- Komentari -
B92

Srbiji neophodna standardizacija

Jedan od prvih standarda koji će naše firme morati da primenjuju od 1. januara 2009. je “hasap” (HACCP) sistem u bezbednosti hrane.

Ivana Pešić Izvor: B92
Pošaljite komentar
  1. A gde je to sve objavljeno?U kom mediju?MOGLO SE OBJAVITI I KRAJEM DECEMBRA?
    (Igor, 14. maj 2008 21:37)

    # Link komentara

  2. Od mojih prijatelja koji su uveli Haccp jedan je vec mesecima na insulinu,drugi je operisao cir,a treci je na bensedinima,za sada.Usred Firence sam zavirila u jednu pekaru iza ne bas cistog paravana i videla mikser iz praistorije,a ni covek koji tamo radi nije bio mnogo savremeniji,ali je pekara puna,hleb i peciva prekrasni,mirisljavi i ukusni i niko jos nije umro,niti se razboleo.Znate li koliko samo kosta to zadovoljstvo,a koliko tek glupih stvari treba ispuniti,ulaz na jedna vrata,izlaz na druga,garderoberi za radnike,toaleti,tusevi,kuhinja,magacin sirovina,magacin gotovih proizvoda,a ne smeju se ukrstiti.Jesam li Vas dovoljno uplasila ili smo mi u ovoj zemlji tako spremni na sve da nas vise nista ne moze ni uplasiti ni iznenaditi.A nisam Vam rekla koliko sve to kosta,a drzava Vam kao pomogne 50%.A kako zaraditi onih drugih 50% i kako da vam se to vrati.Neka nam je svima bog u pomoci.
    (Svetlana, 15. maj 2008 04:18)

    # Link komentara

  3. Ti standardi ništa ne znače ako ljudi nisu odgovorni.

    Recimo u Sloveniji doživljavamo strašan masakr i mrtve pčele zbog upotrebljavanja raznoraznih pesticida. Šta tek radi to ljudima ? A svi se kao pridržavaju standarda. Isti reporti stižu i iz Nemačke.
    (Ivan, 15. maj 2008 10:56)

    # Link komentara

  4. Dear Author
    I like your article so much and I do agree with manythings you mention in this article indeed. but I want to tell you and all people in our great country Serbia that we have good chance to overcome all these challenges and we still have safe water and food resources beside we have wellknown scientist in HACCP who are ready to give aid to food industry inorder to be able to develop their food production in the world market.
    I am ready also to come to my country Serbia anytime there is a need to train people how to handle food safely and how to establish their HACCP programs successfully too.
    here you one of my papers published in Washington DC regardind hazard analyses in food and concerning mental illness of food handlers as a new but very important hazard to take in our consideration while doing hazard analyses:
    Internet Journal of Food Safety Vol. 6: 5-10
    The HACCP Implementation and the Mental Illness of Food Handlers As the 4th Eventual Hazard
    Mohammed Azzam Sekheta1, Abeer H. Sahtout1,
    Nizam F. Sekheta2 , Medhija Kapkovic2 and Nela Pantovic3
    1SEBC, R&D department, P. O. Box: 10405, e-mail: sebc@scs-net.org Aleppo Syria, 2Sekheta Scientific Center, E-mail: mbh@scs-net.org, Aleppo Syria
    3Belgrade University- Agriculture Faculty, Vasilija Gacese 5a, 11000 Beograd Serbia(YU)
    ABSTRACT As it is well known, there are three types of hazard which is has to be under taken and controlled in food industry and other industries as well. There are number of hazards that can be found in almost any workplace. There are obvious unsafe working conditions, such as unguarded machinery, slippery floors or inadequate fire precautions, but there are also a number of categories of insidious hazards (that is, those hazards that are dangerous but which may not be obvious) including:
    • chemical hazards, arising from liquids, solids, dusts, fumes, vapors and gases;
    • physical hazards, such as noise, vibration, unsatisfactory lighting, radiation and extreme temperatures;
    • biological hazards, such as bacteria, viruses, infectious waste and infestations;
    • Although, by practicing hazard analysis critical control point (HACCP) in factories providing insurance that all products are safe, but, it is not yet eliminate one other important factor which we found that it is important and could be effecting to not only the product but also to the workers and factories it self. We can call this factor the (psychological hazards resulting from stress and strain).
    In this paper, we are going to discuss how this factor can effects the production, the workers, and the factory and how to prevent it too. Psychology in Worker's Compensation has been viewed much more favorably in the last ten years. Prior to that, there was little consideration of the psychosocial factors involved in a work-related injury and reactions to the injury.
    you may find this paper on the link:
    [link]
    and there are more papers related in this links too:
    [link]
    [link]
    Dr. Mohamad Azzam F. Sekheta
    Aleppo - Syria
    P. O. Box 10405
    sebc_haccp@libero.it
    (Dr. Mohamad Azzam F. Sekheta, 15. maj 2008 12:12)

