Keš krediti nekad bili luksuz, sad su pravilo

Beograd -- Sve je više građana koji se, ma za šta da im treba novac, odlučuju za gotovinske, tzv. keš kredite, pa po tom osnovu sada duguju bankama 263 milijarde dinara.Inteza banka - 60 % (rast u 2016.) Kredi agrikol banka 30% (rast u 2016.) NLB banka &ndash; 100% (rast u januaru 2017.) (Večernje novosti)U Udruženju banaka Srbije kažu da to ne znači da će klasični potrošački zajmovi otići u istoriju.Treba mi automobil koji manje troši, mašina za pranje veša sve teže okreće, a bliži se prolećna ekskurzija - znači keš. Zvuči kao reklamni slogan, a u stvari je životni slogan prosečnog Srbina koji živi na kredit. Nekada su gotovinski krediti bili luksuz, sada su pravilo. Povoljnost keš kredita potvrđuje tražnja u većini banaka. Prošle godine u Intezi i Kredi agrikol banci zabeležen je rast od 60 i 30 odsto, dok je u NLB banci ovog januara odobreno dvostruko više takvih zajmova nego početkom 2016.Trenutno na ime gotovinskih, keš kredita građani Srbije duguju gotovo 263 milijarde dinara, dok potrošački, namenski zajmovi, beleže pad i na kraju januara bili su na nivou od samo 22 milijarde dinara. &ldquo;Više nemaju čak ni za obavezne mesečne pa se uzima keš....ja već imam keš kredit&rdquo; &ldquo;Uvek sam za kredit&rdquo; &ldquo;Pre bih keš, računica bi bila jednostavnija&rdquo; &ldquo;Ne bih ništa rekao za kredit uvek sam na njega skeptičan nikad ga nisam uzeo nit bi ga uzeo sada jer ideš u rizik&rdquo; &ldquo;Nisam za to i ne bih nikada uzeo kredit ja ga nisam uzimao i neću ga nikada uzeti&rdquo; Bankari kažu - logično je što biramo keš kredit, jer danas je presudna jednostavnija procedura dolaska do novca i njegovo trošenje na bilo šta. Znači li to da će potrošački namenski krediti nestati iz ponude? &ldquo;Ne, nikako oni će uvek postojati i prirodno je da postoje oni su jeftiniji jer ako imate tačno određenu potrebu oni su zahvalniji&rdquo;, kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Generalno, bankari objašnjavaju da je kreditna aktivnost splasnula. Odavno su prošle one godine kada je beležen kreditni rast i od preko 50 odsto. &ldquo;Rast kredita u poslednje dve tri godine je oko 2 do 3 posto dakle skromno a ono što je zabrinjavajuće je ne rastu krediti za investicije ne rastu krediti koje koriste privrednici. Zanimljivo je da i čekovima okrećemo leđa. Za poslednje tri godine ukupan iznos na realizovanim čekovima smanjen je za čak 40 odsto.