Čekanje na granici na kraju plate potrošači

Poslovni ljudi smatraju da se barijere na granicama, koje zaustavljaju kamione s robom, a skupo koštaju kompanije i krajnje potrošače, mogu veoma lako otkloniti"Najveći neprijatelj zdravom razumu je sujeta, a niko od nas ne može sakriti da je kod političara ima i previše. Dakle, ima li što razumnije od toga da roba u tranzitu ili iz jedne u drugu zemlju protiče što je jednostavnije moguće?", pita se generalni sekretar hrvatske Atlantik grupe Ivan Mišetić.Mi&#154;etić u izjavi za Tanjug ističe da nema velike mudrosti u tome da se izračuna koliko košta zdražavanje robe na granici jedan, dva dana ili pet dana... Kompanije zbog toga, objašnjava on, moraju da prave zalihe, oprerećuje troškove, a, na kraju, sve plaća krajnji potrošač, odnosno građani iz regiona. Njegov stav dele gotovo svi poslovni ljudi u regionu, zbog čega su na nedavno održanom Samitu100 poslovnih lidera, u Skoplju, podržali projekat &quot;Cargo free Balkanika&quot;, koji podrazumeva protok robe kamionima u regionu bez zaustavljanja na ulaznim i izlaznim granicama EU. Projekat ima za cilj da eliminiše dugo zadržavanje na granicama Srbije, Makedonije i BiH sa Hrvatskom, odnosno Grčkom, na šta je, poslednjih meseci, ukazivao na regionalnim skupovima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predlažući uklanjanje razloga za zadržavanje kamiona s robom na granicama. Izvršna direktorka Asocijacije manedžera Slovenije Sonja Ssmuc kaže da je primena određenih pripisa na granicama, koje su postavile zemlje u regionu, nakon raspada bivše Jugoslavije, napravila barijere zbog kojih sada svi tripimo u regionu. &#147;Počeli smo da sprovodimo neke procese na granicama, koji škode nama samima. A sada smo se, kao, navikli na to. Na Samitu100 smo želeli da upozorimo da to ne treba da bude normalno, jer tako gubimo svi&#148;, naglasila je Ssmuc za Tanjug. Navodi da su nam zbog toga proizvodi skuplji u prodavnicama, plate realno niže, a kompanije imaju manje novca za investicije. &#147;I sve to zbog nečega što bi dosta lako moglo da se popravi i ukloni... Sa boljom harmonizacijom procesa na granici, boljim kargom, jasnim procedurama i slično. Mislim da bi se tako puno pomoglo biznisu u reigonu, a time i potrošačima&#148;, dodala je Šmuc. Na pitanje da li su političari ti koji sprečavaju slobodan transport u regionu, ili je to u interesu određenih lobija, što se povremeno može čuti, vlasnik crnogorskog lanca supermarketa Voli Dragan Bokan ističe da ne bi tako &quot;oštro&quot; postavljao stvari, ali da može da ukaže da se, na primer, zloupotrebljava CEFTA sporazum i to od skoro svih članica tog sporazuma u regionu. &#147;Ima zloupotrebljavanja CEFTA, odnosno, traži se dlaka u jajetu u vezi sa komunikacijom i transportom prilikom izvoza i uvoza, tako što se nalaze 'rupe' u tom ugovoru, pa se usporava cirkulacija robe&quot;, kaže Bokan za Tanjug. &quot;Priča između država nije iskrena, i to se dešava svakodnevno&#148;, dodaje on. Bokan je naglasio da je jedino rešenje - slobodno tržište: &#147;Jedino rešenje za ovaj region je otvoreno tržište. Jedino rešenje je da se svim kompanijama, koje su profilisane kao uspešne i imaju budućnost, da šansa kroz otvoreno tržište. Smatram da se kroz umrežavanje i komunikaciju privrednika i delegiranje dogovorenog političarima mogu otkloniti te barijere, koje neko može nazvati i lobijima ili slično&#148;, ukazao je Bokan. Dodaje da su regulatori u regionu, odnosno vlade, ipak najodgovornije za barijere na granicama i da se njihov rad može oceniti kroz dužinu kolona na granicama, koje plaćaju na kraju građani.