    # Link komentara

  5. Pitajte Radoja Djordju posto izdaje taj jedan certifikat? Koliko kostaju svi ti njihovi marifetluci? Njihovo izdavanje HACCP kosta vise nego sto 50% nasih malih firmi ima obrtnog kapitala. A lecenje od nervnog sloma nije uracunato u cenu.
    (Kristijan, 15. maj 2008 14:11)

    # Link komentara

  6. Sertifikacija HACCP-a nije neophodna. Niti je moguće sertifikovati HACCP, kao HACCP. Moguće je sertifikovati sisteme upravljanja bezbednošću hrane koji su zasnovani na HACCP-u, kao sto su recimo BRC, IFS, SQF ili ISO22000. Eventualno se može sertifikovati ISO9001:2000 uz napomenu da je HACCP princip Codex Alimentarius-a ustrojen (takvih primera ima na srpskom trzistu). Zbog sertifikacije HACCP-a, koje je u sustini neregularno jer zato ne postoji sertifikaciona šema, Japan je podneo tužbu protiv Holandije, na osnovu uvodjenja i neprimerene sertifikacije takozvanog holandskog HACCP koda. Našim firmama treba pomoci jasnim znanjem i dobrom namerom, a ne izdavati im bezvredne papire i to im naplaćivati. od 1. januar a2006. godine je u EU stupio na snagu takozvani zakonski higijenski paket, koji nalaze da sve firme, osim primarne proizvodnje, moraju da funkcionišu po HACCP-u. To znaci da one moraju da imaju proizvodnju (preradu) koja je u skladu sa zahtevima HACCP principa, ali NE ZNACI da firme moraju da imaju sertifikat o tome! Da li ce se neka firma opredeliti za sertifikaciju nekog od sistema bezbednosti hrane zasnovanih na HACCP-u treba da zavisi od biznis plana te firme i zahteva kupca. Ovo drugim recima znaci, da ako lanac supermarketa ili recimo vojska traze od svog snabdevača da ima neki specifični standard i ako je vrednost tog potencijalnog pola dovoljno velika, onda snabdevač može i treba da se odluci da uvede taj standard i tako dodje u poziciju da bude izabran za snabdevača. Takvih primera u svetu ima sa lancima hotela, restorana, organizatorima velikih manifestacija, policijom, vojskom, krstarećim brodovima itd., koji traže da njihovi snabdevači imaju jedan od specificiranih standarda. Medjutim još veći je problem to sto je znanje velikog broja konsultanata koji uvode HACCP ili cak i kompleksnije sisteme kvaliteta u industriju hrane vrlo ograničeno u smislu poznavanja zakona u EU, zakona u Srbiji, zakona u zemljama gde eventualno proizvodjač želi da izvozi, u smisli poznavanja mikrobiologije i hemije hrane, u smislu poznavanja specifičnih odredbi vezanih za alergene, za pakovanje i etiktetiranje itd.
    (Andreja, 15. maj 2008 16:10)

    # Link komentara

  7. A najbolje je sto je i maksijeva pijaca HACCP sertifikovana, a tamo bukvalno mozes da pljujes po vocu i povrcu. E Misko, Misko
    (Radojica, 15. maj 2008 19:08)

