Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju, isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

Izvor: B92
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

S druge strane, Stranka za slobodu (PVV) Gerta Vildersa (Geert Wilders), sa anti-imigracionom i anti-evro platformom, vodi u anketama i mogla bi da dobije 28 od 150 mesta u parlamentu (u poređenju sa 12 sada), dok se predviđa da će odlazeći premijer Mark Rute (Mark Rutte) i njegova VVD dobiti 24 mesta – što je pad sa 40.

Ova erozija moći tradicionalno vladajućih partija se objašnjava, kao i u mnogim evropskim zemljama, sa četiri glavna faktora:

1. Sekularizacija. Sredinom 1960-ih, više od 67 odsto stanovništva je reklo da su pripadali crkvi naspram manje od 40 odsto danas (pad je naročito izražen u katoličkoj i protestantskoj crkvi);

2. Propadanje srednje klase. Ovo je već bilo primetno pre svetske finansijske krize (srednja klasa predstavlja 32% ukupnog stanovništva, kao i u Francuskoj, u poređenju sa 40% u Danskoj, prema studiji MOR 2016. godine);

3. Nejednakost. Udeo ukupnih prihoda koje drži 1% najbogatijih je sada blizu nivoa s kraja 1930-ih, na 8% u odnosu na 6% u Danskoj;

4. Imigracija iz muslimanskih zemalja izaziva tenzije između pitanja građanstva i identiteta (prema jednom istraživanju Ipsos-a objavljenog krajem februara, 80% ispitanika su zabrinuti zbog imigracije, a 86% se plaši „pada u tradicionalnim vrednostima holandskog društva“).

Holandske ankete se moraju uzeti sa oprezom. Za razliku od Francuske, gde je glasanje u korist Nacionalnog fronta dobro procenjeno, istraživanja javnog mnjenja u Holandiji se smatraju nepouzdanim, što ne isključuje iznenađenje u poslednjem trenutku. To automatski ne znači da će PVV ostvariti viši očekivani rezultat.

Upravljanje na francuski način

Zaista, društveno-ekonomski profil onih koji će glasati će imati odlučujući uticaj na ponašanje tokom izbora. Stopa učešća 20% najbogatijih na izborima u Holandiji je obično u proseku 84%, dok je kod 20% najsiromašnijih oko 65%. Ova razlika je veća od proseka OECD zemalja za 13 procentnih poena. Niža izlaznost najugroženijih, koji su obično prijemčiviji za anti-evro i anti-imigracionu politiku, bi mogla dovesti do većeg udela glasova za establišment i obrnuto.

Najverovatniji scenario posle izbora u martu je neka vrsta Republikanskog Fronta, kao u Francuskoj, što je u stvari sporazum velikih tradicionalnih partija da radikalnu desnicu ostave bez vlasti. To bi trebalo da spreči PVV da formiraju vladu ili da budu deo koalicije. Ovu drugu opciju je formalno isključio odlazeći premijer nakon katastrofalnog iskustva u decembru 2012. tokom kojeg se PVV pokazao kao zahtevan i nepouzdan partner. Vrlo je verovatno da će biti formirana široka koalicija od tri istorijske političke stranake, SDA, VVD i PvdA, zajedno sa Hrišćanskom unijom, Demokratskim Socijaldemokratama 66 i reformisanom političkom strankom SGP u periodu posle izbora.

Bez Negzita u budućnosti

Čak i da PVV dođe na vlast i pokuša da nametne svoju evropsku agendu, ne postoji način da se desi „Negzit“ (izlazak Holandije iz EU). Sadašnje zakonodavstvo jednostavno ne dozvoljava referendum o evru. Zakon o konsultativnom referendumu (iz 2015) dozvoljava referendum o narodnoj inicijativi o novim zakonima koje usvaja parlament, ali se to ne odnosi na postojeće sporazume. Sem toga, takva inicijativa verovatno ne bi uspela s obzirom na veliku podršku stanovništva za članstvo u evrozoni (prema nedavnoj NIPO NSP anketi, 78% ispitanika želi da ostane u evrozoni a samo 22% želi da izađe). Jedino rešenje bi bilo da parlament predloži glasanje o ovom pitanju, međutim rezultat konsultativnog referenduma ne bi bio obavezujući za vladu. Štaviše, u svetlu poslednjih pokušaja na ovu temu u 2016, ni jedna parlamentarna većina nije u stanju da sprovede ovu temu.

