Čime će nam se baviti deca i unuci, ne biste verovali

Od 2020. u Japanu će pakete i pisma umesto ljudi dostavljati dronovi. U 2022. godini 35 odsto danas traženih radnih veština neće biti potrebno. Amerikanci savetuju mladima zanimanja u kojima je najmanja verovatnoća da će ih do 2024. zameniti roboti. Za preživljavanje na radnom mestu kreativnost će 2020. biti glavna veština.Jeste li primetili da je kod nas sve manje poštara, a sve više dostavljača pica i ćevapa? Školujemo li poštare na način na koji smo ih školovali pre dvadeset godina? Ako ih školujemo, za koji ih vek školujemo? Znaju li u vladi što će biti s poštom u sledeće tri, pet godina? Ko će nam dostavljati pakete? Za odgovore na takva pitanja skoknimo do Japana. Yamato Transport Co. najveća je japanska kompanija za isporuku pošiljki vrata do vrata. Ona dostavlja svaki drugi paket ili pismo u zemlji, a njen logo je tamo sveprisutan kao Coca Cola u SAD. Kompanija će 2019. obeležiti vek postojanja i još pre koju godinu brojala je blizu 180.000 zaposlenih. Utoliko je više iznenadilo najnovije obaveštenje korisnicima da mora smanjiti obim isporuka i povećati cene jer nema dovoljan broj radnika. Problem je ozbiljan, ali japanska je vlada ovih dana odobrila korišćenje dronova od 2020., a od 2022. godine komercijalizaciju samohodnih kamiona kako bi oživela korporativni sektor, izveštava Reuters. Dostavljači i poštari nestaju, a među deset najtraženijih zanimanja 2017. na svim kontinentima prvo mesto nadmoćno drže softveraši, slede ih inženjeri elektronike, mehanike i elektrotehnike, analitičari podataka i računovođe, graditelji prometne infrastrukture, inženjering menadžeri, lekari i medicinske sestre. Medicinske sestre su najtraženije zanimanje u 15 evropskih zemalja, Australiji, Novom Zelandu i Kanadi, u 11 zemalja hronično nedostaju računovođe. Stolari se najviše traže u Rusiji i Australiji, prosvetni radnici u Rusiji i Danskoj, krovopokrivači u Švedskoj, Kanadi i Australiji, novinari u Italiji i Kanadi... Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, u Hrvatskoj su u prvoj polovini prošle godine bili najtraženiji konobari, prodavci i čistači te kuvari, radnici na održavanju, sobarice, ekonomisti, medicinske sestre i radnici na proizvodnoj liniji. Iako se potražnja za nekim zanimanjima kao što su lekar, inženjer elektrotehnike, brodogradnje ili mašinstva ne objavljuje putem HZZ-a, nego unutar struke i zapošljavaju putem internih konkursa, ovi podaci ipak svedoče o tome kako se spremamo za budućnost. Računa se da 35 odsto radnih veština koje se trenutno traže na tržištu rada, za samo pet godina više neće biti potrebne, bar ne u današnjem obimu. U samo pet proteklih godina globalni mediji i industrija zabave potpuno su se promenili. Mobilni internet i tehnologija oblaka već su promenili način rada. Neka zanimanja odumiru, pojavljuju se nova, tržište rada vri, a oklevala ostaju na repu.Dok se u Hrvatskoj beskonačno priča priča o kurikulumu i problem obrazovanja razvlači u lošu beskonačnost, u nepričalačkim zemljama se pripremaju za tržište rada koje iz dana u dan oblikuju nove revolucionarne tehnologije, od veštačke inteligencije, 3D štampe i robotike, do poplava novih materijala, biotehnologije i genomike. Četvrta industrijska revolucija sustiže nas tolikom brzinom da ni 75 odsto od 140 zemalja prema Gallupovom istraživanju nije zadovoljno svojim obrazovnim sistemom. U Hrvatska ni u tome nije izuzetak, ali je utoliko dramatičnije jer se ne lome koplja oko toga da se učenike pripremi za buduće tržište rada, nego oko (ne)obvezne lektire i seksualnog vaspitanja. Hoće li tehnologija do sredine našeg veka toliko promeniti rad i život, da 40 odsto današnjih poslova više neće obavljati ljudi, kao što predviđaju ekonomisti s Oxforda, Michael Osborne i Carl Frey?Koji će poslovi nakon robotske revolucije uopšte preostati našoj deci i unucima? Prema podacima Svetske organizacije rada, 40 odsto nezaposlenih u svetu jesu mladi, a za manje od jedne decenije, 2025. u samo jednoj zemlji, Nigeriji, posao će tražiti 25 miliona ljudi. Posao kojem će Četvrta industrijska revolucija promeniti prirodu, trendove i način traženja. Japanci znaju da ni 2050. nije daleko. Njihova vlada naveliko planira veće korišćenje Big Data, veštačke inteligencije, kao pomoć u dijagnostici i stalno prilagođavanje obrazovanja u svetlu novih tehnologija. A sve to u svrhu &rdquo;poboljšanja očekivane životne dobi, revolucioniranja transporta, modernizacije trgovinskih lanaca, poboljšanja infrastrukture i korišćenja finansijske tehnologije', pri čemu će doneti niz poreskih olakšica kompanijama koje uvode nove tehnologije. Pritom Japanci već jesu najdugovečnija nacija na svetu, njihov transport već jeste najorganizovaniji, trgovinski lanci već funkcionišu bolje no igde drugde, infrastruktura već savršeno štima u odnosu na druge... Za samo 33 godine pojaviće se zanimanja o kojima danas znamo malo ili ništa. Jedno od njih je stručnjak za medicinsku robotiku, jer će većinu hirurških zahvata izvoditi daleko precizniji roboti. Pojaviće se uzgajivači organa za presađivanje i savetnici za genetiku, jer će se 'dizajnirati' zdrave bebe. Na ceni će posebno biti stručnjaci za internetsku sigurnost, a posao policije u osiguranju fizičke bezbednosti građana izgledaće sasvim drukčije. Zbog komercijalnih letova u svemir pojaviće se zanimanje svemirski turistički vodič. Virtualnu stvarnost kreiraće inženjeri za simulaciju. Budući da će u središtu svake aktivnosti i napredovanja biti more podataka, analitičari podataka biće sveobuhvatni vođe promena, a njihova saznanja presudna u donošenju odluka. Neki pak računaju da će i mašine s veštačkom inteligencijom već 2026. biti članovi upravnih odbora velikih kompnija. U novom svetu dronova i samohodnih vozila, među najtraženijima biće inženjeri saobraćaja. Za sve to neće biti dovoljno akademsko obrazovanje, nego vrlo ozbiljno svladavanje praktičnih znanja i veština, kaže ministar rada Singapura, Lim Swee Say. Ali vratimo se u bližu 2020., kada Japanci daju zeleno svetlo dronovima. Za razliku od 2015. kada je od deset najvažnijih radnih veština kreativnost bila na poslednjem mestu, 2020. će biti na samom vrhu. Uz lavinu novih proizvoda, novih tehnologija i novog načina rada, moraćete biti doista kreativni ako želite imati koristi od promena.