"Nisam uslovljavao zaposlene, predložio sam da kupe"

Na Beogradskoj berzi u februaru se najviše trgovalo akcijom Energoprojekt holdinga, koja je ostvarila promet od preko četiri miliona evra. To je dvostruko više od ukupnog prometa četiri sledeće najtrgovanije hartije. Iza ovog podatka, kako saznajemo, mogao bi da stoji pokušaj preuzimanja ove kompanije i odbrana menadžmenta od ovog "napada", piše Danas.

Miloš Obradović Izvor: Danas
Foto: B92
Foto: B92

Naime, Nadzorni odbor Energoprojekt holdinga pre nekoliko dana objavio je odluku o kupovini sopstvenih akcija na berzi sa obrazloženjem da je došlo do "manipulacije tržištem kapitala velikih razmera" te da je "kao posledica ovih manipulativnih radnji registrovan pad cene akcija, kao i uznemirenost, pre svega profesionalnih investitora, koji imaju akcije društva u svom portfoliju", kako se navodi u obrazloženju odluke. Istovremeno Energoprojekt je otkupio 97.700 akcija ili skoro 0,9 odsto ukupno izdatih akcija najveće srpske građevinske kompanije.

Navodna manipulacija na koju se poziva rukovodstvo Energoprojekta desila se 31. januara i 2. februara ove godine kada je u dva dana, redovnim trgovanjem na berzi vlasnika promenilo čak 5,81 odsto akcija ove kompanije za oko 6,6 miliona evra. Takođe indikativno je da su novi vlasnici ovih akcija Energoprojekta zaklonjeni iza zbirnih računa koji se drže kod banaka i jedino regulatorna tela mogu imati uvid u vlasništvo nad tim računima.

U krugovima bliskim ovoj kompaniji sumnjaju da iza ovih zbirnih računa stoji jedan od velikih akcionara Energoprojekta, "Napred razvoj", koji ima 22,5 odsto akcija Energoprojekt holdinga. Inače najveći akcionar Energoprojekta je Republika Srbija sa 33,58 odsto, a ukupno se na zbirnim računima nalazi 12,98 odsto akcija. Takođe, blizu 7.000 malih akcionara učestvuje u vlasništvu kompanije.

Da ovde nečeg ima, mogao bi da ukaže i dopis Napred razvoja kao velikog akcionara menadžmentu Energoprojekta u kom se izražava nesaglasnost sa odlukom Nadzornog odbora zbog, kako ističu, nezakonite odluke. Kao prvo oni smatraju da su akcije prvo otkupljene, a tek onda doneta odluka. Zatim da je bez dokaza donet neosnovan zaključak da je veliki promet akcija Energoprojekta "manipulacija tržišta kapitala velikih razmera", kao i da nije tačno da je to dovelo do pada cene akcija, već suprotno od toga, da je cena akcija povećana. Rukovodstvo Napred razvoja, firme u vlasništvu Dobroslava Bojovića, koji drži i građevinsko preduzeće Napred, takođe tvrdi da je otkupom sopstvenih akcija smanjena "ionako narušena likvidnost" kompanije jer su akcije otkupljivane po ceni od 1.265 dinara, dok je prosečna ponderisana cena u 2016. godini bila 1.125 dinara.

U dopisu se ističe i da je generalni direktor Energoprojekt holdinga Vladimir Milovanović u "otvorenom pismu zaposlenima u zavisnim društvima uslovljavao zaposlene da uzimaju kredite radi sticanja akcija društva, što predstavlja sukob interesa", što je okarakterisano kao manipulacija na tržištu kapitala. Na kraju ovaj akcionar je zapretio sazivanjem vanredne skupštine akcionara.

Dobit Energoprojekta

Energoprojekt ima devet zavisnih preduzeća i u 2015. godini je imao prihode iz poslovanja od skoro 290 miliona evra. Međutim, na kraju te godine ostvarena je neto dobit od svega milijardu dinara, odnosno 8,5 miliona evra, što čini stopu neto dobiti od tri odsto. U prva tri kvartala prošle godine ostvarena je neto dobit od 458,6 miliona dinara, što je neznatno više nego u istom periodu 2015. godine.

Vladimir Milovanović, direktor Energoprojekt holdinga, u izjavi za Danas je rekao da nije poslao dopis već da je "dao predlog najbližim saradnicima da svoj privatni novac ulože u kupovinu akcija kompanije. Svi akcionari cene kada zaposleni i menadžment ulažu u akcije svoje firme, jer to pokazuje poverenje u firmu i daje joj na kvalitetu".

On je rekao da je povod za otkup sopstvenih akcija to što je u jednoj nedelji obavljen promet akcija jednak celom prošlogodišnjem prometu na berzi.

"To jeste poremećaj. A pošto je došlo i do pada cene akcija reagovali smo u skladu sa politikom zaštite svih akcionara", rekao je Milovanović. Na pitanje ko bi mogao da stoji iza zbirnih računa njegov komentar je da "dopis (kompanije Napred razvoj prim. nov.) govori sam za sebe. Zašto bi se bunili ako je to što smo uradili zakonito. Akcije koje smo mi kupili vide se na listingu akcionara, dok neki akcionari kupuju akcije preko zbirnih računa. Zabrinut sam jer je nepoznato ko je kupio te pakete akcija. Plašim se više nepoznatih nego poznatih protivnika", kaže Milovanović tako implicirajući da je po sredi neprijateljsko preuzimanje kompanije.

