građani odustanu od onog za čim tragaju jer se nijedna ne bavi razmenom stranog sitnog novca.
Iz odgovora na ova pitanja od Centralne banke BiH može se zaključiti kako banke mogu, ali i ne moraju da vrše zamenu stranog kovanog novca, kojeg inače ni oni ne preuzimaju od banaka.
“Različito postupanje banaka uslovljeno je njihovim mogućnostima da strani kovani novac koji zaprime mogu zameniti ili prodati u inostranstvu sopstvenim kanalima, da li imaju kapacitete (smeštaj u trezorima, transport kovanog novca u BiH i prema inostranstvu i sl.) za fizičko manipulisanje stranim kovanim novcem koje je zahtevno, a pogotovo ograničavajuće kod transporta novca, kao i da ekonomski opravdaju troškove koje imaju u postupanju sa stranim kovanim novcem”, kažu u Centralnoj banci BiH.
Ipak, kažu kako propisi Centralne banke formalno ne ograničavaju komercijalne banke da kod menjačkih poslova izvrše zamenu kovanog novca evra, kao i da kod isplata po osnovu zamene KM za evro isplaćuju kovani novac evra.
Marko Đogo, ekonomista i stučnjak u oblasti bankarstva, kaže kako su banke akcionarska društva koja posluju radi ostvarivanja dobiti i njihovo je da same sebe odrede delatnost i čime žele da se bave, a čime ne.
“Problem sa stranim sitnim novcem je taj što se radi o malim iznosima i teško je kroz provizije koje se primenjuju za veće iznose pokriti troškove koje bi banke imale kada bi prihvatale taj novac”, kaže on.
Dodaje kako bi ove poslove pre svega trebalo da preuzmu menjačnice, ali da se to ne dešava.
“Kod nas je jako nerazvijen sektor menjačnica. Svugde u svetu gde je turizam razvijen to su zasebne finansijske institucije koje bi u suštini trebalo da primaju strani sitni novac jer bi trebalo da rade sa svim apoenima. Kod banaka je po definiciji osnovna delatnost primanje depozita i davanje kredita, a konverzija je samo jedan dodatni posao i izvor prihoda koji ne bi smeo da bude dominantan i može da iznosi svega nekoliko procenata od ukupnog prihoda banke. Banke nisu postavljene kao neko ko bi trebalo da bude zainteresovan za to, a menjačnice koje bi trebalo da budu zainteresovane za takav posao kod nas su nerazvijene jer je i turizam slabo razvijen pa delatnost konverzije uglavnom vrše banke”, zaključio je Đogo.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
