Moj kvadratVeštačka inteligencija u upravljanju ljudskim resursima
Sve je počelo jednom partijom šaha pre tačno 20 godina – Deep Blue, IBM-ov superkompjuter, pobedio je neprikosnovenog velemajstora Garija Kasparova. Veštačka inteligencija je trijumfovala u kompleksnoj, višeslojnoj, logičkoj igri. Kasnija analiza utvrdila je da je Kasparov igrao atipično loše, a Deep Blue je trijumfovao sirovom snagom podataka kojima je baratao. Doduše, sam Kasparov ističe da se zaboravlja da je on prvu partiju dobio, a da ga je tek u drugoj Deep Blue matirao. Bilo kako bilo, hladna logika računarskog programa pobedila je emotivnog genija. Od tog dana, veštačka inteligencija polako sustiže ljudsku i na mnogim poljima preuzima poslove koji zahtevaju rezonovanje, analizu i odlučivanje.
U upravljanju ljudskim resursima, prvi na udaru bili su poslovi regrutovanja i selekcije. Algoritmi društvenih mreža, uključujući i poslovne društvene mreže poput LinkedIn-a (mada je jasnu granicu između zabavnih i poslovnih društvenih mreža sve teže povući) nude kandidatima koje prepoznaju kao odgovarajuće oglase poslodavaca, čime se u startu i potencijalnim kandidatima i poslodavcima ograničava pristup informacijama.
Razvijeni su alati koji prepoznaju ključne reči u biografijama kandidata, i time vrše preselekciju koju inače rade HR profesionalci. Kompanije počinju da koriste i tzv. Chatbot-ove – računarske programe sposobne da vode razgovor za prvi kontakt sa kandidatom, najčešće razmenom pisanih poruka, ali tehnologija ide i u pravcu simulacije govora.
I u radu sa zaposlenima, situacija se menja iz dana u dan. Počelo je sa bazama podataka, a već sada na pitanje koliko dana godišnjeg odmora vam je preostalo ili kako možete da tražite povišicu ili unapređenje može da vam odgovori program. Algoritam procenjuje zadovoljstvo zaposlenih, predlaže povećanja zarada kod zaposlenih kod kojih prepoznaje nezadovoljstvo, prati interakcije među zaposlenima, identifikujući tako neformalne mreže odlučivanja i uticaja.
Možemo reći da je to sve daleko od nas, ali, ako smo nešto naučili u poslednjih 10-ak godina, to je da su se promene ubrzale, da su globalne, i da ih ne možemo izbeći.
Postavlja se pitanje granice prihvatljivosti upotrebe veštačke inteligencije u upravljanju ljudskim resursima. S jedne strane, svaki iskusan stručnjak će vam reći da pored objektivnih pokazatelja, u donošenju odluka koristi i intuiciju, da svaku veliku odluku posmatra u širem kontekstu dobrobiti i kompanije i zaposlenih. Upravo zbog toga, etičnost upotrebe veštačke inteligencije se postavlja sve češće kao pitanje.
Pre neki dan je vest dana bilo gašenje Facebook-ovog programa veštačke inteligencije kada je otkriveno da je razvio sopstveni jezik. Mašina koja uči može i da odlučuje, svakako na osnovu parametara i granica koje joj postavi čovek, ali može da počne da vrednuje procese, ljude i odnose na način koji je protivan našim moralnim normama i sistemu vrednosti.
Zamislite situaciju u kojoj je softver eliminisao sve kandidate koji nisu muškarci, belci, rođeni u određeno vreme, školovani u određenoj školi, jer je zaključio da upravo takav kandidat statistički postiže najbolje rezultate, lojalan je kompaniji i npr. ne ide na bolovanja. Ovo nije nemoguće, već su zabeleženi slučajevi u kojima su algoritmi društvenih mreža rasno profilisali korisnike i prema boji kože im nudili reklamne sadržaje iako im takav parametar čovek nije zadao. Možda algoritam statistički nije pogrešio, ali upravljanje ljudskim resursima podrazumeva i nešto što statistika ne može da predvidi i analizira – empatiju, intuiciju, potencijal, energiju, deljenje vrednosnog sistema. O tome i dalje može da prosuđuje samo čovek, sa svim svojim manama i vrlinama.
Tijana Tadić, Direktor ljudskih resursa Karanović & Nikolić
O ovim i srodnim temama koje preokupiraju HR zajednicu u Srbiji i regionu, biće više reči na Jesenjem Vivaldi HR forumu 13 – 16. septembra 2017. u Mokroj Gori u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta.