Američka kompanija Pepsi potvrdila je da je od 6. avgusta vlasnik Marba, ali nije objavila po kojoj ceni je kupila tu kompaniju.
U Pepsiju su kazali da su postali jedini vlasnik kapitala Marbo produkta koji obuhvata proizvodne pogone u Srbiji, i Bosni i Hercegovini i regionalnu distributivnu mrežu, ali su istakli da je kupoporodajna cena za sada poslovna tajna.
Ukupni prihodi Marba u 2007. godini iznosili su četiri milijarde dinara (oko 50 miliona evra)
Marbo produkt koji zapošljava 1.150 radnika biće regionalni centar Pepsija za širenje poslovanja, naveli su u kompaniji.
Prema podacima Agencije za privredne registre, vlasnik 100 odsto kapitala Marbo produkta je kompanija Pepsiko investments (PepsiCo Investments) sa sedištem u Holandiji, u sastavu američke kompanije.
Marbo produkt, sa sedištem u Beogradu, proizvodi slane grickalice u fabrikama kod Novog Sada i pored Laktaša u Republici Srpskoj, navodi se na kompanijskom sajtu.
Srpska kompanija, osnovana 1995. godine, poseduje i preduzeća i distributivne centre u Hrvatskoj, Albaniji, Grčkoj, Makedoniji i Crnoj Gori.
Prema podacima Agencije za privredene registre, Marbo je u prošloj godini imao profit od milijardu dinara (12,5 miliona evra) što je za 50 odsto više nego u 2006.
Komentari
•
Nezvanično se pominje 200 miliona Eura, što je i realno.
(GOJE, 28. avgust 2008 10:04)
•
Odlična kompanija. Šteta...
(Marija, 28. avgust 2008 10:41)
•
Sto?, bas mislim da je lik prodao stvar u pravom trenutku...odlicno im je islo, imaju trziste a pepsi sa ovime i akvizicijama koje planira pokazuje da ozbiljno ulazi na ovo trziste. Cuo sam da je cena i visa od prethodno pomenute.
(Faust, 28. avgust 2008 11:15)
•
400 miliona eura. Zasto steta? Do sada su mnoge stvari radili u sivoj zoni. Kod Pepsija toga nema. Postovace se zakon, fabrika ce se razvijati. Normalna stvar.
(insider, 28. avgust 2008 11:36)
•
210 miliona za 70%, dakle 300 miliona ukupno. Informacija je proverena. Sasvim dobar posao za obe strane.
(Stefan, 28. avgust 2008 12:06)
•
Zasto je samo u Srbiji cena prodaje neke firme tajna? Kakonigde drugde u svetu to nije slucaj, uvek se saopsti sve, nema nikakve tajne. Jedino u Srbiji je prodaja firmi i fudbalera obavijena velom tajne. Zasto i dokle ne zna se.
(rebro, 28. avgust 2008 12:18)
•
@ Goja
Blizu si... malo visa... Izlazak u pravom trenutku sa novim vlasnikom i trziste Hrvatske ce biti dostupnije a prica o nekom vecem sirenju nije bila realna pocevsi od preferencija, standarda i naravno broja potrosaca. Ovako Pepsi uz svoje ostale brendove moze to dalje da siri po regionima i taj potencijal je upravo doveo ovu kompaniju na tu vrednost... Svaka cast vlasnicima... da ih je vise takvih
(GOOD, 28. avgust 2008 12:38)
•
BRAVO MOMCI, ZNAM KOLIKO, SVE ČESTITKE!
(baki, 28. avgust 2008 12:59)
•
300m$. marbo nije placao bolovanja ako imas broj radnih sati. trudnice je placao 60% posle porodjaja.treca smena nije placena bila. ako imas broj radnih sati nemas placeno bolovanje. pre prodaje ljudi potpisuju papire (ugovore,opomene pred otkaz...)na jednom primerku...sad ce sve biti legalizovano.ko ce da odgovara?JA RADIM TAMO.