    # Link komentara

  8. Ne mogu da verujem koliko konfuzije na jednom mestu. U Srbiji danas ima preko 350 firmi koje posluju u skladu sa haccp principima, a program subvencija Ministarstva poljoprivrede poceo je davne 2004 uz veliku pompu, sijaset prezentacija, okruglih stolova etc. Do danas preko 600 firmi uzelo je tu subvenciju i gotovo da nema ozbiljnijeg preduzeca da nije u fazi implementacije. Tacno je da HACCP nije podlozan sertifikaciji, on predstavlja zbir principa i koraka i nije u formi standarda. IFS, BRC su privatni standardi retail sektora i nisu sa izuzetkom analize rizika ni slicni haccp-u koji predstavlja samo jednu tacku standarda 22000 koji pored pitanja safety managementa tretira i quality mangement i zastitu zivotne sredine i po mom misljenju nije prihvatljiv za vecinu nasih malih i srednjih preduzeca. Na teritoriji E. unije haccp je zahtev zakona ( 178-2002 i podzakonjskih akata tkz. higijenskog paketa 852, 853 i 854-2004 sa obaveznom primenom od prvog januara 2006 i cekiraju ga tamosnje inspekcijske sluzbe. ZNACI SRPSKI IZVOZNICI HRANE ODAVNO IMAJU HACCP i nema onoga ko se bavi hranom a da za njega nezna. Sertifikacija je nuzno zlo Srbije do usvajanja zakona o bezbednosti hrane koji nikako da se usvoji zbog stalnog sukoba Min polj i Min zdravlja. Radi prevazilazenja te administrativne tromosti u Srbiji se radi seertifikacija haccp po Danskom ili Holandskom nacionalnom haccp standardu ili integrisani 9001-haccp. Inace i cene usluga implementacije i sertifikacije su znacajno pale u proslih par godina i nepretsavljaju znacajniji trosak cak i za malo preduzece. Mnogo veci problem za nas u Srbiji su navike dobrih higijenskih i proizvodjackih praksi koje su preduslovi standarda.
    (dragan, 16. maj 2008 00:10)

    # Link komentara

  9. Ocigledno je, iz vecine komentara, da srpskim firmama odnosno ljudima ne odgovara bilo kakvo uredjenje poslovanja u skladu sa medjunarodnim standardima, pa i zakonima Srbije, koje isti podrazumevaju". To kosta, to nervira to ..." Delimicno su u pravu. Ne mora da ima sertifikat svaka buregdzinica ako to zakon ne trazi a on to za sada ne trazi, pogotovu tamo gde je manji broj radnika i ...U mnogi slucajevima mora ili bi trebala da ima. Nazalost nasi privrednici a to se pre svega odnosi na rukovodioce, nisu dovoljno edukovani. Tako da i tamo gde je uveden neki standard on brzo postane gomila papira u fiokama, kojih se sete samo kada sistem treba resertifikovati. Kad rukovodstvo ne shvati znacaj standardizacije uz "normalan" otpor promenama, redu i disciplini ostalih, prica o standardizaciji se zavrsava. Posebna prica su nasa sertifikaciona i akreditaciona tela a da ne pricam o konsultantskim firmama. Clanke o sdandardizacije ne preuzimajte od konsultanata kao sto je autor ovog clanka. On ne moze standardizaciju sagledati objektivno jer je zainteresovana strana. Tako i ovaj clanak citaoci dozivljavaju kao antipropagandu standardizaciji. U svakom slucaju los clanak.
    (petar, 16. maj 2008 08:56)

    # Link komentara

  10. I jos nesto... za HACCP sertifikaciju, ukoliko je sve u redu, dakle, nema primedbi nadleznog (sto je naravno u domenu SF), treba izdvojiti cca 10.000 EUR. A dotle u susednoj Hrvatskoj, drzava najvecim delom finansijski potpomaze preduzetnicima tako da celu stvar mozete zavrsiti za 1000 EUR. Nije ni cudo da je tamo vecina preduzeca vec zavrsila s tim procesom, i spremni su za EU trziste, a mi smo i dalje na pocetku, i na ovaj nacin i ovim odnosom drave nam, nikada ni necemo biti.
    (Kristijan, 16. maj 2008 11:25)

    # Link komentara

  11. Po Zakonu o veterinarstvu:

    6. HACCP program
    Član 82.
    Pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja, proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla dužan je da ima Sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji (HACCP program).
    Za sprovođenje programa iz stava 1. ovog člana pravno lice i preduzetnik mora da ima u stalnom radnom odnosu odgovorno lice.

