Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga se promenilo.

Izvor: B92, Vesna Bjelić
Podeli
(Foto: Getty images)
(Foto: Getty images)

"Kada je reč o izvozu, dobavljačima, proizvodnji, moram reći prvo da mi nismo zadovoljni trenutnim nivoom saradnje koji imamo sa srpskim dobavljačima. S te strane mi činimo velike napore da povećaju mogućnosti saradanje“, rekao je za B92 Biz regionalni direktor u Ikei za razvoj za Jugoistočnu Evropu Vladislav Lalić na marginama Kopaonik biznis foruma.

Lalić je na Kopaonik biznis forumu rekao da će Ikea doneti veliki pomak u pravima potrošača.

"Tu očekujemo da ćemo najviše doprineti sprskoj privredi".

Ikea će, kaže, omogućiti da pojedini njihovi proizvodi imaju garanciju od čak 25 godina, da kupci mogu da vrate robu i bez fiskalnog računa dok je ona u garanciji, kao i da će potrošači bez navođenja razloga u roku od tri meseca moći da vrate ono što su kupili.

Prema njegovim rečima, ima pomaka, ali zbog važnosti ugovora i poslovne politike trenutno o tome ne može da govori.

Lalić kaže da je fokus kompanije trenutno otvaranje prve robne kuće i da projekat ide po planu, odnosno da neki segmenti idu i pre roka. Kako je rekao, veliko otvaranje planiraju na leto ove godine.

Kada je reč o najavama za drugu robnu kuću, Lalić kaže da se trenutno vrši akvizicija za zemljište za drugi objekat. Bilo je dosta spekulacija gde bi mogla da nikne nova Ikea:

"Ako bismo Beograd gledali kao Savu i Dunav koji dele grad i ako gledamo da je s desne strane prva robna kuća i Bubanj potok, nama je interesantan ovaj deo levo, na tom potezu na auto-puta za Zagreb i prema Aerodromu Beograd, kaže Lalić.

On dodaje da će brzinu otvaranja druge robne kuće odrediti i uspešnost poslovanja prve. Kaže, očekuju da će dobro poslovati, da će imati dobru posećenost i dobar promet i da će to ubrzati otvaranje druge robne kuće.

"To nam je na dugoročnom planu, a koliko dugom zavisi od dinamike rasta i razvoja ove prve i naravno od toga koliko brzo ili sporo budemo kupili zemljište za ovu drugu“, kaže on.

Kao strana kompanija u Srbiji, koja je godinama čekala dozvolu i kako i sam Lalić kaže, prošla trnovit put do parcele, Ikea pozdravlja najavu smanjenja opterećnja na zarade.

"Mi podržavamo sve ono što će poboljšati poslovnu klimu i što će olakšati nama da poslujemo na jedan efikasniji i lakši način. To može biti opterećenje poreza na zarade ali i druge stvari. Ikea kao takva je vrlo aktivna po pitanju poboljšanja poslovanja i konkurentnosti srpske privrede. Samim tim jer mi hoćemo da razvijemo proizvodnju ovde. Prošli smo jedan trnovit i dugačak put dok nismo počeli ovu robnu kuću i pozdravljamo svaku podršku vlade i svako poboljšanje poslovnog ambijenta“, rekao je Lalić.

On podseća i da je Ikea bila jedna od prvih kompanija koja je dobila e- građevinsku dozvolu.

A kakva će biti Ikea u Srbiji:

"Ikea u Beogradu biće kao sve druge prodavnice Ikee“, kaće Lalić.

Priča da kompanija ima izražen postulat jednakosti i da neće biti drugačijih artikala, drugačijih cena, izgleda, veličine i sl.

"Istina, ovo će biti jedna od većih kuća koje imamo ovde u regionu, ali biće apsolutno ista kao i sve druge u svetu. Pratićemo trendove. Mi smo analizirali i srpsko tržište, istraživali kako ljudi žive, kakve su im potrebe, koliko troše na pokućstvo i tu smo imali vrlo pozitivne rezultate i očekujemo da se naše anaize obistine“.

Kaže i da Ikea nije tajnovita kompanija i da će ova biti jedna tipična Ikea kuća.

U Ikei su zadovoljni i procesom odabira budućih kolega.

"Imali smo tri talasa zapošljavanja i sve privodimo kraju. Očekujemo da popunimo svih 300 pozicija . Odziv je bio odličan, i govorimo o nekih više od 20.000 ljudi koji su želeli tih 300 pozicija. U Srbiji ima jako puno mladih obrazovanih ljudi koji dele ne Ikeine, nego univerzalne vrednosti i mi želimo da nam se pridruže takvi ljudi jer to je jedini način da dugoročno ostanu u kompaniji, da se razvijaju“.