(xxy, 28. avgust 2008 13:37)
•
Dobra firma, dobri proizvodi, dobra cena.
Ekspanzija sigurno nece prestati (pogotovu u regionu), jer niko ne ulaze nekoliko stotina miliona u nesto bez vizije razvoja. Pepsi pogotovu.
Eh sad, sto se tice izrabljivanja zaposlenih, ovoga ce biti sve dok je ovoliko nezaposlenih i dok ne postoji pravo trziste radne snage. Kada nezaposlenost padne, poslodavac ne samo da ce postovati sve obaveze, vec ce dobrom radniku nuditi i neke druge pogodnosti (dodatno zdravstveno, penziono, duzi godisnji odmor...). Glavni neprijatelj radnika je sada nezaposlenost, i protiv toga se treba boriti.
(Mr D, 28. avgust 2008 16:12)
•
300 mil za kompaniju ciji je promet 50 mil? Toga nema ni u Rusiji.
Cena nije veca od 60 mil umanjena za iznos kredita. I ovo je previse.
Ono sto je zanimljivo je profitna stopa od 25% koja je nenormalno visoka i koja je i kumovala ovolikoj ceni. Inace realna vrednost ove kompanije je manja od 20 mil. Stvarno je cudno da se i zvanicno ne potvrdi cena.
(jaje, 28. avgust 2008 17:34)
Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić kaže da će oktobarske penzije biti uvećane 17 odsto.
On dodaje da u tu povišicu ulazi vanredno povećanje penzionerskih primanja za oktobar od deset odsto, koji je Vlada usvojila, i redovno usklađivanje penzija za rastom inflacije i plata za sedam odsto.
Pola novca koji će biti obezbeđen rebalansom otići će na povećanje penzija
Prema njegovim rečima, za redovno i vanredno povećanje penzija do kraja godine u budžetu će biti potrebno 7,5 milijardi dinara i taj novac je obezbeđen u budžetu. Isplata oktobarskih penzija obaviće se u novembru.
Sa novom povišicom penzije će dostići 59 odsto iznosa prosečne plate u Srbiji, čime se skoro ispunjava zakonska obaveza da prosečne penzije ne mogu biti manje od 60 odsto prosečnih plata. "To je prvi korak u postepenom dostizanju cilja da prosečna penzija bude 70 odsto prosečne plate", rekao je Krkobabić i dodao da su pripremljene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara 2009. godine.
Tim zakonom će, kako je rekao, biti obezbeđeno da do polovine sledeće godine penzije dostignu 65 odsto iznosa prosečnih palata, a do kraja 2009. godine i 70 odsto plata.
Ranije je državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan rekao da će dodatni novac za izdatke za penzije biti obezbeđen iz dodatnih prihoda budžeta i ušteda na drugim budžetskim pozicijama, što će biti definisano rebalansom budžeta.
On napominje da će prilikom rebalansa budžeta, koji će uskoro biti predstavljen javnosti, Ministarstvo finansija voditi računa da ne dođe do rasta javne potrošnje i budžetskog deficita i naglašava da će sredstva za finansiranje dodatnih izdataka biti obezbeđena kombinacijom ušteda u budžetu i većim prihodima.
Guzijan je upozorio da se "nalazimo na gornjoj granici fiskalnih mogućnosti". To znači da bi dalje povećanje javne potrošnje moglo ili da ugrozi makroekonomsku stabilnost, što bi značilo da neće biti smanjivanja i smirivanja inflacije, koja je "dosta visoka" ili će biti ugrožen rast, a, sa druge strane, za dodatni rast javne potrošnje nemamo para", objasnio je Guzijan.
Prema njegovim rečima, ima puno zahteva u toj oblasti, jer su data predizborna obećanja, koja mogu da se ostvare samo u četvorogodišnjem periodu mandata vlade, a ne u jednoj godini. On je istakao da su u Ministarstvu finansija protiv povećanja poreza, jer su već "dosta visoki" i "privreda je dosta opterećena", da je potrebno strpljenje i da je rešenje da se nadju uštede i da se tamo gde je moguće obori potrošnja.
