Moj kvadratDžejms Ruf o Srbiji: Impresivan preokret
Srbija je uspela da stabilizuje privrednu situaciju u poslednje tri godine. Hoće li ta dostignuća ostati održiva zavisi od toga da li su srpski narod i njihove vođe spremni da ih učine održivim.
Izvor: diplomacyandcommerce.rs
Pre implementacije trogodišnjeg stand-by aranžmana (SBA) potpisanog 2015. godine, Srbija je bila veoma ekonomskih neuravnotežena, kako iznutra, tako i spolja. Vlada, koja je izabrana u aprilu 2014., prepoznala je izazove koji su proistekli iz te neuravnoteženosti i odlučila da se potpuno posveti rešavanju problema. U trenutku početka realizacije aranžmana, posledice globalne finansijske krize su znatno oslabile, ali su rizici vezani za izvoz Srbije i spoljašnje izvore finansiranja i dalje bili prisutni. Kako bi se osigurala protiv takvih rizika i bolje usaglasila svoj politički okvir, Vlada je zatražila podršku MMF-a za novi privredni program kroz implementaciju preventivnog stand-by aranžmana za razdoblje od 36 meseci i u iznosu od 935,4 miliona dinara (200 odsto kvote).
Na kraju misije, obavili smo ekskluzivni intervju sa g-dinom Rufom u kojem smo detaljno razgovarali o rezultatima aranžmana, preostalim izazovima i preduslovima koji moraju da se ispune ako Srbija želi da postignuti rezultati budu održivi srednjoročno gledano. Takođe smo se dotakli i istorije aranžmana između Srbije i MMF-a.
|
- Da li biste mogli za nas da ocenite ishod trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom?
Srbija je vrlo uspešna u stabilizaciji privredne situcije u poslednje tri godine. Pre početka programa, javne finansije bile su u izuzetno lošoj situaciji, a zemlja suočena sa najvećim fiskalnim deficitom u Evropi i brzim rastom javnog duga, dok je, s druge strane, rast stagnirao. Do kraja 2017. godine očekujemo da će budžet biti okvirno uravnotežen, a dug pasti. Veće poverenje ogleda se u znatno nižim kamatnim stopama i snažnim investicijama iz domaćih i stranih izvora. Privredna aktivnost i stopa zaposlenosti su u porastu, a nezaposlenost naglo pada. Reforme u finansijskom sektoru se intenzivno sprovode, kako bi banke bile dovoljno zdrave da podržavaju rast. Iako ima još puno posla, došlo je do značajnog napretka u ostalim područjima strukturnih reformi obuhvaćenih programom, poput restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu, reforme javne uprave i jačanja poslovne klime. Sve u svemu, to je bio impresivan preokret.
- Koji je značaj ovog aranžmana u retrospektivi, tj. u smislu istorije aranžmana koje je Srbija prethodno imala sa MMF-om?
Kada je program pokrenut, postojalo je nasleđe nezavršenih reformi i neuspelih pokušaja rešavanja fundamentalnih problema koji su ugrožavali privredu Srbije od tranzicije iz socijalizma. U prošlosti, neki programi su napušteni u toku realizacije. Drugi su uspešno završeni, ali onda su ti osnovni problemi u srpskoj privredi doveli do toga da se neuravnoteženost ponovo pojavi. Aktuelni program pokušava da nauči lekcije iz ovog iskustva tako što se hvata u koštac sa strukturalnim problemima u privredi, dok se isto vreme bavi pitanjem fiskalnog deficita. Ali to ne znači da je posao završen. Upravo suprotno – iako stabilizacija nudi razne prilike, ona mora da se zaštiti, a dalje reforme su potrebne da bi se ostvario viši održivi rast privrede. Samo to će osigurati da se životni standard ljudi u Srbiji približi životnom standardu u zemljama Zapadne Evrope.
- Koliko su ostvareni rezultati održivi srednjeročno gledano?
Postignuti rezultati su održivi onoliko koliko srpski narod i njegovi lideri budu spremni da ih učine održivim. S obzirom na to koliko je teško bilo neophodno fiskalno prilagođavanje, nadam se da niko u Srbiji ne želi da dozvoli da se neravnoteža opet pojavi, niti da žele da dozvole da fiskalni troškovi u državnim preduzećima opet porastu. Ali nema garancije da će nešto trajati zauvek. Dobra politika je rezultat dobrih političkih odluka i rada na razumevanju i podršci neophodnih reformi.
- U kojim oblastima MMF želi da radi sa srpskom vladom u budućnosti?