Slična priča već se ponovila već dva puta do sada, 2009. i 2012. godine kada je menadžment Energoprojekta takođe pozivao na "odbranu preduzeća od privatnog kapitala". I tada se radilo o kompaniji Napred, koja je sa 3,2 odsto vlasništva u Energoprojektu 2009. došla na 22,5 odsto 2017. godine.

S druge strane, u Napredu demantuju da su oni ti koji kupuju akcije Energoprojekta.

“Mi nismo kupili taj paket od 5,81 odsto akcija Energoprojekta, niti je to učinila bilo koja od naših povezanih firmi. Ja mislim, gotovo sam siguran da iza toga delom stoje investicioni fondovi, a delom je u pitanju "prepakivanje"”, kaže u izjavi za Danas Dobroslav Bojović.

Ključno pitanje je šta će uraditi država sa svojim paketom od 33,5 odsto akcija, mada se odgovor može naslutiti iz prošlogodišnje izjave premijera Aleksandra Vučića na proslavi 65 godina ove kompanije.

"Pošto znam da su neki hteli da preuzmu Energoprojekt, da vam kažem da mi tu nameru nemamo", poručio je tada Vučić.

Kako objašnjava Nenad Gujaničić iz Vajsbrokera, po zakonu o preuzimanju, svako ko pređe prag od 25 odsto akcija u akcionarskom društvu dužan je da uputi ponudu za preuzimanje i preostalim akcionarima.

"Kastodi računi se na tranzicionim tržištima veoma često koriste da se iza njih prikrije ko je vlasnik akcija, a takođe ove račune koriste i strani portfeljni investitori, jer se na taj način olakšava njihovo operativno poslovanje. Banka je dužna regulatoru da otkrije ko stoji iza kastodi računa, pa se samim tim ne bi mogla izbeći obaveza davanja ponude za preuzimanje npr. da isto lice pod više kastodi računa kupi preko 25 odsto akcija", objašnjava Gujaničić. On dodaje i da kompanija može sticati do 10 odsto sopstvenih akcija, a ako ih kupi više, mora ih otuđiti u roku od tri godine.

Prema njegovim rečima, sa aspekta akcionara, otkup sopstvenih akcija bi trebalo da ima isti efekat kao isplata dividende, a ovaj način intervenisanja na tržištu veoma često koriste korporacije na američkim berzama.

Analiza

Zašto je Rusija prodala Aljasku?

Pre 150 godina Rusija je Americi prodala Aljasku za simboličnih 7,2 miliona dolara. Samo u toku prvih 50 godina vladavine nad tom zemljom Amerikanci su od nje zaradili bar sto puta više. Mnogi u Rusiji ni danas ne mogu sa tim da se pomire, pa su stvoreni brojni mitovi u vezi sa tom trgovinom.

Analiza subota 18.03. 16:15 Komentara: 22

Matematika preživljavanja

Građani Srbije daju više od trećine prihoda na stanovanje. Socijalnih stanova nema, a toplane naduvavaju račune. Plaćanje režija je prvi korak famoznog srpskog spajanja kraja s krajem. Za mnoge – nemoguća misija.

Analiza ponedeljak 13.03. 10:32 Komentara: 3

Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju, isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

Analiza subota 11.03. 11:59 Komentara: 2

Da li je Snep stvarno zaslužio ovo?

Vrednost akcija kompanije Snep, vlasnika aplikacije za slanje poruka Snepčet uvećana je za 44 odsto tokom prvog dana trgovanja, ali je veliko pitanje sada da li Snep zaista vredi nešto manje od 30 milijardi dolara, zapitao se specijalista danske Sakso banke Peter Garnrij.

Analiza subota 4.03. 09:53 Komentara: 2

Evro na mukama, šta ga tišti

Najnovije ankete biračkog tela na izborima za francuskog predsednika nastavljaju da beleže prilično povišene procente za Le Pen, a isto tako i razlika između prinosa nemačkih i francuskih obveznica ostaje na tom nivou, kod 10-godišnjih obveznica je oko 80 baznih poena.

Analiza subota 25.02. 09:01 Komentara: 4

Hteli su da budu "američkiji" - hteli su sve i odmah

Kada govore o uzrocima pada Dojče banke, mnoštvo analitičara ističe kako uzrok treba tražiti u nameri nemačke banke da postane "američkija" od američkih želeći previše i prebrzo. Unazad godinu dana Dojče banka ne silazi s naslovnih strana. Razlog po pravilu nije njeno dobro poslovanje, već plaćanje kazni zbog nepravilnosti u radu. Tako je u januaru ove godine banka platila svoju, valjda poslednju kaznu: zbog sudelovanja u pranju 10 milijardi dolara ruskih klijenata 2011. Banka je američkom i britanskom finansijskom regulatoru pristala da plati 425 miliona dolara i 163 miliona funti. Ova poslednja kazna došla je svega desetak dana nakon što je banka u nagodbi s američkim ministarstvom pravosuđa pristala da plati ukupno 7,2 milijardi dolara odštete i kazne zbog učestvovanja u prodaji toksičnih finansijskih instrumenata koje su 2008. dovele do finansijske krize koja se iz SAD-a proširila celim svetom.

Analiza četvrtak 23.02. 10:50 Komentara: 6
strana 1 od 50 idi na stranu