"Nisam uslovljavao zaposlene, predložio sam da kupe"

Na Beogradskoj berzi u februaru se najviše trgovalo akcijom Energoprojekt holdinga, koja je ostvarila promet od preko četiri miliona evra. To je dvostruko više od ukupnog prometa četiri sledeće najtrgovanije hartije. Iza ovog podatka, kako saznajemo, mogao bi da stoji pokušaj preuzimanja ove kompanije i odbrana menadžmenta od ovog "napada", piše Danas.

Miloš Obradović Izvor: Danas
Podeli
Foto: B92
Foto: B92

Naime, Nadzorni odbor Energoprojekt holdinga pre nekoliko dana objavio je odluku o kupovini sopstvenih akcija na berzi sa obrazloženjem da je došlo do "manipulacije tržištem kapitala velikih razmera" te da je "kao posledica ovih manipulativnih radnji registrovan pad cene akcija, kao i uznemirenost, pre svega profesionalnih investitora, koji imaju akcije društva u svom portfoliju", kako se navodi u obrazloženju odluke. Istovremeno Energoprojekt je otkupio 97.700 akcija ili skoro 0,9 odsto ukupno izdatih akcija najveće srpske građevinske kompanije.

Navodna manipulacija na koju se poziva rukovodstvo Energoprojekta desila se 31. januara i 2. februara ove godine kada je u dva dana, redovnim trgovanjem na berzi vlasnika promenilo čak 5,81 odsto akcija ove kompanije za oko 6,6 miliona evra. Takođe indikativno je da su novi vlasnici ovih akcija Energoprojekta zaklonjeni iza zbirnih računa koji se drže kod banaka i jedino regulatorna tela mogu imati uvid u vlasništvo nad tim računima.

U krugovima bliskim ovoj kompaniji sumnjaju da iza ovih zbirnih računa stoji jedan od velikih akcionara Energoprojekta, "Napred razvoj", koji ima 22,5 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Inače najveći akcionar Energoprojekta je Republika Srbija sa 33,58 odsto, a ukupno se na zbirnim računima nalazi 12,98 odsto akcija. Takođe, blizu 7.000 malih akcionara učestvuje u vlasništvu kompanije.

Da ovde nečeg ima, mogao bi da ukaže i dopis Napred razvoja kao velikog akcionara menadžmentu Energoprojekta u kom se izražava nesaglasnost sa odlukom Nadzornog odbora zbog, kako ističu, nezakonite odluke. Kao prvo oni smatraju da su akcije prvo otkupljene, a tek onda doneta odluka. Zatim da je bez dokaza donet neosnovan zaključak da je veliki promet akcija Energoprojekta "manipulacija tržišta kapitala velikih razmera", kao i da nije tačno da je to dovelo do pada cene akcija, već suprotno od toga, da je cena akcija povećana. Rukovodstvo Napred razvoja, firme u vlasništvu Dobroslava Bojovića, koji drži i građevinsko preduzeće Napred, takođe tvrdi da je otkupom sopstvenih akcija smanjena "ionako narušena likvidnost" kompanije jer su akcije otkupljivane po ceni od 1.265 dinara, dok je prosečna ponderisana cena u 2016. godini bila 1.125 dinara.

U dopisu se ističe i da je generalni direktor Energoprojekt holdinga Vladimir Milovanović u "otvorenom pismu zaposlenima u zavisnim društvima uslovljavao zaposlene da uzimaju kredite radi sticanja akcija društva, što predstavlja sukob interesa", što je okarakterisano kao manipulacija na tržištu kapitala. Na kraju ovaj akcionar je zapretio sazivanjem vanredne skupštine akcionara.

Dobit Energoprojekta

Energoprojekt ima devet zavisnih preduzeća i u 2015. godini je imao prihode iz poslovanja od skoro 290 miliona evra. Međutim, na kraju te godine ostvarena je neto dobit od svega milijardu dinara, odnosno 8,5 miliona evra, što čini stopu neto dobiti od tri odsto. U prva tri kvartala prošle godine ostvarena je neto dobit od 458,6 miliona dinara, što je neznatno više nego u istom periodu 2015. godine.