Srbija je članica MMF-a i mi ćemo blisko sarađivati sa vlastima, na bilo koji način za koji oni budu smatrali da je koristan. Sigurno je da ćemo sprovoditi redovno praćenje i davati preporuke o političkim odlukama koje su neophodne kao podrška rastu i otvaranju novih radnih mesta. Vlasti takođe razmatraju opcije za nastavak intenzivnije saradnje sa još jednim programom kojeg Fond podržava i mi smo više nego spremni da sa njima sarađujemo na tome.
- Koji su najvažniji zadaci za Srbiju kako bi zemlja ostvarila veći rast?
Prioritet Srbije je jak i održiv rast, koji mora da predvodi privatni sektor. Ključni preduslov je da se održi makroekonomska stabilnost koja je ostvarena, što znači okruženje sa niskom inflacijom, niskim kamatnim stopama i poverenje u valutu koje dozvoljava kompanijama da planiraju i ulažu u budućnost. Pored ovoga, Srbija mora da izgradi institucije tržišne ekonomije. Na primer, javna administracija i usluge koje odgovaraju na potrebe građana i kompanija; infrastruktura koja podržava poslovanje i izvoz; razvijena imovinska prava i predvidivost u pravosudnom sistemu; fer konkurencija i mnogo manji neformalni sektor; socijalna zaštita koja pomaže siromašnim građanima da učestvuju u privredi; te obrazovanje koje obezbeđuje veštine neophodne za modernu privredu. Ovo je široka i dugoročna agenda, a u nekim od ovih oblasti nismo daleko odmakli od početka. Ali što se brže ove reforme budu sprovodile, to će brže Srbija stići na svoje odredište.
Pitali smo vodeće ljude iz oblasti finansija u Srbiji da prokomentarišu zaključke posete MMFa:
Šta vidite kao najvažnije korake za održavanje makroekonomske stabilnosti koja je postignuta tokom trajanja aranžmana sa MMF-om?
Dušan Vujović, ministar finansija u Vladi Srbije
Impresivni makroekonomski rezultati
Kao što je demonstrirano tokom protekle tri godine, dobro osmišljena, dobro sprovedena, uravnotežena i koordinisana fiskalna i monetarna politika je dala impresivne makroekonomske rezultate. Značajno su smanjeni deficiti (fiskalni i tekućeg računa), a nivo zaduženosti i nezaposlenost su počeli da opadaju. Ono što je najvažnije, privredni rast se vratio na pozitivan srednjeročni put. To nije bilo moguće bez timskog napora Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija, koji su iskoristili priliku koju je stvorila pokazana politička volja 2014. godine.
U međuvremenu, politička energija i prioriteti su preusmereni na druga pitanja, odnosno na regionalne i globalne goruće probleme. Bez obnovljene političke posvećenosti, svi najbitniji odbrambeni mehanizmi koji su izgrađeni od početka implementacije programa neće biti dovoljni da se završe tekuće strukturne reforme i pristupanje EU. Ovo opet stvara rizike po održivost koji su specifični i već poznati Srbiji kao što su neuspeli ili nezavršeni reformski napori i poništenje makroekonomskih postignuća od početka tranzicije. Uprkos ograničenim kapacitetima, ključni faktori koji anuliraju i potkopavaju reformske napore imaju svoje duboke korene u političkoj ekonomiji, odnosno u političkim i ekonomskih interesima.
Glavni uzroci su političke stranke, neefikasno upravljanje i sindikati koji se otvoreno protive konkurenciji i, uopšteno govoreći, efikasnom tržištu. Ti se interesi najjasnije vide u suprotstavljanju racionalnom rešavanju propalih državnih (ili društvenih) preduzeća, naporima na restrukturiranju javnih preduzeća i reformi javnih usluga (obrazovanja i zdravstva prije svega) i javnoj upravi, odnosno u celom javnom sektoru. Paradoksalno, vratili smo se na početak u smislu obezbeđenja održivosti teško stečenih makrofiskalnih i monetarnih rezultata. Nadam se da će srpski politički establišment biti dovoljno pametan da pruži ključnu podršku za završetak najopsežnijih reformskih napora, odnosno da se konačno pređe reformski Rubikon.
Jorgovanka Tabaković, Guverner Narodne banke Srbije
Dalje unapređenje investicionog ambijenta
Konzistentnošću ekonomskih politika usmerenih na jačanje zemlje i koordinacijom u njihovom sprovođenju postigli smo veliki uspeh, i to je jedini pristup kojim možemo i sačuvati postignuto. Četiri godine niske i stabilne inflacije i primarni suficit drugu godinu zaredom, dokazuju našu opredeljenost da stvaramo osnove za dugoročan rast i bolji život. Relativna stabilnost kursa, koju održavamo tokom poslednjih pet godina, doprinosi izvesnosti poslovanja privrede i stabilnosti finansijskog sistema, i ostaje jedan od naših prioriteta i ubuduće. Kredibilitet naših politika potvrđuje i pad premije rizika zemlje na najniži nivo, praćen sve većim prilivom investicija. Rezultat su povećanje konkurentne domaće ponude i dvocifrene stope rasta izvoza.