Povećanje penzija političko pitanje
U srpskoj vladi se ovih dana "lome koplja" u vezi s tim kako ispuniti obećanja data penzionerima u predizbornoj kampanji, kad realne mogućnosti države to ne dozvoljavaju.
Računica pokazuje da država, koja inače troši više nego što ima, ne bi mogla da podnese vanredno, septembarsko povećanje penzija od 10 odsto, a ubrzo potom i redovno usklađivanje penzionerskih primanja sa rastom plata i inflacije, od sedam odsto, planirano za oktobar.
„To sada postaje sve više političko pitanje koje je teško zaobići. Računica pokazuje da septembarsko povećanje od 10 odsto i oktobarsko, od sedam odsto, znači nominalno povećanje penzija od 40 odsto, ili realno 28 odsto. Ali, kada se to stavi u ravan rasta proizvodnje srpske privrede od sedam odsto, onda je očigledno u kojoj meri rast penzija predstavlja udar na makroekonomsku stabilnost zemlje“, kaže ekonomista Jurij Bajec.
Nerealan zahtev
“Najavljeno usklađivanje penzija na nivou od 70 odsto od prosečne plate, nerealan je zahtev. Tu konstataciju mogu da potkrepim podatkom da je u Srbiji uposleno tek oko dva miliona stanovnika, što je u odnosu na celokupnu populaciju od oko 7,5 miliona ljudi skromna stopa. Činjenica je takođe da učešće mase penzija u bruto društvenom proizvodu sada iznosi oko 13 odsto (u evropskim zemljama taj udeo se kreće i do 14,1 odsto), i ako bi se ispunila obećanja da penzije budu na nivou od 70 odsto plata, to bi značilo učešće od 17 odsto u BDP Srbije. To bi imalo kataklizmično dejstvo na budžet. Ako se budu ispunila sva predizborna obećanje, to bi značilo budžetski deficit između pet i šest odsto u bruto domaćem proizvodu”, tvrdi Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu.
„S druge strane, taj procenat vanrednog povećanja penzija od 10 odsto zanimljiv je utoliko što je to obećanje odigralo ključnu ulogu u formiranju sadašnje vlade, pa zato ne vidim način kako bi moglo da se izbegne, jer bi to zahtevalo političko objašnjenje, uz jaku ekonomsku argumentaciju“, smatra on.
Član Upravnog odbora PIO Fonda Milan Nenadić kaže da je realno očekivati da će od 1. oktobra, kada sledi redovno povećanje, penzije će biti veće za najviše pet procenata jer je od aprila do jula zabeležen rast zarada od 3,2 odsto, a da u avgustu nema povećanja troškova života, s kojima se prinadležnosti u najvećoj meri i usklađuju.
„Prosečna penzija u zaradi ovog časa učestvuje sa oko 57,6 odsto. S najavljenim povećanjem od vanrednih deset i redovnih pet procenata, iznos na čeku će prvi put od početka ove godine preći zakonski minimum od 60 odsto. Istovremeno će prosečna penzija u prosečnoj zaradi za celu 2008. godinu iznositi oko 60 odsto”, navodi Nenadić.
I pored svih negodovanja penzionera da im je standard vrlo loš, brojke pokazuju da sestvari, ipak, polako pomeraju s mrtve tačke. To potvrđuje i podatak da su prinadležnosti u julu ove u odnosu na isti mesec 2007. godine veće za 28 odsto, kao i da su plate za isti period povećane za 19 procenata.
Komentari
•
Ama,dosta polemike.Ima da platis i - gotovo!To sam ja radeci 4o gorina zaradio(u neto iznosu) i ne trazim nikakvu milostinju.Jos uvek smo u velikom zaostatku u vezi dogovorenog iznosa povecanja pa ga mnogi mozda nece ni docekati.Da li treba(vladu) da podsetim kako gazduje kad ne zna ni koliko stanova,kola,osoblja,oblomova,prirepaka,privilegija ima?...