Vladimir Milovanović, direktor Energoprojekt holdinga, u izjavi za Danas je rekao da nije poslao dopis već da je "dao predlog najbližim saradnicima da svoj privatni novac ulože u kupovinu akcija kompanije. Svi akcionari cene kada zaposleni i menadžment ulažu u akcije svoje firme, jer to pokazuje poverenje u firmu i daje joj na kvalitetu".

On je rekao da je povod za otkup sopstvenih akcija to što je u jednoj nedelji obavljen promet akcija jednak celom prošlogodišnjem prometu na berzi.

"To jeste poremećaj. A pošto je došlo i do pada cene akcija reagovali smo u skladu sa politikom zaštite svih akcionara", rekao je Milovanović. Na pitanje ko bi mogao da stoji iza zbirnih računa njegov komentar je da "dopis (kompanije Napred razvoj prim. nov.) govori sam za sebe. Zašto bi se bunili ako je to što smo uradili zakonito. Akcije koje smo mi kupili vide se na listingu akcionara, dok neki akcionari kupuju akcije preko zbirnih računa. Zabrinut sam jer je nepoznato ko je kupio te pakete akcija. Plašim se više nepoznatih nego poznatih protivnika", kaže Milovanović tako implicirajući da je po sredi neprijateljsko preuzimanje kompanije.

Slična priča već se ponovila već dva puta do sada, 2009. i 2012. godine kada je menadžment Energoprojekta takođe pozivao na "odbranu preduzeća od privatnog kapitala". I tada se radilo o kompaniji Napred, koja je sa 3,2 odsto vlasništva u Energoprojektu 2009. došla na 22,5 odsto 2017. godine.

S druge strane, u Napredu demantuju da su oni ti koji kupuju akcije Energoprojekta.

“Mi nismo kupili taj paket od 5,81 odsto akcija Energoprojekta, niti je to učinila bilo koja od naših povezanih firmi. Ja mislim, gotovo sam siguran da iza toga delom stoje investicioni fondovi, a delom je u pitanju "prepakivanje"”, kaže u izjavi za Danas Dobroslav Bojović.

Ključno pitanje je šta će uraditi država sa svojim paketom od 33,5 odsto akcija, mada se odgovor može naslutiti iz prošlogodišnje izjave premijera Aleksandra Vučića na proslavi 65 godina ove kompanije.

"Pošto znam da su neki hteli da preuzmu Energoprojekt, da vam kažem da mi tu nameru nemamo", poručio je tada Vučić.

Kako objašnjava Nenad Gujaničić iz Vajsbrokera, po zakonu o preuzimanju, svako ko pređe prag od 25 odsto akcija u akcionarskom društvu dužan je da uputi ponudu za preuzimanje i preostalim akcionarima.

"Kastodi računi se na tranzicionim tržištima veoma često koriste da se iza njih prikrije ko je vlasnik akcija, a takođe ove račune koriste i strani portfeljni investitori, jer se na taj način olakšava njihovo operativno poslovanje. Banka je dužna regulatoru da otkrije ko stoji iza kastodi računa, pa se samim tim ne bi mogla izbeći obaveza davanja ponude za preuzimanje npr. da isto lice pod više kastodi računa kupi preko 25 odsto akcija", objašnjava Gujaničić. On dodaje i da kompanija može sticati do 10 odsto sopstvenih akcija, a ako ih kupi više, mora ih otuđiti u roku od tri godine.

Prema njegovim rečima, sa aspekta akcionara, otkup sopstvenih akcija bi trebalo da ima isti efekat kao isplata dividende, a ovaj način intervenisanja na tržištu veoma često koriste korporacije na američkim berzama.

Prati B92 na Viberu

Analiza

San kao prilika: Tiho noći, moja zarada raste

Poslovni gubici prouzrokovani neispavanošću zaposlenih američku ekonomiju godišnje koštaju 411 milijardi dolara, japansku 138 milijardi, a nemačku 60 milijardi dolara. Istovremeno, prognozira se da će svetsko tržište pomagala za spavanje – gedžeta, dušeka, jastuka i lekova, s godišnjom stopom rasta od 5,6 odsto dostići u 2019. vrednost od 76,7 milijardi dolara. Manjak sna je za pojedine stručnjake ostvarenje sna o razvoju karijere, koji kao „ambasadori sna“ papreno naplaćuju najvećim svetskim kompanijama treninge za zaposlene, na kojima ih savetuju i kako raspremiti krevet i koje budilnike koristiti.