U narednom periodu predstoji nam dalje unapređenje investicionog ambijenta, povećanje obima i efikasnosti ulaganja, posebno u proizvodnji razmenljivih dobara - izazovi koji su i pred drugim zemljama. Unapredili smo regulatorni okvir za banke i postigli visoku usklađenost sa propisima EU, a ključni koraci preduzeti su na rešavanju problematičnih kredita. Učešće NPL-a je smanjeno za 11 p.p. na 12,2% na kraju trećeg kvartala 2017. Kao rezultat imamo sigurniji i otporniji finansijski sistem koji je spreman da podrži dalji privredni rast. Iz ugla centralne banke, cenovna i finansijska stabilnost ostaju važni stubovi očuvanja ukupne makroekonomske stabilnosti. Od početka godine, posvećenost održavanju niske inflacije potvrdili smo i smanjenjem cilja sa 4±1,5% na 3±1,5% i naš zadatak je da nastavimo da inflaciju održavamo u tim granicama.”
Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije
Neophodno je osigurati makroekonomsku stabilnost
Iako je makroekonomska stabilnost dostignuta, javni dug Srbije od 65% BDP-a još uvek je previsok, a privreda Srbije nedovoljno snažna da bi se sadašnja makroekonomska stabilnost mogla trajno garantovati. Dodatni razlog za oprez je to što je Srbija u prošlosti već imala loše iskustvo da se sa završetkom aranžmana sa MMF-om „otpuštaju fiskalne kočnice“, tj. da dolazi do naglog rasta zaposlenosti u državi, neodrživog povećanja javne potrošnje (pre svega penzija i plata u javnom sektoru), kao i da se zaustavljaju reforme javnih i privatizacija državnih preduzeća.
Ovaj put se, dakle, ne sme dozvoliti da se populističkim merama i odustajanjem od reformi ponovo povećaju ekonomske neravnoteže, jer posle toga, po pravilu, slede bolne stabilizacije (uz MMF) – što ne vodi nikuda. Zato bi prvi korak za osiguranje makroekonomske stabilnosti trebalo da bude čvrsto ograničavanje rasta javne potrošnje, za šta su, smatram, potrebna nova i unapređena fiskalna pravila. Drugi zadatak je da se trajno uredi javni sektor, odnosno da se sprovedu sve najavljene strukturne reforme koje su podbacile u prethodnom aranžmanu sa MMF-om. Država bi pre svega morala da zna koliko zaposlenih i sa kojim kvalifikacijama je potrebno u zdravstvu, prosveti, policiji, administraciji, kao i da objektivno uredi odnose plata između ovih sektora. Važan deo reformi je i najavljena modernizacija Poreske uprave sa kojom se ozbiljno kasni.
Treći korak je završetak privatizacije preostalih državnih preduzeća i unapređenje poslovanja javnih preduzeća. Iako su trenutni tržišni uslovi za poslovanje preduzeća poput RTB Bora i Petrohemije povoljni, ona nemaju kapacitet za započinjanje novog investicionog ciklusa i predstavljaju stalnu fiskalnu pretnju. Neka druga državna preduzeća, poput Azotare i Resavice, teško da će ikada biti profitabilna i rešavanje njihove sudbine ne može se odlagati unedogled. Reformisanje javnih preduzeća, pre svega EPS-a, pokazalo se kao možda i „najtvrđi orah“ u prethodnom aranžmanu sa MMF-om, a koliku to cenu ima možda je najbolje ilustrovala 2017. u kojoj je loše upravljanje EPS-om znatno umanjilo rast BDP-a Srbije. Na kraju, četvrti, korak pred vladom je unapređenje privrednog ambijenta. Za to je potrebno da država većim javnim investicijama poboljša kvalitet infrastrukture (naročito na lokalnom nivou), ali i da otkloni brojne prepreke za poslovanje privatnog sektora, među kojima se kao naročito važna, a dugotrajno zapostavljena, izdvaja vladavine prava.
