Analiza 0

Dva meseca pod velom tajne, šta to krije država?

U nedelji nakon septembarskih parlamentarnih izbora 2016. kada su Andrej Plenković i Božo Petrov započeli pregovore o sastavljanju zajedničke Vlade, Ivica Todorić uspešno je završio pregovore s pet inostranih banaka o produžetku kratkoročnih obaveza vrednih 500 miliona evra. Dva meseca kasnije Agrokor je produžio kreditni aranžman u iznosu od 340 miliona evra i s VTB Bank (Austrija), bankom u većinskom vlasništvu ruske države.

Izvor: Telegram.hr četvrtak, 18.05.2017. | 14:24

Foto: Thinkstock

Kratka vest dostavljena Zagrebačkoj berzi kojom su Ledo, Jamnica i PIK Vinkovci izvestili javnost o davanju jemstava za obaveze Agrokora u ukupnoj vrednosti od 840 miliona evra bila je i jedina vest u lokalnim medijima o događaju koji je, kako se kasnije pokazalo, bio presudan za kolaps koncerna. Naime, u uslove produžetka aranžmana banke kreditori, a to su uz spomenuti VTB bile Sberbank Europe, Sberbank of Russia, BNP Paribas, Credit Suisse (London), Goldman Sachs i J.P. Morgan Securities, ugradile su obavezu Ivici Todoriću da njegov krovni Adria Group Holding B.V. iz Holandije mora da refinansirati svoj PIK kredit od 535 miliona evra pre 8. marta 2018.

Ukoliko on to ne uspe da učini Agrokoru će istovremeno dospeti na naplatu i ovih 840 miliona evra. Znači, u novembru 2016. vodećim ljudima koncerna, ali i HNB-u, domaćim bankarima te pojedinim članovima Vlade, bilo je više nego jasno kako je najveća regionalna kompanija došla do samog ruba finansijske i poslovne održivosti. To je u svojim prošlonedeljnim intervjuima za HTV i Novu TV indirektno potvrdio i prinudni upravnik Ante Ramljak, te je svako dalje negiranje Banskih dvora o njihovoj tadašnjoj neinformiranosti učinio deplasiranim. Ostaje i dalje potpuno nejasno kako je uz sav taj utvrđeni enormni rizik Vlada dozvolila HBOR-u davanje „božićnog“ kredita Jamnici, Ledu, Zvijezdi i PIK Vrbovcu u iznosu od 378 miliona kuna.

Drugog dana ove godine Moody’s je snizio rejting Agrokora na B3, a kao jedan od glavnih razloga za tu odluku naveo moguće neuspešno refinansiranja PIK kredita te tako uzrokovano prevremeno dospeće kreditnog aranžmana Agrokora u iznosu od 840 miliona evra. Snižavanje rejtinga dodatno je pooštrilo uslove koje su strane banke u to vreme nudile Agrokoru, te je 18. januara 2017. koncern objavio vest o prekidu pregovora s bankama o novom sindiciranom kreditu. Narednog dana počeo je nezaustavljivi strmoglavi pad vrednosti tri tranše obveznica koncerna izdanih 2012. u ukupnom iznosu od 900 miliona evra kojim je i praktično okončana svaka mogućnost očuvanja vlasničkog, poslovnog i finansijskog modela kompanije.

Nejasno je zašto je Vlada 2 meseca pregovarala

Nikada, ali apsolutno nikada niko od njih osim Ante Ramljaka nije spomenuo moguće rizike po Republiku Hrvatsku proizašle iz načina primene lex Agrokor kojim se favoriziraju pojedine grupe domaćih dobavljača i na taj način otvara mogućnost sudskih sporova vrednih milijarde evra. Lex Agrokor treba što pre izmeniti na način da nove isporuke dobavljača dobiju „super seniority“ status, poput novih kredita banaka. Dobavljači roba i usluga moraju imati sigurnost da će sve njihove nove isporuke biti plaćene bez obzira na konačni ishod samog procesa prinudne uprave. U tom slučaju otpali bi i zahtevi nekih dobavljača poput Coca Cole za avansnim plaćanjem isporuka, a zbog relaksiranog toka novca bila bi suvišna i potreba koncerna za novim zaduženjem, ili bi iznos novog kredita bio znatno skromniji.

Zbog čega je Vlada još gotovo puna dva meseca tajno pregovarala s Ivicom Todorićem i ruskim bankama, a javnost umirivala izjavama Zdravka Marića, Martine Dalić i samog Andreja Plenkovića mogu samo nagađati. Analitičar Unicredita, vlasnika Zagrebačke banke, Mehmet Dere objavio je 6. februara 2017. svima dostupnu analizu finansijske pozicije Agrokora, koju je zaključio preporukom vlasnicima gore spomenutih obveznica koncerna da se istih što pre reše iako je njihova tadašnja cena bila 80 centi za evro. Usput, prošlog petka njima se trgovalo po ceni od 30 centi za evro što je pet centi iznad najniže vrednosti zabeležene početkom aprila.

Mehmet Dere jasno je upozorio da nemogućnost refinansiranja PIK kredita predstavlja za Agrokor „material downside risk“ iako je nominalni dužnik krovna holandska kompanija Ivice Todorića. Naravno da su Vlada, HNB i ostala regulatorna tela bila upoznata s navedenom analizom, ali je najšira javnost i dalje ostala pošteđena loših vesti o budućnosti najvećeg poslodavca. Kada je polovinom marta provaljena vest o tajnoj poseti Ivice Todorića Banskim dvorima koji se zbio poslednje nedelje u februaru, medijski vulkan nezadrživo je eruptirao. Iz svega navedenog vidljivo je da je Vlada nepotrebno i nepovratno izgubila tri meseca u kojima je mogla pripremiti odgovarajuće izmene Stečajnog zakona te izbeći brzinsko usvajanje i primenu dvosmislenog i nedorečenog lex Agrokor.

