Padaju NPL-ovi, najveći pad kredita kod banaka

Beograd -- Bruto iznos problematičnih kredita bankarskog sektora Srbije smanjen je u prvom tromesečju za četiri milijarde dinara, odnosno na nivo od 341,7 milijardi dinaraStanje ukupnog kreditnog zaduženja bankarskog sektora je na kraju prvog tromesečja iznosilo 228,9 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje u odnosu na prethodni kvartal za 24,6 milijardi, ili za 9,7 odsto, a smanjenje je zabeleženo kod svih stavki, najviše u delu primljenih kredita za 11,1 milijardi dinara. Na kraju prvog tromesečja 2017. ukupan dug banaka prema inostranstvu po kreditnim poslovima iznosio je 139,9 milijardi dinara i u odnosu na prethodno tromesečje smanjen je za 14,2 milijarde ili 9,2 odsto. Od 18 banaka koje imaju primljene kredite iz inostranstva, izdvajaju se tri banke sa 55,5 odsto celokupnog iznosa tog zaduženja.To jepokazao izveštaj Narodne banke Srbije o bankarskom sektoru za prvi kvartal 2017.Pad bruto problematičnih kredita za 1,2 procenta, uz neznatni rast ukupnih kredita za 0,1 odsto, uslovio je pad pokazatelja učešća NPL u ukupnim bruto kreditima, za 0,2 procentnih poena u odnosu na kraj prethodnog tromesečja, na nivo od 16,8 odsto. U izveštaju se navodi da je pad evidentiran u svim posmatranim sektorima, osim javnih preduzeća, sektora domaćinstava i poljoprivrednih proizvođača. I dalje se najveći deo bruto NPL kredita odnosi na privredna društva, odnosno 155,7 milijardi dinara na kraju marta 2017. godine, a slede nefinansijska pravna lica u stečaju čiji NPL krediti iznose 80,3 milijardi dinara. Kod sektora stanovništva, bruto NPL krediti iznose 68,4 milijardi dinara, što čini 20 odsto ukupnih kredita. Tokom prvog tromesečja, bruto krediti bankarskog sektora su se u nominalnom iznosu povećali za 11,2 milijardi dinara, i iznose 1.984 milijardi, što predstavlja kvartalni rast od 0,6 odsto. Kada se kreditna aktivnost bankarskog sektora posmatra na neto nivou, posle umanjenja za ispravku vrednosti, krediti beleže rast od 0,8 odsto. Povećanje kreditne aktivnosti na bruto nivou je najizraženije u sektoru stanovništva, za 2,9 odsto, odnosno za 21,5 milijardi dinara u odnosu na kraj prethodnog kvartala, dok je najveće negativno kretanje evidentirano u sektoru finansija i osiguranja, gde se beleži smanjenje za 39,3 odsto, odnosno za 9,7 milijardi dinara, najviše kod domaćih banaka. Nominalno povećanje kreditne aktivnosti na bruto nivou zabeleženo je i u sektoru privrednih društava, tako da je taj sektor i dalje najzastupljeniji sa učešćem od 44,5 odsto u ukupnim bruto kreditima. Kada se posmatra valutna struktura kredita bankarskog sektora Srbije, na kraju prvog tromesečja 2017. udeo deviznih i devizno indeksiranih kredita iznosi 69,7 odsto. Valuta koja dominira kod indeksiranih kredita je evro, sa udelom od 63 odsto, odnosno 90,3 odsto u ukupnim bruto deviznim i devizno indeksiranim kreditima. Slede krediti u švajcarskim francima i američkim dolarima sa udelima od 4,9 procenata i 1,6 odsto.