Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju, isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

S druge strane, Stranka za slobodu (PVV) Gerta Vildersa (Geert Wilders), sa anti-imigracionom i anti-evro platformom, vodi u anketama i mogla bi da dobije 28 od 150 mesta u parlamentu (u poređenju sa 12 sada), dok se predviđa da će odlazeći premijer Mark Rute (Mark Rutte) i njegova VVD dobiti 24 mesta – što je pad sa 40.

Ova erozija moći tradicionalno vladajućih partija se objašnjava, kao i u mnogim evropskim zemljama, sa četiri glavna faktora:

1. Sekularizacija. Sredinom 1960-ih, više od 67 odsto stanovništva je reklo da su pripadali crkvi naspram manje od 40 odsto danas (pad je naročito izražen u katoličkoj i protestantskoj crkvi);

2. Propadanje srednje klase. Ovo je već bilo primetno pre svetske finansijske krize (srednja klasa predstavlja 32% ukupnog stanovništva, kao i u Francuskoj, u poređenju sa 40% u Danskoj, prema studiji MOR 2016. godine);

3. Nejednakost. Udeo ukupnih prihoda koje drži 1% najbogatijih je sada blizu nivoa s kraja 1930-ih, na 8% u odnosu na 6% u Danskoj;

4. Imigracija iz muslimanskih zemalja izaziva tenzije između pitanja građanstva i identiteta (prema jednom istraživanju Ipsos-a objavljenog krajem februara, 80% ispitanika su zabrinuti zbog imigracije, a 86% se plaši „pada u tradicionalnim vrednostima holandskog društva“).

Holandske ankete se moraju uzeti sa oprezom. Za razliku od Francuske, gde je glasanje u korist Nacionalnog fronta dobro procenjeno, istraživanja javnog mnjenja u Holandiji se smatraju nepouzdanim, što ne isključuje iznenađenje u poslednjem trenutku. To automatski ne znači da će PVV ostvariti viši očekivani rezultat.

Upravljanje na francuski način

Zaista, društveno-ekonomski profil onih koji će glasati će imati odlučujući uticaj na ponašanje tokom izbora. Stopa učešća 20% najbogatijih na izborima u Holandiji je obično u proseku 84%, dok je kod 20% najsiromašnijih oko 65%. Ova razlika je veća od proseka OECD zemalja za 13 procentnih poena. Niža izlaznost najugroženijih, koji su obično prijemčiviji za anti-evro i anti-imigracionu politiku, bi mogla dovesti do većeg udela glasova za establišment i obrnuto.

Najverovatniji scenario posle izbora u martu je neka vrsta Republikanskog Fronta, kao u Francuskoj, što je u stvari sporazum velikih tradicionalnih partija da radikalnu desnicu ostave bez vlasti. To bi trebalo da spreči PVV da formiraju vladu ili da budu deo koalicije. Ovu drugu opciju je formalno isključio odlazeći premijer nakon katastrofalnog iskustva u decembru 2012. tokom kojeg se PVV pokazao kao zahtevan i nepouzdan partner. Vrlo je verovatno da će biti formirana široka koalicija od tri istorijske političke stranake, SDA, VVD i PvdA, zajedno sa Hrišćanskom unijom, Demokratskim Socijaldemokratama 66 i reformisanom političkom strankom SGP u periodu posle izbora.

Bez Negzita u budućnosti

Čak i da PVV dođe na vlast i pokuša da nametne svoju evropsku agendu, ne postoji način da se desi „Negzit“ (izlazak Holandije iz EU). Sadašnje zakonodavstvo jednostavno ne dozvoljava referendum o evru. Zakon o konsultativnom referendumu (iz 2015) dozvoljava referendum o narodnoj inicijativi o novim zakonima koje usvaja parlament, ali se to ne odnosi na postojeće sporazume. Sem toga, takva inicijativa verovatno ne bi uspela s obzirom na veliku podršku stanovništva za članstvo u evrozoni (prema nedavnoj NIPO NSP anketi, 78% ispitanika želi da ostane u evrozoni a samo 22% želi da izađe). Jedino rešenje bi bilo da parlament predloži glasanje o ovom pitanju, međutim rezultat konsultativnog referenduma ne bi bio obavezujući za vladu. Štaviše, u svetlu poslednjih pokušaja na ovu temu u 2016, ni jedna parlamentarna većina nije u stanju da sprovede ovu temu.

Autor je: Kristofer Dembik, direktor makro analize Sakso banke

Analiza

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 17

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22
strana 1 od 53 idi na stranu