Autor je: Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke

Analiza

Zašto je Rusija prodala Aljasku?

Pre 150 godina Rusija je Americi prodala Aljasku za simboličnih 7,2 miliona dolara. Samo u toku prvih 50 godina vladavine nad tom zemljom Amerikanci su od nje zaradili bar sto puta više. Mnogi u Rusiji ni danas ne mogu sa tim da se pomire, pa su stvoreni brojni mitovi u vezi sa tom trgovinom.

Analiza subota 18.03. 16:15 Komentara: 22

Matematika preživljavanja

Građani Srbije daju više od trećine prihoda na stanovanje. Socijalnih stanova nema, a toplane naduvavaju račune. Plaćanje režija je prvi korak famoznog srpskog spajanja kraja s krajem. Za mnoge – nemoguća misija.

Analiza ponedeljak 13.03. 10:32 Komentara: 3

"Nisam uslovljavao zaposlene, predložio sam da kupe"

Na Beogradskoj berzi u februaru se najviše trgovalo akcijom Energoprojekt holdinga, koja je ostvarila promet od preko četiri miliona evra. To je dvostruko više od ukupnog prometa četiri sledeće najtrgovanije hartije. Iza ovog podatka, kako saznajemo, mogao bi da stoji pokušaj preuzimanja ove kompanije i odbrana menadžmenta od ovog "napada", piše Danas.

Analiza ponedeljak 6.03. 11:16 Komentara: 0

Da li je Snep stvarno zaslužio ovo?

Vrednost akcija kompanije Snep, vlasnika aplikacije za slanje poruka Snepčet uvećana je za 44 odsto tokom prvog dana trgovanja, ali je veliko pitanje sada da li Snep zaista vredi nešto manje od 30 milijardi dolara, zapitao se specijalista danske Sakso banke Peter Garnrij.

Analiza subota 4.03. 09:53 Komentara: 2

Evro na mukama, šta ga tišti

Najnovije ankete biračkog tela na izborima za francuskog predsednika nastavljaju da beleže prilično povišene procente za Le Pen, a isto tako i razlika između prinosa nemačkih i francuskih obveznica ostaje na tom nivou, kod 10-godišnjih obveznica je oko 80 baznih poena.

Analiza subota 25.02. 09:01 Komentara: 4

Hteli su da budu "američkiji" - hteli su sve i odmah

Kada govore o uzrocima pada Dojče banke, mnoštvo analitičara ističe kako uzrok treba tražiti u nameri nemačke banke da postane "američkija" od američkih želeći previše i prebrzo. Unazad godinu dana Dojče banka ne silazi s naslovnih strana. Razlog po pravilu nije njeno dobro poslovanje, već plaćanje kazni zbog nepravilnosti u radu. Tako je u januaru ove godine banka platila svoju, valjda poslednju kaznu: zbog sudelovanja u pranju 10 milijardi dolara ruskih klijenata 2011. Banka je američkom i britanskom finansijskom regulatoru pristala da plati 425 miliona dolara i 163 miliona funti. Ova poslednja kazna došla je svega desetak dana nakon što je banka u nagodbi s američkim ministarstvom pravosuđa pristala da plati ukupno 7,2 milijardi dolara odštete i kazne zbog učestvovanja u prodaji toksičnih finansijskih instrumenata koje su 2008. dovele do finansijske krize koja se iz SAD-a proširila celim svetom.

Analiza četvrtak 23.02. 10:50 Komentara: 6
strana 1 od 50 idi na stranu