(Mile J.N.Beograd, 28. avgust 2008 11:27)
•
ne treba nista povecavat penzije jer su ovako dovoljne ja sam za to da tako i ostanu
(ba, 28. avgust 2008 12:00)
•
A to sto su nekada danasnji penzosi uplacivali je... gde? Koja je to logika da od moje plate ide za njihove penzije? Hocu da od moje plate ide za moju penziju i da znam gde ide taj novac i zasto! Ni ja ne trazim nikakvu milostinju, ali ni kradju, dragi penzioneri. Nadjite gde je vas novac i razmislite zasto ste dosad cutali. Da Vam nije mozda odgovaralo, lepo se zivelo... ?
(VV, 28. avgust 2008 12:19)
•
Eh ti penzioneri... kazu vredno su radili po 40 godina u nehumanom i nepravednom socijalizmu i sada hoce svoja prava, lepe penzije... a to sto moja devojka cuci svaki dan u trafici za 600 din na dan naravno neprijavljena, to sto mladi roditelji ne mogu da zarade dovoljo za podizanje porodice, a kamoli stambenog kredita kojim bi resili svoje stambeno pitanje, to sto ja i moja generacija za 40ak godina necemo postavljati pitanje povisice nase penzije vec da li ce penzija uopste i biti jer ce u ovoj drzavi (koja vec sada ima po preseku najstariju naciju na planeti) zbog lose demografske, populacioine i svake druge moguce politike dolaziti 5 penzionera na 1 te nece ni biti novca za penzije nikoga ne brine... do sledecih izbora naravno!
(otici sad ili ne pitanje je sad, 28. avgust 2008 12:52)
•
Penzije treba povecati, ali onoliko koliko je to moguce,a ne koliko je obecano...
I ne treba povecati svima za neki procenat njihove penzije, nego svima za isti procenat prosecne penzije!
(Savetnik, 28. avgust 2008 14:32)
•
Povecao covek sam sebi penziju...I zasto opet linearno? Oni sa 10.000 dobijaju 1.700, a oni sa 50.000 dobijaju povisicu 8.500. Pravedno, zar ne?
(Shone, 28. avgust 2008 18:15)
Kineska automobilska industrija planira prodor na evropska tražišta preko Poljske, piše varšavska "Žečpospolita“.
Kineski državni koncern Jianling Motors Grup Kompani (JMC) namerava da otvori fabriku automobila u toj zemlji. Ulaganje u fabriku kapaciteta 400.000 vozila godišnje, sličnu onoj koju u Poljskoj ima italijanski Fijat, stručnjaci procenjuju na najmanje milijardu dolara.
To bi bila prva fabrika kineskih automobila u Evropi.
Najveću manjkavost svojih modela - kojima zapadni ne mogu da konkuriše cenom - kvalitet, kineske fabrike nastoje da ublaže ulaskom u partnerstvo sa renomiranim svetskim koncernima, prodajući istovremeno njihove modele u Kini.
Komentari
•
Neka neka. Nama nisu dobri Kinezi. Mi cemo sa Fijatom.
(Slobodan Stamenic, 28. avgust 2008 14:43)
•
Da je neko pre par godina rekao da ce Kinezi otvoriti fabriku automobila u EU, da li biste verovali?
Sada je ovo normalna stvar, isto kao sto je i normalno to sto sve vise stranaca (pa i nasih ljudi) ide na rad u Kinu.
(Mr D, 28. avgust 2008 16:15)
•
Neka drug Vozi kineska ili jos bolje Ruska kola
(strucnjak, 28. avgust 2008 16:52)
•
A sta misle Rusofili da u poljskoj vlada daje na izvolite
zemlju i ostalo,ne nego ce da kupe zemlju,zakoni su Evropski,parlament funkcionise besprekorno nemaju destruktivne poslanike,Ratne zlocince
Mentalitet Poljaka je POZITIVAN
nemaju carine ,vize(imaju jedino vize sa Nasim omiljenim RUSIMA),imaju odlicne odnose sa Amerikom =najveca ulaganja su u Poljskoj.