Analiza sreda 19.07. 08:38 Komentara: 1

Akcionarima srpskih korporacija 220 mil EUR dividende

U svetu razvijenog akcionarstva, dividende predstavljaju oličenje finansijskog zdravlja kompanije i tradicija koja čuva poverenje u akcije i u vremenima kada one ne dobijaju na vrednosti. Domaća korporativna praksa nije još uvek dobila takve obrise, a isplata dividende još uvek najviše zavisi od proste volje većinskog vlasnika i njegovih finansijskih potreba.

Analiza utorak 4.07. 12:34 Komentara: 0

Srbi spokojni - Rusi „okupiraju“ Hrvatsku

Pregrupisavanje „Sberbanke“ legitimno je zauzimanje što povoljnije pozicije za konačan rasplet situacije u „Agrokoru“ koja vodi ka neizbežnom stečaju. Svako gleda da sa te trpeze koja je oskudna ugrabi što je moguće veći deo plena.

Analiza petak 23.06. 10:17 Komentara: 4

Kupujete stan? Ovo je 5 najvažnijih koraka

Donošenje odluke o kupovini stana, iako se u početku čini kao najteži korak na putovanju do nove nekretnine, ništa je spram papirologija i procedura koje prethode vlasničkom listu. Izbor lokacije, blizina okolnih objekata, linija gradskog saobraćaja ispostavlja se manje bitnim od trenutka kada se susretnete sa prvim papirima, koji garantuju da je objekat legalizovan, u čijem je vlasništvu bio, da li je plaćen porez... U narednim redovima predstavićemo glavne faze kroz koje prolaze budući vlasnici stana, pišu Večernje novosti.

Analiza utorak 20.06. 08:11 Komentara: 7

Čime će nam se baviti deca i unuci, ne biste verovali

Od 2020. u Japanu će pakete i pisma umesto ljudi dostavljati dronovi. U 2022. godini 35 odsto danas traženih radnih veština neće biti potrebno. Amerikanci savetuju mladima zanimanja u kojima je najmanja verovatnoća da će ih do 2024. zameniti roboti. Za preživljavanje na radnom mestu kreativnost će 2020. biti glavna veština.

Analiza ponedeljak 19.06. 10:36 Komentara: 3

Vučić je naravno bio tamo, a gde smo mi?

Hrvatska je opet izostala s jednog važnog međunarodnog političkog i ekonomskog skupa na kojemu su predstavnici 70 zemlja i međunarodnih institucija raspravljali o investicijama vrijednim više od pet hiljada milijardi dolara.

Analiza sreda 24.05. 12:40 Komentara: 13

Hronika srpskog industrijskog groblja

Plasmanom nekoliko hiljada programabilnih kontrolera PA512 na rusko tržište, u velikoj meri je doprineo modernizaciji ruske automobilske industrije. Na ruskom tržištu su programabilni kontroleri PA 512 godinama bili bez prave konkurencije jer su decenijama uspešno obavljali upravljačke funkcije u industrijskim uslovima bez otkaza. Vrednost samo jednog ugovora iz 1988. godine koji obuhvata isporuku 263 programabilna automata PA 512 na tržište SSSR-a bila je 7,5 miliona USD. Isporuka se odnosila na 1988. i 1989. godinu. To je jedan od najvećih izvoznih ugovora koji je ikada zaključen za isporuku jugoslovenskih industrijskih računara. Snaga razvoja programabilnih automata u Loli Ribaru demonstrirana je i u Nemačkoj od 20-27. aprila 1989. godine, na Sajmu industrijskih dostignuća u Hanoveru. Tu su bili izloženi eksponati programabilnih automata PA512, a štand Ivo Lola Ribar je posetio i Helmut Kol, tadašnji kancelar Zapadne Nemačke.

Analiza ponedeljak 22.05. 08:51 Komentara: 2
strana 1 od 52 idi na stranu