Dubravka Negre, Direktorka kancelarije Evropske investicione Banke za Zapadni Balkan
Nastaviti sa podrškom privatnom sektoru
Reforme moraju da se nastave kako bi se rešile preostale strukturne slabosti. Restrukturiranje državnih I komunalnih preduzeće bi trebalo da se nastavi, kao i privatizacija. Takođe, treba nastaviti sa jačanjem javne uprave i institucija. Konsolidacija finansijskog sektora je počela i očekujemo da se ona nastavi. Dalji napori ka smanjenjenju broja NPL-a su dobrodošli, kao i napori na poboljšavanju stečajnih postupaka, sudskih procesa i sudskih odluka. Bolje upravljanje javnim ulaganjima je od kritične važnosti, kao i postavljanje boljih projektnih prioriteta i bolja priprema i realizacija projekata. Očekujemo da će sve gore navedene mere dovesti do poboljšanja poslovne klime koja će, na kraju, pomoći u održavanju makroekonomske stabilnosti.
EIB, pogotovo kroz njenu inicijativu o ekonomskoj otpornosti, je spremna da podrži napore Vlade Srbije, kao i da podrži finansiranje i razvoj privatnog sektora. Planiramo iduće godine da izvršimo dalja ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, ali i u obnovljivu energiju, zdravstvo i obrazovanje, kao i istraživanje i razvoj i komunalnu infrastrukturu. Nastavićemo da obezbeđujemo sredstva za mala i srednja preduzeća kroz naše lokalne partnere / komercijalne banke i kroz EIF-ove garantne programe koji imaju za cilj da motivišu banke da preuzmu više rizika i osiguraju sredstva za rizičnije poslovanje.
Takođe, vršimo procenu kako da što efikasnije podržavamo žensko preduzetništvo, kao i poljoprivrednike i poljoprivredu. Što se tiče aspekata koji trebaju da se poboljšaju, naše mišljenje je da su javne nabavke i dalje u kritičnom stanju sa nedovoljnim kapacitetom. Pored toga, potrebno je obezbediti efikasniju javnu finansijsku podršku povoljnim uslovima za razvoj i ulaganje malih i srednjih preduzeća koje je EIB spremna da nastavi da podržava.
Daniel Berg, direktor EBRD-a u Srbiji
Podrška za poboljšanje investicione klime
Pre svega, moram da naglasim da su u, poslednje dve i po godine, fiskalne performanse srpske vlade zaista bile impresivne - smanjenje deficita sa 6,6 posto BDP-a u 2014. na 1,3 posto u 2016. godini i potencijalni budžetski višak na kraju godine 2017. Stabilna makroekonomija pomaže u stvaranju pozitivnog okruženja za domaće i strane investitore. Stabilnost takođe pomaže u smanjivanju nekih premija tržišnih rizika u nastajanju, što bi i zajmodavci i investitori mogli da očekuju, pa bi Vlada trebala da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti ovu makro snagu.
Međutim, za dugoročnu održivost i poboljšani rast još je važnije da su u okviru programa pokrenute neke važne reforme koje čine Srbiju privlačnijom investicionom lokacijom. Reforme kao što su izdavanje elektronskih građevinskih dozvola ili postojanje one-stop-shop-ova kao podrška ulaganjima zbog kojih je Srbija bolje rangirana na listi Doing Business, pojednostavljavaju dolazak investitora i, samim tim, čine investicije efikasnijim. Ukoliko cela Vlada postane još efikasnija i transparentnija, i kompletna privreda će postati efektivnija.
EBRD je pojačala svoje aktivnosti kako bi podržala Srbiju u njenim naporima za poboljšanje ukupne investicione klime i privrednog upravljanja. Neke od naših ključnih aktivnosti uključuju i sledeće: 1) podržavanje akcionog plana korporativnog upravljanja u EPS-u, 2) početne mere kako bi rad inspekcija bio što praktičniji, 3) poboljšanje javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava, 4) proširenje alternativnih okvira za rešavanje sporova i 5) realizacija vladine strategije za rešavanja problema NPL-a. To su sva područja u kojima Srbija može bolje da sprovodi propise i zakone kako bi poboljšala investicionu klimu. Takođe, treba brže da se krene sa privatizacijom i restrukturiranjem preduzeća u državnom vlasništvu. Ukoliko ova preduzeća nastave da troše vreme, novac i energiju, to može dovesti do usporavanja ekonomskih rezultata.
Pored toga, Vlada bi trebala sve više i više da se usredsredi na poboljšanje konkurentnosti i otpornosti zemlje tako što će realizovati infrastrukturne projekte i manje se mešati u poslovne odluke javnih preduzeća. Konačno, Srbija bi trebala da osigura uspeh visoko-profilnih projekata i da pokaže širi potencijal. Uspeh projekata, kao što su koncesija za aerodrome, deponija Vinča i velike privatizacije, mogu još više da učvrste poziciju Srbije na mapi lokacija za potencijalne međunarodne investitore.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
