Srbi taksisti iz Beča: Završićemo kao fijaker

Kad je američki Uber, vlasnik aplikacija za umrežen alternativan taksi prevoz, pre oko godinu i po najavio dolazak u Srbiju, taksisti su već spremali bunt, a ono sto ih je najviše "žuljalo" jeste mogućnost da ostanu bez posla, kao što se to upravo dešava brojnim taksi vozačima u Austriji, od kojih su mnogi poreklom iz Srbije.

Zoran MirkovićIzvor: Tanjug
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Bečki taksisti, koji su ovog konkurenta dobili u vreme kad je postojala mogućnost da ga dobije i Srbija, dugo se žale na nelojalnu konkurenciju, koja je u njihovoj branši istopila oko 600 radnih mesta.

U proteklih godinu i po je broj taksista u Beču smanjen sa 5.000 na 4.400, precizirao je predsednik ogranka taksista u Privrednoj komori Beča Gekhan Keskin.

Procene ovog udruženja su da trenutno u Beču ima oko 700 Uber automobila, koji uzimaju posao tradicionalnim taksi vozilima.

"Tu je neophodno nešto učiniti", zahteva Keskin dodajući da nije reč o tome da su protiv Ubera, već da se mora nešto promeniti kako bi svi dobili fer uslove rada.

Uber uzima mušterije jer, kaže Keskin, ne postoje obavezujuće tarife, a vozači najčešće ne poseduju ni dozvolu za taksiranje. Očekuje da se po tom pitanju angažuje politika uz upozorenje da će u suprotnom taksisti doživeti sudbinu fijakera.

"Svešćemo se, za deset, petnaest godina na "par taksi primeraka", dok će službe za prevoz preuzeti tržište", ističe on.

Uber je zapravo aplikacija za telefon koja služi da poveže ljude kojima je potreban prevoz od tačke A do tačke B i vlasnike privatnih automobila koji su spremni da ih prevezu.

Zakazivanje vožnje se obavlja pametnim telefonom, isto kao i plaćanje - novac se automatski skida sa računa korisnika - pri čemu korisnik unapred dobija procenu koliko bi vožnja mogla da košta.

Cene vožnje variraju od potražnje, pa se može desiti da nekada vožnja košta samo dva ili tri evra, a nekada za istu relaciju treba platiti desetak evra.

Kritičari Ubera tvrde da je on klasičan divlji taksi, koji je krenuo u globalno osvajanje, a u svakoj zemlji na čije tržište je ušao taksisti su "digli bunu".

Mađarska i Nemačka su, primera radi, bile radikalne u rešavanju tog problema, pa su zabranile rad Uberu, što vođeni tim primerima sada traže i taksisti u Austriji.

Željko Orlić navodi da je dodatan problem što je globalizacija, kao u svim privrednim sektorima, uticala na smanjenje broja vozača. "Mora se raditi mnogo više za manje novca. Nema više zanimanja gde čovek za osam sati rada zaradi dobru plata. U današnje vreme mora da se radi najmanje 10 do 12 sati da bi uspeli da prehranite porodicu, a tako je i u taksi poslu", objasnio je Orlić. Uvedene su, dodaje, mnoge nove obaveze za taksiste, kao što su fiskalne kase, koje su iziskivale dodatne troškove, pa mladi beže od tog posla. "Zanimanje taksi vozača nije više tako atraktivno. Teško je mladog čoveka motivisati da izabere da se time bavi", priča on.

Vlasnik taksi firme Željko Orlić, rodom iz Osijeka, koji je ujedno i odbornik u Privrednoj komori Beča zadužen za taksiste, naglašava u izjavi Tanjugu da je Uber postao nelojalna konkurencija, što zbog stručnosti, što zbog damping cena.

"Voze ispod svih cena. Svaki taksista u Beču je školovan, položio je ispit za taksi vozača, dok kod Uber vozača to nije slučaj. Svakog taksi vozača u Beču je policija proverila da nije kažnjavan i mora da ispuni određene preduslove da bi upravljao taksi vozilom. Kod Ubera svi mogu da voze. Ne poznaju grad i narušavaju imidž taksista. I naravno, utiču nam na posao", požalio se on.

Orlić kaže da nije pobornik podnošenja tužbi i zabrana, već da se sa ostalim službama koje se bave prevozom građana sedne za sto i dogovore cene.

Dragan Prvulović, rodom iz Kladova, koji je u Beču taksista više od dve decenije, smatra da je Uber "zlo bez kojeg se može".

"Zdrava konkurencija bi bila u redu, ali Uber to nije, jer ne radi po propisima po kojima su taksisti prinuđeni da rade. Oni rade sa damping cenama koje uništavaju ceo sektor. Verujem da ćemo, ako tako bude nastavljeno, stići do toga da sami sebe uništimo", rekao je on Tanjugu.

Prvulović ističe da ni onima koji rade za Uber nije najbolje i da na posao taksista utiče kriza jer ljudi zbog nemaju para, pa manje koriste taksi.

"Taksi je, zbog krize, postao luksuz. Ljudi imaju sve manje para i sve manje se voze. Zbog toga Uber postaje sve atraktivniji ", dodao je Prvulović.

Taksista Ratomir Raca Milosavljević, rodom iz Jagodine, koji se ovim poslom u Beču bavi od septembra 1990.godine, ukazuje da je taksi stara branša, a Uber pokušava da se probije.

"Smatram da Uber još nije prava konkurencija, jer je narod veran pravim taksistima. Uberu će trebati još vremena da se ustali. Inače njega koriste pre svega mlađi, koji se snalaze sa aplikacijama i modernom tehnologijom"; naglasio je on.

Podsetio je da se pravi taksisti bore kao rudari svaki dan da zarade svoj evro, dok vozači drugih službi kao što je Uber žive od socijalne pomoći i vožnjama zarađuju sa strane.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Milosavljević kaže da je profesija taksiste veoma teška, a posebno sada kada narod ima sve manje novca za život, pa i za taksi.

Vozači Ubera nerado govore javno o svom poslu i iskustvu sa globalnom firmom.

Jedan vlasnik firme za prevoz putnika, koji je uključen u Uber mrežu, a koji je želeo da ostane anoniman kaže da je prednost što je taj sistem jako jeftin.

Istovremeno kritikuje pojedine loše vozače, ali kaže da mušterije, koje zanima samo cena, to mnogo ne interesuje.

"Ima mnogo onih koji ni ne znaju nemački ili engleski, grad slabo poznaju. Rade po 20 sati dnevno, a ponašaju se kao kamikaze na putu", rekao je on.

Takođe ukazuje da je zarada mala, jer za 10 sati vozač Ubera ne može da "napravi" 100 evra, a od toga vozač dobije svega 30 odsto.

Prati B92 na Viberu

Analiza

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Analiza petak 1.09. 11:55 Komentara: 3

Da li se Kragujevac seli u Saharu?

Da li se era jeftine radne snage u centralnoj Evropi bliži kraju i da li će to rezultirati daljim seljenjem proizvodnje velikih zapadnih kompanija na istok i jug u potrazi za novom jeftinom radnom snagom?

Analiza sreda 2.08. 18:18 Komentara: 9
strana 1 od 53 idi na stranu