Države dižu glas: Gde zarade, tu i da plate

Četiri najveće ekonomije evrozone traže da se internetski divovi oporezuju na osnovu prihoda koje ostvaruju, a ne dobiti.Pismo četvorice ministara nadovezuje se na estonski prošlonedeljni predlog da se internetske kompanije oporezuju tamo gde ostvaruju profite, a ne gde su registrovane. Predlog prednost daje njihovom digitalnom prisustvu, a ne fizičkom prisustvu u zemljama. Rasprave o tome pokrenule su se uoči digitalnog samita u Tallinu 29. septembra na kojem će čelnici zemalja EU-a raspravljati o tome kako digitalni sektor može dugoročno podupirati ekonomiju EU-a. Na samitu će također biti reči o pitanjima poput inovacija, sigurnosti na internetu, e-upravljanju i oporezivanju, piše nezavisni internetski portal euobserver.Time žele da ih spreče da se okoriste niskim stopama poreza u nekim zemljama članicama, objavio je evropski portal euobserver.U zajedničkom pismu estonskom predsedništvu i Evropskoj komisiji (EK), ministri finansija Francuske, Nemačke, Italije i Španije traže od EK da uvede kompenzacioni porez na prihode kako bi internetske kompanije mogle plaćati poreze tamo gde prihode ostvaruju, a ne u zemlji gde su registrovane. Trenutno, kompanijama poput Gugla, Epla, Fejsbuka i Amazona, tzv. Gafa, dopušteno je plaćati minimalna poreze u Evropi zahvaljujući podružnicama u zemljama članicama s niskim stopama poreza, poput Irske. O dobiti izveštavaju tamo gde im je podružnica, pa i kad svoje prihode ostvaruju u drugim zemljama, piše internetski portal. U julu je francuski sud doneo odluku prema kojoj Gugl, sada u sastavu krovne kompanije Alfabet, nije dužan platiti više od milijarde evra neplaćenog poreza na prihode ostvarene putem svoje usluge AdWords, zato što nema stalnu poslovnu jedinicu (permanent establishment) u Francuskoj, a poslovanjem u toj zemlji upravljaju iz Irske. &quot;Ne bismo trebali prihvatati da kompanije posluju u Evropi, a uplaćaju minimalne iznose poreza u naše državne blagajne&quot;, napisali su ministri u pismu. Četiri ministra finansija predstaviće svoj predlog na neformalnom sastanku ministara finansija u Tallinu od 15.-16. septembra. Takvu ideju počeo je preko leta zagovarati minister finansija Francuske, s tim da Nemačka nije bila sklona prikloniti se toj ideji. Šojble se kasnije ipak pridružio francuskom kolegi, a potom su to učinili i ministri finansija Italije i Španije.