(nebojsa, 28. avgust 2008 17:14)
•
...jos da ste ispred KOLA stavili ZAPREZNA. Da je mercedes za vas bi to bio AUTOMOBIL.
(Peca, 28. avgust 2008 18:23)
Spoljni dug Srbije na kraju juna ove godine iznosio je 18,64 milijardi evra, 4,82 odsto više nego na kraju 2007.
Prema kriterijumima Svetske banke, Srbija je srednje zadužena zemlja, jer je učešće spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu u prvoj polovini godine iznosilo 62,2 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije.
NBS navodi da je Srbija sposobna da odgovori obavezama prema inostranstvu koje dospevaju u kratkom roku
Spoljni dug javnog sektora od šest milijardi evra, smanjen je za 1,36 odsto, dok je njegovo učešće u ukupnom dugu opalo za 2,03 odsto, tako da je na kraju juna 2008. učešće duga javnog sektora u ukupnom dugu iznosilo 32,43 odsto.
Povećao se spoljni dug privatnog sektora za 8,06 odsto i dostigao iznos od 12,6 milijardi evra što je 67,57 odsto ukupnog duga. U sektoru privatnog duga nastavlja se razduživanja bankarskog sektora, dok u sektoru preduzeća spoljni dug raste, piše u saopštenju.
Na kraju juna dug banaka prema inostranstvu iznosio je 3,1 milijarde i smanjen je za 21,77 odsto. Spoljni dug preduzeća je povećan za 23,43 odsto i dostigao je iznos od 9,5 milijardi evra i učešće u ukupnom spoljnom dugu od 50,4 odsto.
Sektor preduzeća je koristio 1,7 milijardi evra inostranih dugoročnih i srednjoročnih kredita, a od toga je čak 61,17 odsto po kreditima koje su preduzećima odobrile strane banke i finansijske koje su organizacije povezana lica sa domaćim bankama.
U prvoj polovini 2008. ukupno korišćenje inostranih kredita iznosilo je 2,1 milijardi evra, dok je u istom periodu otplaćeno 979,1 miliona evra glavnice i 284,7 miliona evra kamate.
Prema podacima od 30. juna, planirana ukupna plaćanja po spoljnom dugu do kraja ove godine iznose 2,3 milijarde evra.
U saopštenju NBS se dodaje da je likvidnost Srbije dobra pošto je krajem juna odnos kratkoročnog duga prema deviznim rezervama iznosio 864,2 odsto, a kratkoročni dug u ukupnom spoljnom dugu učestvuje sa 6,2 odsto.
Komentari
•
Sve dok dugovanje javnog sektora opada - nemamo prevelikog razloga za brigu.
Drzava izmiruje svoje obaveze.
A kome je do novog stana, automobila - neka sam placa svoje rate kredita...
(BOKI, 28. avgust 2008 13:39)
•
Posto je spoljni dug preduzeca povecan 23%, mora da je izvoz je odmah porastao za isi procenat. Ili mozda nije? Mozda je uvoz porastao za taj procenat? Ili su cene nekretnina skocile za taj procenat? Ili oboje istovremeno, jer su firme poput Eurosalona, parama od kredita, kupovale njive oko Zuca, racunajuci da ce im obilaznica podici cenu. Jer ce neko pametan da se seti sta moze da se proizvodi za izvoz, pa ce od njih da kupi tu njivu po duplo vecoj ceni da mi mogao bas tu da to proizvodi jer tako je u okruzenju. Ili ce, mozda, posto su svi u Srbiji pametni koliko i ovi iz Eurosalona, niko nece setiti nicega, i bas se niko nece pojaviti da kupi njihovu novu njivu, a kredit ce morati od necega da otplate.
A oni sto su im prodali njive, naravno, odmah su potrcali da kupe strane automobile i plazma televizore, ne bi li nekako pomogli uvoznike.