Prati B92 na Viberu

Intervju

"Ucenili su me da prodam banku u Srbiji"

Danas je on najbogatiji Srbin čiju imovinu je Forbs procenio na pet milijardi dolara sa investicijama u nekretnine širom sveta, sedam fabrika u Nemačkoj, Italiji i Švajcarskoj, čovek čije je posuđe blagoslovio Papa Jovan Pavle II. U Srbiji ima nekoliko nekretnina i hotela, ali nikakvu proizvodnju, zbog, kako kaže, “odsustva pravne regulative ili voluntarističke primene zakona od strane vladajućih garnitura koje su se smenjivale”. U medijima, pa i od strane Međunarodne krizne grupe optuživan za prodaju oružja, bliskost sa vlastima i poslovne privilegije, nikada nije osuđen ni na jednom sudu, već naprotiv, sam je tužio za klevetu i dobijao na sudovima širom sveta. U jubilarnom broju Danasa Cepter govori o neuspelim pokušajima investiranja u Srbiju i stalnoj koliziji sa vlastima od ubistva premijera Zorana Đinđića.

Intervju ponedeljak 12.06. 12:34 Komentara: 24

Zaposlene čeka revolucija, za 10 godina potpuna promena

Tržište rada već se promenilo a ići će u narednim godinama ka sve većoj fleksibilnosti. Sa kakvim izazovima će se svet zbog toga susresti i koji su najveće pretnje na tržištu radne snage, govorila je za hrvatski Poslovni dnevnik Slovenka Melanie Seier Larsen, član menadžment tima za jugoistočnu Evropu Boston konsalting grupe.

Intervju četvrtak 1.06. 13:32 Komentara: 10

"Bio šef ex SFRJ giganta, ali sam sve naučio na Zapadu"

Državni praznici poput 1. maja i 29. novembra bili su podsticaj radnicima u svim fabrikama za veću, pa i rekordnu proizvodnju. Želja svih bila je da se u čast praznika što više proizvede. Najbolji radnici bivali su javno pohvaljeni i nagrađivani, i na taj način motivisani i stimulisani za rad. Vodili smo računa o svemu. Jer, samo korektan odnos između radnika i poslodavaca stvara "zdravu klimu" u kolektivu i podstiče proizvodnju.

Intervju ponedeljak 1.05. 10:06 Komentara: 11

“Investitori kad to čuju, okrenu se i odu”

Izmenjeni Zakon o radu primenjuje se u Srbiji već dve i po godine. Usvajanje kontroverznih izmena u leto 2014. godine pratile su brojne sindikalne primedbe, a sam proces je i okončan tako što su dugotrajni pregovori i usaglašavanje sa reprezentativnim sindikatima prekinuti i Zakon je usvojen u Skupštini. "Zakon je u Parlament dospeo takav kakav je, jer ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, Američku komoru i strane investitore. To je dobar zakon za njih, daje im ekstra profit, a uzima iz džepa svakog radnika kako bi se oni bogatili", poručio je tada jedan od sindikalnih vođa, Ljubiša Orbović, inače lider Saveza samostalnih sindikata Srbije. Da li ova tvrdnja stoji, najbolje će pokazati vreme, činjenica je da je za nešto manje od tri godine nezaposlenost znatno smanjena. Sa oko 20 procenata te 2014. na nešto ispod 14 procenata, koliko je trenutno. Da li se te dve stvari mogu dovesti direktno u vezu, pitali smo pravnog stručnjaka Mirka Kovača, koji već godinama učestvuje u izradi preporuka FIC-a, kako bi se srpsko radno zakonodavstvo modernizovalo, uskladilo sa tekovinama Evropske Unije i dovelo do unapređenja privrednog ambijenta i zaštite prava kako zaposlenih, tako i poslodavaca.

Intervju utorak 11.04. 13:54 Komentara: 17

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Intervju petak 31.03. 13:36 Komentara: 1

Zašto nam kasne Koridori i da li mora tako?

Izgradnju autoputeva u Srbiji oduvek je pratila velika medijska pažnja, srpska javnost naslušala se tokom decenije i po priličnog broja obećanje o tome kada će pojedine deonice biti završene, a uz nove kilometre često su poreskim obveznicima ispostavljani dodatni računi koje bi trebalo platiti jer su probijeni rokovi, nisu poštovana prava izvođača, poslovi su dobijani kao najjeftiniji pa su se pojavljivali i novi troškovi….Koliko milijardi nas je to koštalo verovatno nećemo saznati, a poslednjih nedelja suočavamo se sa polemikom bivših i sadašnjih ministara ko je kriv za kašnjenje izgradnje Koridora. Uz to, postoji problem i kašnjenja radova na deonicama koje grade grčki Aktor i bugarske firme…Ipak, premijer nam poručuje da je bolje da malo sačekamo jer ako raskinemo ugovore, gle čuda, koštaće nas mnogo više. Postavlja se pitanje kako da nas ne košta mnogo više i ima li načina da se kao poreski obveznici osiguramo od voluntarizma u lancu naručilac - investitor – izvođač?

Intervju utorak 28.02. 09:26 Komentara: 5
strana 1 od 57 idi na stranu