8. jul 2008.
| Piše: Frederik Milenković | Izvor: Bankar
Opšta neverica investitora zbog globalne finansijske krize može škoditi rastu akcija srpskih preduzeća, ali to ne predstavlja pretnju srpskoj privredi. Iako smo prisutni i u Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH, ali i u grčkim i austrijskim preduzećima, Srbija je posle Turske naš najveći partner i u ukupnim našim investicijama učestvuje sa 21 odsto. Da nismo verovali u bolju budućnost Srbije ne bismo bili prvi ulagači na srpskom tržištu kapitala 2004. godine, kaže Jakob Grapengiser (Jacob Grappengiesser), jedan od finansijskih eksperata East Capital Balkan Funda, investicionog fonda iz Stokholma.
Ovaj Šveđanin, inače, dobro upoznat sa ekonomskom situacijom na Balkanu, smatra da je za protekle četiri godine Srbija prešla veliki put, a uveren je da će imati još uspešniju budućnost. Srbija je poslednjih godina imala visoke stope rasta, čemu su u velikoj meri doprineli povećanje robne razmene sa inostranstvom, transport, građevinarstvo i unapređenje finansijskih servisa, kaže on.
Uz procenu da bi ove godine stopa rasta mogla dostići čak 8,8 odsto, Grapengiser ne krije da je veliki optimista i ističe da je Srbija na pravom putu.
Od kada East Capital Balkan Fund investira u Srbiju i u kojim državama regiona ste još prisutni?
Naša kompanija je počela da investira u Srbiju od 2004. godine. Mi predstavljamo prvu veliku finansijsku grupaciju koja se uspešno, već skoro četiri godine, probila na srpsko tržište kapitala. Predstavljamo prvi investicioni fond koji se okušao na tada novom i nama nepoznatom tržištu. Već na početku imali smo pozitivne rezultate poslovanja, tako da je u julu 2007. godine vrednost naših akcija porasla za 35 poena, što predstavlja izvanredno dobro poslovanje.
Pored Srbije prisutni smo u Turskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH, ali i u grčkim i austrijskim preduzećima. Međutim, Srbija je veoma zanimljiva, jer posle toliko godina izolacije, mnogo toga je potrebno državi koja izlazi iz krize, a za to su potrebna ulaganja. Mi smo u početku pre svega ulagali u lokalnu proizvodnju, koja prevashodno zadovoljava potrebe nacionalnog tržišta.
Koji je postotak vašeg ulaganja u Srbiju?
Koliko svetska kriza može da utiče na srpsku ekonomiju?
Srbija je veoma slabo povezana sa SAD i njihova robna razmena je vrlo mala. Samo četiri odsto srpskog izvoza ide na američko tržište. Ekonomska kriza pre svega pogađa američku ekonomiju, a srpske banke su zaklonjene od krize kredita, koji su uznemirili ceo svet. Otuda bi posledice američke i svetske krize trebalo da budu minimalne za srpsku ekonomiju. Sa druge strane, ako pratimo finansijska tržišta, koja su povezana na globalnom nivou, opšta neverica investitora može škoditi rastu akcija srpskih preduzeća, ali to ne predstavlja pretnju srpskoj privredi.
Mi trenutno ulažemo 21 odsto našeg kapitala u Srbiju. Posle Turske, Srbija je naš najveći partner, jer je trenutno najzanimljivija zemlja za ulaganje, prvenstveno zbog svog otvorenog kursa ka svetu i Evropi. Srbija je sada postala respektabilna, pravna država i punopravni član svetske zajednice.
Kako politička situacija u zemlji, rešavanje statusa Kosmeta i poslednji parlamentarni izbori utiču na srpsku berzu, a pogotovu na strane investitore?
Beogradska berza je već u ponedeljak 12. maja, dan posle izbora, imala neverovatan skok od skoro 13 procenata. Srpsko tržište je anticipiralo pobedu radikala Tomislava Nikolića, tako da se to osetilo na rad berze i pad vrednosti akcija pred izbore. Međutim, građani su glasali za demokratsku, proevropsku opciju, što je pospešilo srpsko tržište kapitala i dalo novi podstrek za poslovanje i investiranje na Beogradskoj berzi.
U kojim sektorima ekonomije ste zastupljeni u Srbiji?
Potrošačko društvo je u punom razvoju u Srbiji, narod želi da nadoknadi izgubljeno vreme koje je prošlo u tamnim godinama rata i postkomunističkog sistema. Investiramo u sektorima koji direktno doprinose potražnji lokalnog potrošača. Finansijski sektor u Srbiji je veoma atraktivan, jer je i on u razvoju i pozicije koje smo zauzeli kao prvi investitori u mnogome nam pomažu. Uglavnom ulažemo u kompanije koje proizvode prehrambene proizvode, keks, kolače i slično. To su preduzeća koja pre svega snabdevaju nacionalno tržište.