Zemljo Stradijo Dafiment banaka, sitnih i krupnih lopova i prevaranata, bez maste, ideja, obraza, ali nadprosecno obdarenih lenjoscu. Sa kime cete da ratujete ovoga puta, kada vise ne budete mogli da se zaduzujete? Radikale cete na vlast, pa na Kosovo. Bolje ne znate.
(Petar, 28. avgust 2008 14:06)
•
To sto se zaduzuje samo privatni sektor uopste ne mora da znaci da su te pare pametno investirane. Evo pogledajte samo krizu drugorazrednih hipotekarnih kredita u Sjedinjenim Drzavama. Sve su to bili dugovi privatnih subjekata. Besomucno se ulagalo u nekretninte kojima je cena besomucno rasla bez nekog smislenog razloga dok sve nije puklo. Prakticno, ovo je americka verzija Jezde i Dafine. Slicno je i u Srbiji. Privatnici ulazu u oblasti gde misle da ce zaraditi pare. Kako je zbog precenjenog dinara proizvodnja dobrim delom neisplativa vise se ulaze u trgvinu i bankarstvo. Ovde se pare dobijene privatizacijom prakticno koriste kao osnova za uzimanje kredita koji se u krajnoj liniji koristi za kupovinu uvoznih proizvoda. I tako dok ima para a kad nestane imacemo reprizu Rusije 1998 god. i Argentine 2001 god.
(Futurama, 28. avgust 2008 15:29)
Oportuniti banka je za dve i po godine početnicima u biznisu isplatila 780 start ap kredita u iznosu od 5,2 miliona evra.
Do sada je od osnivanja Oportjniti banka isplatila više od 64 miliona evra kredita za preduzetnike, mala i srednja preduzeća i poljoprivrednike, a od toga je oko 40 odsto isplaćenio u poslednjih godinu dana.
Od početka rada 2002. Oportuniti banka kreditima je podržala otvaranje 5.000 novih i opstanak 40.000 radnik mesta u Srbiji, a u poslednjih godinu dana 1.500 novih i 10.000 postojećih radnih mesta.
Oportjuniti banka usmerena je na pužanje finansijskih usluga preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima. Specifičnost su takozvani start-ap krediti za pokretanje biznisa, koji se mogu dobiti bez prethodne poslovne istorije i biznis plana.
Vladimir Bura, šef filijale Oportjniti banke u Beogradu kaže da najveći broj kredita koje banka odobri, su oni namenjeni preduzetnicima sa kojima banka posluje od početka.
"Kako se razvijaju preduzeća tako se razvija i naš odnos. Najčešći kljenti su preduzetnici čiji je prvi kredit iznosio 5.000 evra, a potom su im kako su proširivali posao odobravane veće sume", objašnjava Bura.
Inače, samo u Beogradu Oportjuniti banka ima više od 500 aktivnih klijenata, od čega se polovina portfolia odnosi na mikro poslovne kredite do 10.000 evra.
Najveći inters klijenti pokazuju za delatnost trgovine, dok je poljoprivredna delatnost karakteritstična za klijente van Beograda.
Komentari
•
sa njihovog sajta obs.co.yu
EKS 32% !!!!!!!!!!
pa to je čisto zelenašenje!
(bojan, 28. avgust 2008 12:29)
•
Dokle god ima ovaca za sisanje , bice i oportuniti banaka.
Duplo skuplja od ionako skupih banaka na trzistu.
(bankar, 28. avgust 2008 13:25)
•
mozete da zovete zelenasenjem, a mozete da zovete i davanjem sanse onima koje su sve druge banke odbile. u tom slucaju zbog visokog rizika, kamata mora da bude visoka, a jedan bankar bi morao to da zna
(Miki, 28. avgust 2008 15:40)
Vlada Srbije je povećala ovogodišnji budžet za obilaznicu oko Beograda za 400 miliona dinara, na 3,1 milijardu dinara.
Kako se navodi u saopštenju sa sednice Vlade, za obilaznicu je bilo namenjeno 2,7 milijardi dinara iz Nacionalnog investicionog plana, ali je doneta Odluka o preraspodeli budžetskih sredstava za NIP za 2008. godinu.
