Market Mejker - šta je to?

Market mejker (engl. Market Maker) je posebna i veoma poželjna vrsta učesnika u trgovanju hartijama od vrednosti. To su oni članovi berze koji ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje market mejking poslova, a koji istovremeno prihvataju uslove market mejkinga ustanovljene od strane berze čiji su član. O tome, sa samom berzom, potpisuju i ugovor kojim se i formalno obavezuju na obavljanje market mejking poslova.Ključna razlika u odnosu na ostale učesnike u trgovanju je u tome što market mejkeri istovremeno ispostavljaju kupovne i prodajne dilerske naloge za određenu hartiju u kontinuiranom trgovanju, utvrđenu ugovorom o market mejkingu. Na nekim tržištima nazivaju se i specijalistima, a najlbliže se može povući paralela upravo sa trgovcima devizama, koji za istu valutu daju dvostruku kotaciju &ndash; kupovni i prodajni kurs. Za razliku od njih, market mejkeri trguju sa određenom hartijom od vrednosti za koju imaju dozvolu, ispostavljajući takođe dvostruku kotaciju - prodajnu i kupovnu cenu. Glavna odlika market mejkera je u tome što na tržištu oni služe kao katalizatori trgovanja. Istovremenom kotacijom kupovine i prodaje, oni sprečavaju da zainteresovani prodavac ili kupac na nelikvidnom tržištu dođe u situaciju da bude usamljen na jednoj od trgovačkih strana. Time oni doprinose povećanju likvidnosti na konkretnoj hartiji, a posledično utiču na porast likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova osnovna uloga. Naravno, postavlja se i pitanje interesa i cilja samog market mejkera. Iako njegovo delovanje pozitivno utiče na likvidnost tržišta, njegovo delovanje nije filantropskog karaktera, već se motivi, kao i kod svih učesnika na finansijskom tržištu, nalaze u mogućnostima za ostvarenje profita. Za ove učesnike u trgovanju razlika između kupovne i prodajne cene, tj. spread (raspon cene), je osnovni izvor zarade, a kako bi se sprečile zloupotrebe, maksimalan dozvoljen raspon cene je ograničen postavljenim uslovima od strane berze. Osnovni princip je da se na najlikvidnijim hartijama od vrednosti, koje su i najatraktivnije za poslove market mejkinga, maksimalno ograniči raspon, dok je na nelikvidnijim akcijama omogućen veći spread kupovnih i prodajnih cena, kako bi se povećala atraktivnost za potencijalne market mejkere. Te vrednosti naravno predstavljaju dozvoljene granice, a market mejker ima mogućnost da se u okviru tih granica kreće u skladu sa svojim preferencijama.Upravni odbor Beogradske berze je krajem januara meseca doneo odluku kojom su utvrđeni kriterijumi i uslovi za market mejking hartijama od vrednosti kao i pravila za market mejkere koji su zainteresovani da obavljaju ove poslove. Kako bi se napravila distinkcija izmedju tržišnih materijala kojima se frekventno i u velikom obimu trguje u odnosu na neaktivnije hartije, propisani su kriterijumi koji hartije svrstavaju u kvalitativne segmente. Na osnovu ostvarenih rezultata pravi se rang lista koja stavlja u uporedni pregled akcije kojima se ostvaruje visok nivo prometa, kao i akcije sa visokom frekvencijom transakcija. Klasifikacija je neophodna za određivanje likvidonosnog nivoa kom određena hartija pripada, i kojoj se u tom smislu, dodeljuju prava i obaveze za market mejkera. U zavisnosti od tog nivoa, market mejker ima različita prava u smislu veličine maksimalnog dozvoljenog spread-a, i minimalne količine akcija u nalozima koje ispostavlja u knjigu naloga na kupovnoj i prodajnoj strani. To znači da sam kvalitet tržišnog materijala, u smislu njegove atraktivnosti na tržištu, direktno utiče na ograničenja koja se propisuju market mejkeru. Sa druge strane, i izdavaocima je takođe u interesu postojanje market mejkera na njihovim hartijama, pre svega, jer oni svojim delovanjem omogućuju da se na hartiji odredi veći broj cena tokom trgovačkog dana, odnosno tokom određenog vremenskog perioda. Time se dobija veći broj referentnih cena koje određuju trenutnu vrednost neke akcije, odnosno i samog preduzeća. Povećana frekventnost trgovanja smanjuje volatilnost hartije, što znači da dnevni skokovi i padovi osciluju u okviru manjih ekstremnih vrednosti, i na bolji način prezentuju realan odnos investitora prema tržišnom materijalu. Iz tog razloga, u slučaju zainteresovanosti market mejkera za delovanje na njihovim akcijama, preduzeća su stimulisana da sa vanberzanskog tržišta uključe svoje akcije na Listing A ili B (Standard ili Prime Market) Beogradske berze, jer vreme koje su market mejkeri obavezni da provedu na trgovačkoj tabli raste sa nivoom tržišta na koji su uključene hartije izdavaoca. Najmanja obaveza je na hartijama kojima se trguje na vanberzanskom tržištu, dok obavezna vremenska zastupljenost market mejkera raste za akcije na Standard i Prime market-u do nivoa od dve trećine ukupnog trajanja kontinuiranog trgovanja. Pogodnosti za članove koji se opredele za vršenje poslova market mejkera ogleda se u smanjenju nivoa provizije Berze, za transakcije koje obavljaju u svojstvu market mejkera, a takođe postoje i određeni vidovi zaštite market mejkera od velikog dnevnog obima trgovanja na hartiji od vrednosti. U takvim situacijama postoji mogućnost da se market mejker pre vremena povuče sa tržišta iako nije ispunio neophodnu vremensku zastupljenost u okviru jednog berzanskog sastanka. Market mejkeri su korisni za svako tržište, jer se njihovim aktivnostima ubrzavaju trgovački procesi na tržištima kapitala, povećava promet i smanjuju rasponi cena na pojedinačnim hartijama od vrednosti. Sistemom pozitivne povratne sprege, povećanje likvidnosti tržišta dovodi do većeg broja hartija koje su atraktivne za poslove market mejkinga, što dovodi i do konkurencije među samim market mejkerima. Zajedničkim efektom to dodatno dovodi do smanjivanja raspona i povećanja likvidnosti, od čega korist imaju svi učesnici na tržištu pojedinačno, a i samo tržište kao celina.