I pravnim laicima je jasno da svaka izmena nacionalnog zakonodavstva kojom se menja položaj inostranih investitora i kreditora uz zadiranje u njihova ranije ugovorena prava može imati za posledicu zahteve za naknadu štete. Republika Hrvatska je usvajanjem i primenom lex Agrokor omogućila vlasnicima obveznica Agrokora i PIK obveznica holandskog Adria Group Holdinga, te stranim i domaćim bankama da ukoliko ne budu zadovoljni nagodbom o namirenju potraživanja poverilaca pokušaju sudskim putem namiriti svoja potraživanja. To je prošle nedelje neočekivano delomično potvrdio i sam Ante Ramljak.

Ali nije spomenuo do sada najsporniji element rada prinudne uprave, selektivno plaćanje „starih“ obaveza. Prinudna uprava je u protekle tri nedelje platila 380 miliona kuna obaveza koje su dospele pre početka njenog rada i to bez ikakvih jasnih kriterijuma i razloga. Ante Ramljak isto tako nije rekao da nezadovoljni poverioci neće tražiti naknadu štete samo od Agrokora, već i od onog koji je usvajanjem naknadnog zakonskog okvira i njegovom dvosmislenom primenom naneo moguću štetu pojedinim kategorijama poverilaca. A to je upravo Republika Hrvatska.

Važan detalj koji nije uhvatio pažnju vlasti ni javnosti

Predizborna kampanja i eventualno dobiveni politički bodovi kod pojedinih interesnih skupina ili površnih promatrača ne mogu biti opravdanje za preskupe promašaje Vlade. Ovo je igra jako velikih brojeva i kompleksnih pravnih nadmetanja, a njeno trajanje vremenski premašuje čak i pune mandate saborskih zastupnika. U našim provincijskim i palanačkim uslovima najlakše se sakriti iza navodnih interesa domaćih dobavljača i praviti se da ugovoreni sud u New Yorku ne postoji. Kada jednom otkrijemo njegovu realnu moć biće kasno. Tada će u Banskim dvorima već sediti neka nova ekipa koja će za sve greške, po običaju, kriviti prethodne.

Kada je Adria Group Holding pre tri godine izdao PIK obveznice Ivica Todorić je kao osiguranje naplate založio 95% dionica Agrokora. Budući da se navedenim obveznicima već neko vreme trguje po ceni od 4 centa za evro, a polazeći od činjenice da njihovi vlasnici nisu pozvani da učestvuju u u nagodbi nije teško pretpostaviti njihove buduće poteze. Pokretanje sudskog spora za naknadu štete protiv vlasnika deonica i države koja je svojim naknadnim izmenama zakonskog okvira iste praktično obezvredila nameće se kao jedino moguće rešenje. Ugledni Canadian Pension Plan Investment Bord i Invesco Ltd nalaze se među prvotnim kupcima ovog izdanja visokorizičnih obveznica koji su nedavno angažovali konsultantsku kompaniju Moelis&Company kao savetnika za eventualnu naplatu 600 miliona evra vrednog potraživanja.

Zanimljivo je napomenuti da se među kupcima PIK obveznica nalazi i Prudential Global Short Duration High Yield Fund, koji u svom polugodišnjem izveštaju objavljenom 16. marta 2017. navodi da je „prevelika izloženost prema Agrokoru bila najveće odstupanje od performansi fonda.“ Iako navedeni fond drži u svom portfelju PIK obveznice nominalno vredne 4,16 miliona evra izdate od strane holandskog krovnog holdinga on ih tretira, poput svih ostalih, kao svoju izloženost prema samom koncernu. Očito da taj detalj do sada nije bio vredan pažnje kako hrvatskih vlasti, tako ni zainteresovane javnosti.

Prošle nedelje Bloomberg je objavio vrlo dobar i sadržajan članak o Agrokoru kao balkanskoj crnoj rupi koja guta milijarde evra. U njemu se između ostalog spominju i neki od postojećih vlasnika obveznica Agrokora. Već sam pisao da su obveznice uz veliki diskont kupovali američki vulture ili strvinarski fondovi poput relativno malog ali sveprisutnog Knighthead Capital Managementa. Sada smo zahvaljujući Bloombergu saznali da je u protekla tri meseca u igru ušao i ogromni T. Rowe Price Group sa svojim vulture fondovima, ali da obveznice još uvek drže i prvotni kupci kao što su Fidelity i Axa IM. Ovaj potonji potvrdio je angažman konsultantske kuće PJT Partners koja bi trebala pronaći način naplate 900 miliona evra vrednih obveznica.

Budući da je u prospektu koji je pratio izdavanje obveznica pokrivenih dodatnim jamstvima kompanija u sastavu Agrokora ugovorena nadležnost suda u New Yorku, tužbe za naknadu štete čine se mogućima.

I na kraju, Sberbank je obavestio javnost o stavljanju rezervacije na polovinu iznosa svoje ukupne izloženosti prema Agrokoru, koja po podacima samog dužnika iznosi 8,17 milijardi kuna, ali isto tako i o mogućnosti da svoja potraživanja zaštiti sudskim postupkom.

U protekla dva meseca Andrej Plenković, Martina Dalić, Tomislav Tolušić i, otkad je imenovan, Ante Ramljak, okupirali su ceo medijski prostor porukama o zaštiti domaćih dobavljača i poljoprivredne proizvodnje. Inostrane banke i finansijske institucije spominjane su jedino u kontekstu verovatno nepotrebnog dodatnog finansiranja.