Loš učinak srpskih korporacija, najveći pad od krize

Najveće domaće korporacije u prvoj polovini godine zabeležile su oštar silazni trend poslovanja, mereno i prema prihodu i krajnjem rezultatu. Na najgori polugodišnji učinak od izbijanja svetske ekonomske krize uticao je nastavak pada cene sirove nafte, smanjenje bankarskih kamata, nedovoljna investiciona aktivnost na polju infrastrukturnih radova, te generalno nepovoljniji poslovni ambijent.Kompanije koje sačinjavaju repernu indeksnu korpu, Belex15, u prvih šest meseci su zabeležile ukupan prihod od 142,9 milijardi dinara što predstavlja smanjenje od 12,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći negativan doprinos dala je Naftna industrija Srbije (NIS) koja je usled niske cene sirove nafte zabeležila pad prihoda od 21,3 odsto na 81,4 milijarde dinara. Pad realizacije od nepunih 10 odsto registrovao je građevinar Energoprojekt holding, ali zbog prirode delatnosti ne treba isključiti mogućnost da kompanija do kraja godine ipak ponovi prošlogodišnji rekordni rezultat. Bankarske ustanove, pre svega usled pada kamata, takođe su zabeležile smanjenje prihoda. Prihod Komercijalne banka iz osnovnog biznisa spustio se 9,7 odsto, dok je AIK banka po istom osnovu zabeležila pad od 7,4 procenta, i ovo je trend koji traje već nekoliko godina zaredom. Na liderskoj poziciji rasta realizacije u prvoj polovini godine stajao je bečejski Sojaprotein, ali je veća prodaja ove kompanije ostala u senci mizernog krajnjeg rezultata. Visoku dvocifrenu stopu rasta zabeležio je i vranjski Alfa plam, ali ovaj skok poslovanja nije propraćen i rastom profitabilnosti, dok je Metalac gotovo u potpunosti neutralisao poteškoće na ruskom tržištu, zabeleživši rast prihoda za petinu. Kada je u pitanju profitabilnost domaćih biznisa organizovanih u akcionarskoj formi, ponovo je NIS najviše doprineo velikom padu zbirnog krajnjeg rezultata. Dobit NIS-a oslabila je 36,4 odsto na 3,1 milijardu dinara, pre svega usled niske cene sirove nafte koja je drastično srezala profitne margine, dok je padu krajnjeg rezultata delimično doprinela i veća prerada u prvih šest meseci radi stvaranja zaliha pred očekivani remont Rafinerije. Jedini gubitnik u indeksnoj korpi bila je Komercijalna banka koja je ponovo iznenadila akcionare novom serijom otpisa koji su doneli minus od 2,6 milijardi dinara. U &ldquo;tankom&rdquo; obrazloženju nove uprave dominira prebacivanje odgovornosti na prethodno rukovodstvo, gotovo istovetno kao i na kraju prošle godine koja je iz istih razloga okončana sa gubitkom od 6,3 milijarde dinara. Veliki pad profitabilnosti zabeležio je Sojaprotein, usled većih troškova inputa, dok je smanjenje dobiti Aerodroma &ldquo;Nikola Tesla&rdquo; posledica visokog prošlogodišnjeg profita koji je većim delom ostvaren iz vanrednih prihoda. Kada se isključe jednokratne stavke iz 2015, ovogodišnji rezultat je višestruko bolji u odnosu na uporedni period prošle godine, čemu je doprineo izostanak otpisa prema glavnom klijentu &ndash; Er Srbiji. Najveći skok profita od 64,4 odsto beleži Messer Tehnogas, a dobrom krajnjem rezultatu doprinela je i činjenica da kompanija ove godine nije opterećena poslovnim jedinicama u inostranstvu koje su ranije značajno smanjivale profit. Veliki skok dobiti od 61 odsto registruje i AIK banka, koja je uporedo u potpunosti preokrenula dividendnu politiku pa je samo od decembra prošle godine akcionarima namenila više od 50 miliona evra. Ovaj zanimljiv preokret u korporativnoj kulturi motivisan je jednom prostom činjenicom &ndash; skoro celokupna količina akcija trenutno se nalazi u rukama većinskog vlasnika, MK grupe. Rast profita za trećinu u prvih šest meseci zabeležio je Metalac koji je svoje poslovanje u potpunosti prilagodio trenutnim okolnostima da najvažnije ino tržište (Rusija) ne može više biti okosnica poslovnih rezultata. Uprkos tome, ostvaren je značajan rast profita, što ukazuje na veliku stabilnost ovog poslovnog sistema koji prati i izuzetna akcionarska kultura koja se retko sreće na ovdašnjim prostorima. Značajno bolji rezultat ostvarilio je i Jedinstvo iz Sevojna, s obzirom da je u prvih šest meseci prošle godine poslovalo sa negativnim rezultatom. Blagi rast profita od nepunih osam odsto zabeležila je Galenika Fitofarmacija koja je nastavila trend efikasnog poslovanja, ali je očito da veći napredak po pitanju krajnjeg rezultata teško može načiniti bez jačeg nastupa na ino tržištu.