    Što zanči da se rok do 01.01.2009. odnosi samo na gore pomenute kategorije a ne i na ostale subjekte u poslovanju sa hranom, pa možemo zaključiti da s eg-din Đorđa Radoje u cilju pormovisanja svojih usluga malčice koristi i obmanama, jer svakako naši privrednici ne mogu biti upoznat sa svim zakonskim odredbama i članovima. I onda još ima hrabrosti da priča o lojalnosti konkurencije i stručnosti kadrova. Ili ne ume da tumači zakon ili vara svoje potencijalne klijente, a ni jedno od ta dva ne govori u prilog njegovim izjavama.
    (Boris, 16. maj 2008 13:15)

    # Link komentara

  12. Koliko je meni poznato, a rdio sam u kontroli kvaliteta pri proizvodnnji hrane u SAD, HACCP postoji samo kao plan a ne kao nekakav sertifikat,papir. Takav plan firma je obavezna da ima i da ga odrzava kako bi se, u realnom vremenu, suzbili hazardi (fizicki, bioloski i hemijski)i hrana bila bezbedna za konzumiranje. Dakle to nije papir vec plan po kome se postupa u svakodnevnim tehnoloskim operacijama, za to postoji tim kompanije zaduzen za to a svi rekordi koji se odnose na kriticne tacke proizvodnje se dokuumentuju i verifikuju. To je prvenstveno nadleznost sektora za kvalitet u kompaniji, i dokumentacija o konstantnom preduzimanju mera se daje na uvid, po zahtevu, inspektoru ili potencijalnom kupcu. Dakle, bitno je da se HACCP plan sprovodi.
    (Aleksandar, 16. maj 2008 16:13)

    # Link komentara

  13. Standardi su stvar koju resava i za koju se brine DRZAVA. I uvodjenje kojih PLACA, novcem poreskih obveznika naravno. NASIM parama, srpski receno. Ovako, sa stotinama firmi koje izdaju takozvane certifikate (jedno vreme je u modi bio TUV, recimo, a o ISO-ima i da ne govorimo) napravila se privredna grana u kojoj ce neko na neznanju i cuvenom 'bez toga se u Evropu ne moze' da zaradi pare izdajuci certifikate koji ne vrede nista. U drzavi koja uredjenje parking mesta tretira kao privrednu granu, a ne nacin da se rese problemi velikog grada, i u kojoj su standardi nesto sto je neko rekao da mora da se ima, a ne nesto sto nam je svima u interesu - to ide tako. A HACCP? Pa bice prilike da se napravi jos malo para: eno ga, u Evropi se uvodi i HACCP 2.... A ovde takozvana drzava i jos takozvaniji ministri, agencije, i ostala namnozena administrativna gamad (ups) ni abera ne daju na to da su standardi nesto sto treba prvo NAMA. I na cemu se NE zaradjuje.
    (fender_bender, 17. maj 2008 10:02)

    # Link komentara

  14. ali zar nije upravo ZATO potreban jedan ovakav dogadjaj, ili serija, seminara i cega god je potrebno, da se situacija razjasni?
    Prvo, ne kosta to toliko. Drugo, to ce trebati onima koji hoce da izvoze. I trece, otkad je profit losa stvar? Narocito ako taj casopis ide, a ide, besplatno na 5.000 adresa.
    Kada bi ostavili spekulaciju po strani, mozda bi se nesto od svega i desilo...
    (Ana K. (ovaj put bez Jozefa K), 27. maj 2008 03:29)

    # Link komentara

✕