Početkom oktobra biće završen deo obilaznice od Ibarske magistrale do Dobanovaca
Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić je objasnio da je takva odluka doneta zbog potrebe da se obilaznica ubrzano gradi, kako bi se što pre rasteretio most Gazela. Zbog toga je, kako je naveo Krkobabić, neophodno pronaći dodatna sredstva, pa je tako iz NIP-a izdvojeno nešto više sredstava od planiranih kako bi se radovi na oblaznici ubrzali.
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović rekla je da je 400 miliona dinara namenjeno za izmirenje obaveza izvođačima na obilaznici oko Beograda, za već izvršene radove i napomenula da će ta sredstva biti obezbedjena unutrašnjom preraspodelom za projekte NIP-a u ovoj godini.
Kalanovićeva je izrazila očekivanje da će početkom oktobra biti završen deo obilaznice oko Beograda, od Ibarske magistrale do Dobanovaca, čime će biti smanjene saobraćajne gužve u prestonici.
U vreme rekonstrukcije najprometnijeg mosta u Beogradu, završeni deo obilaznice omogućio bi smanjenje gužvi i sprečavanje kolapsa, jer će vozila moći sa Ibarske magistrale nesmetano da zaobiđu prestonicu, preko Ostružice i Dobanovaca, prema Šidu i Novom Sadu i obrnuto, objasnila je ministarka.
Za rekonstrukciju "Gazele" od Evropske investicione banke (EIB) obezbeđen je povoljan kredit od oko 33 miliona evra, kao podrška Javnom preduzeću "Putevi Srbije" i gradu Beogradu, rekla je Kalanovićeva i podsetila da Ugovor sa EIB čeka na ratifikaciju u Skupštini Srbije.
Komentari
•
Ne razumem sto bi se izmirivale obaveze za izvrsene poslove. Jednostvno ih treba "otkaciti' i naci nove ovce za sisanje. To bi bio jos jedan "uspeh" balkanskog menadzmenta.CKFTL
(cinik, 28. avgust 2008 04:29)
•
Samo "pumpajte" pare u taj Vaš Beograd, a ako Vam mi Srbijanci pravimo gužvu u saobraćaju, ne brinite. Mi više ne možemo da mrdnemo ni do susednog sela.
(ivcha, 28. avgust 2008 12:45)
Savet stranih investitora u Srbiji podržava najavljenu "giljotinu propisa", kaže izvršna direktorka Saveta Ana Firtel Vlajić.
"Od 2000. do danas je postignut veliki uspeh u unapređenju propisa, usvojen je veliki broj modernih zakonskih rešenja, i zakonodavni okvir je znatno bolji, ali još treba dosta da radi da u toj oblasti", rekla je Firtel Vlajić.
Savet će u septembru izdati "belu knjigu" u kojoj će detaljno ukazati na nedostatke u zakonskim rešenja koja utiču na efikasnost poslovanja
Ona je dodala da u Srbiji i dalje postoje brojne stare i nepotrebne procedure sa kojima se firme svakodnevno suočavaju. "Problemi nastaju kada dobri zakoni nisu na odgovarajući način praćeni podzakonskim aktima, te onemogućavaju da se zakonska rešenja u potpunosti primene", navela je ona.
"Smatramo da je Srbija dobra lokacija za investiranje. S druge strane, svakodnevna iskustva u poslovanju ukazuju na postojeće barijere u poslovanju, čije uklanjanje bi učinilo ovo tržište znatno privlačnijim za nove investitore", rekla je izvršna direktorka Saveta. Nedovoljno jasan i precizan zakonodavni okvir, kako je istakla, ide na ruku korupciji.
Projekat "giljitina propisa", koji treba da počne u septembru, sprovodiće se, kako je najavljeno iz Vlade Srbije, 12 do 15 meseci i njime će se za trećinu smanjiti broj propisa u Srbiji.