Pored toga, želimo da ulažemo i u neke druge sektore ali je u njih za sada veoma teško ulagati. Primer su telekomunikacije i energetika, bilo da je reč o elekričnoj energiji, nafti i gasu, jer se ta preduzeće još uvek ne kotiraju na srpskoj berzi, pa je stoga nemoguće bilo kakvo ulaganje u njih.
Zbog čega su vaš primarni partner u Srbiji banke?
Bankarski sektor u Srbiji je trenutno slabo razvijen. Postoji samo nekoliko nacionalnih banaka u Srbiji. Jedna od njih je AIK banka Niš, koja je naš prvi partner u Srbiji. Ona je specijalizovana za kreditiranje srednjih preduzeća i u tom delovanju ima odlične rezultate.
U budućnosti će srpske banke sve više akumulirati dobit, upravo zbog takvog lokalnog ulaganja i mogućnosti da preduzeća brže i lakše dođu do bankarskih kredita, što će dovesti do unapređenja proizvodnje i srpske privrede. Srpske banke uglavnom ulažu u lokalnu privredu, nisu ulagale u rizične hipotekarne kredite bazirane na američkim nekretninama tako da one nisu direktno pogođene krizom sub-primes, kao druge svetske banke.
Poslovi kreditiranja i tradicionalne štednje su standardni proizvodi koje one nude, što je osnov stabilnog poslovanja bez velikih rizika. Svetska ekonomska kriza koja je sada u zamahu, međutim, neće zaobići ni Srbiju, ali će te posledice biti mnogo manje nego u drugim evropskim državama.
U kojoj meri organizovani kriminal i bezakonje predstavljaju smetnju za brži ekonomski napredak Balkana?
Postkomunistički vakuum i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije tokom 90-ih godina bili su pogodan teren za kriminal i sve što ide sa tim. Sada nisam upoznat sa takvim problemima u Srbiji. Veliki izazov za Srbiju je stvaranje politički stabilne države u cilju pristupanja Evropskoj uniji i sa velikom pažnjom pratim događanja u zemlji i pregovore o formiranju nove srpske vlade.
Strankama okupljenim oko DS-a predsednika Borisa Tadića potrebni su saveznici za stvaranje uslova za dalju demokratizaciju i nastavak puta ka EU. Da su novu vladu formirali radikali to bi u mnogome otežalo približavanje Srbije Evropi. EU je sa svoje strane slala jasne signale u tom pravcu, ali ne zavisi sve od Brisela, koji mnogo ulaže u Srbiju.
Koji su elementi krucijalni za dalje unapređenje srpske ekonomije?
U Srbiji je sve brzo počelo i ono što smo mogli videti 2004. kada smo došli na ovo tržište sada je prevaziđeno i ubrzano se ide ka novim trendovima. Promene su vidljive na prvi pogled, samo ako gledate aglomeracije, koliko se u Srbiji gradi, možete videti da je ekonomija u procvatu. Međutim, dve stvari bi još više pomogle Srbiji u razvoju. Jedna je političke prirode dok je druga čisto ekonomska.
Veliki skok će Srbija napraviti kada bude punopravni član Evropske Unije, što u mnogome zavisi od srpskih političara, jer kao što sam rekao i pored kritika i rezervi, Evropa vidi sebe sa Srbijom i Balkanom kao svojim centralnim delom, u želji da napokon napravi celinu. Potpisivanje pakta o asocijaciji i stabilizaciji pre izbora, velika finansijska pomoć su znakovi da je Evropi potrebna Srbija. Dok će se političke razmirice oko Kosova najverovatnije rešiti u okviru evropske porodice, u kojoj će biti Srbija.
Druga stvar koja bi u mnogome dovela do ekonomskog preporoda zemlje je otvaranje energetike i telekomunikacija. Kada bi srpske kompanije za električnu energiju, gas, naftu, telekom i drugi srpski giganti bili na srpskoj berzi, na ovom tržištu bi se broj investitora uvećao za 50% u kratkom roku. Otvaranje tih sektora ekonomije bi u mnogome promenilo i političku poziciju Srbije u Evropi.
ANALIZA
4. jul 2008.
| Autor: Milan Obradović, Snežana Krivokapić | Izvor: Ekonomist Produžeci posle penala Poslednji dan decembra krajnji je datum kad bi trebalo, barem okvirno, da se zna sudbina preostala 802 društvena preduzeća.
...
Dalje
Arhiva
Pad ekonomske nejednakosti u Srbiji?, 20. jun 2008. Goran Nikolic
I pored toga što preko dve milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, 10% najbogatijih kontroliše 54% svetskog bogastva, čak jedna milijarda ljudi nema vodu za piće, 110 miliona dece ne ide u školu, pošteno
...
pretraži po celom b92.net
Poslednji dan decembra krajnji je datum kad bi trebalo, barem okvirno, da se zna sudbina preostala 802 društvena preduzeća.
...
I pored toga što preko dve milijarde ljudi živi sa manje od dva dolara dnevno, 10% najbogatijih kontroliše 54% svetskog bogastva, čak jedna milijarda ljudi nema vodu za piće, 110 miliona dece ne ide u školu, pošteno
...