Komentari
•
Giljotina propisa?! Pa zar skoro nismo imali giljotinu na ulici? Ruzno zvuci,ali ukidanjem bezveznih,propisa,taksi,radi efikasnosti i postovanja tudjeg vremena je u redu, a to se svuda u svetu smatra normalnim.
(Mile J.N.Beograd, 28. avgust 2008 11:39)
•
Po meni jos jedna glupost od strane ovdasnjih nesposobnih nazovi "politicara". Da imaju pravu ideju i znanje ne bi cekali da krenu od septembra vec bi krenulo odmah. Sta ocekivati od ljudi kojima se ne zuri, kojima odmor traje 2 meseca,a mi smo vec u svemu zakasnili. A da, pa najbolje je tako, uraditi po 1 stvar u toku mandata, da bi se opet glasalo za njih na sledecim izborima...
(Boris, 28. avgust 2008 17:39)
Nacionalni savet za infrastrukturu opredelio se za nastavak pregovora o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji.
Savet se saglasio da se pregovori o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji Horgoš-Požega sa konzorcijumom Alpina-Por pošto je konzorcijum podneo Vladi Srbije zvaničnu ponudu za takav raskid, kao i da se u nastavku pregovora nađe najbolje rešenje koje je u interesu Srbije, saopšteno je iz Pres službe predsednika Srbije.
Državni vrh još bez odluke o koncesiji
U saopštenju nije navedeno u kojoj fazi su pregovori sa koncesionarom, niti kada bi oni mogli biti okončani.
Drugoj sednici Nacionalnog saveta, kojoj je predsedavao predsednik Srbije Boris Tadić, prisustvovali su premijer Mirko Cvetković kao i članovi Saveta.
Savet se takođe saglasio da se rebalansom budžeta obezbedi novac za radove koji su u toku na autoputnom pravcu Koridor 10 i obilaznici oko Beogradu.
Na sastanku je odlučeno da do kraja septembra Savet predloži Vladi nacionalni plan za izgradnju kompletnog putnog i železničkog Koridora 10.
Sednici su prisustvovali potpredsednik vlade za privredni razvoj Mlađan Dinkić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministarka finansija Diana Dragutinović i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić.
Takođe su bili i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar poljoprivrede Saša Dragin, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.
Komentari
•
Sta je ovo, Tadic je na celu svih mogucih Nac.saveta, postade vrhovni vodja, vladar, neko ko se za sve pita... da nece do marshala !?
Koji smo mi jadan narod, vapimo da budemo ovce !
(Boris, 28. avgust 2008 17:31)
Dinar je danas ponovo oslabio za oko 14 para prema evru i zvanični kurs je 76,69 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.
Za kupovinu evra juče je bilo potrebno 76,56 dinara. Dinar je od 15. avgusta do 25. avgusta neprestano jačao prema evru i ponovo se približio rekordno visokoj vrednosti dostignutoj od 6. do 10. avgusta.
Tada se za evro se dobijalo manje od 76 dinara, što je nanjiža vrednost evropske valute prema srpskoj od 2004. godine.
Zvanični kurs formira se u međubankarskom trgovanju devizama i primenuje se od osam časova ujutru narednog radnog dana.
Komentari
•
nekako se uvek desi da dinar znacajno oslabi bas kad se radi obracun plata vezanih za euro, a onda odmah skoci...tako da kad hoces da kupis eure dobijes uvek manje nego sto ti je plata :(
(cica, 28. avgust 2008 12:37)
INTERVJU
18. avgust 2008.
| Izvor: Ekonomist Rušenje građevinske mafije Za obračun sa građevinskom mafijom, koja pokušava da izgradnjom objekata opere nelegalno stečeni novac, pored političke
...
Dalje
pretraži po celom b92.net
Za obračun sa građevinskom mafijom, koja pokušava da izgradnjom objekata opere nelegalno stečeni novac, pored političke
...
Ranih osamdesetih godina 20. veka u beogradskim disidentskim krugovima intenzivirane su rasprave o mogućnosti demokratizacije zemlje, odnosno unapređenja ljudskih prava, slobode govora, političkog udruživanja.
...
