Srbi taksisti iz Beča: Završićemo kao fijaker

Kad je američki Uber, vlasnik aplikacija za umrežen alternativan taksi prevoz, pre oko godinu i po najavio dolazak u Srbiju, taksisti su već spremali bunt, a ono sto ih je najviše "žuljalo" jeste mogućnost da ostanu bez posla, kao što se to upravo dešava brojnim taksi vozačima u Austriji, od kojih su mnogi poreklom iz Srbije.

Zoran Mirković Izvor: Tanjug
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Bečki taksisti, koji su ovog konkurenta dobili u vreme kad je postojala mogućnost da ga dobije i Srbija, dugo se žale na nelojalnu konkurenciju, koja je u njihovoj branši istopila oko 600 radnih mesta.

U proteklih godinu i po je broj taksista u Beču smanjen sa 5.000 na 4.400, precizirao je predsednik ogranka taksista u Privrednoj komori Beča Gekhan Keskin.

Procene ovog udruženja su da trenutno u Beču ima oko 700 Uber automobila, koji uzimaju posao tradicionalnim taksi vozilima.

"Tu je neophodno nešto učiniti", zahteva Keskin dodajući da nije reč o tome da su protiv Ubera, već da se mora nešto promeniti kako bi svi dobili fer uslove rada.

Uber uzima mušterije jer, kaže Keskin, ne postoje obavezujuće tarife, a vozači najčešće ne poseduju ni dozvolu za taksiranje. Očekuje da se po tom pitanju angažuje politika uz upozorenje da će u suprotnom taksisti doživeti sudbinu fijakera.

"Svešćemo se, za deset, petnaest godina na "par taksi primeraka", dok će službe za prevoz preuzeti tržište", ističe on.

Uber je zapravo aplikacija za telefon koja služi da poveže ljude kojima je potreban prevoz od tačke A do tačke B i vlasnike privatnih automobila koji su spremni da ih prevezu.

Zakazivanje vožnje se obavlja pametnim telefonom, isto kao i plaćanje - novac se automatski skida sa računa korisnika - pri čemu korisnik unapred dobija procenu koliko bi vožnja mogla da košta.

Cene vožnje variraju od potražnje, pa se može desiti da nekada vožnja košta samo dva ili tri evra, a nekada za istu relaciju treba platiti desetak evra.

Kritičari Ubera tvrde da je on klasičan divlji taksi, koji je krenuo u globalno osvajanje, a u svakoj zemlji na čije tržište je ušao taksisti su "digli bunu".

Mađarska i Nemačka su, primera radi, bile radikalne u rešavanju tog problema, pa su zabranile rad Uberu, što vođeni tim primerima sada traže i taksisti u Austriji.

Željko Orlić navodi da je dodatan problem što je globalizacija, kao u svim privrednim sektorima, uticala na smanjenje broja vozača. "Mora se raditi mnogo više za manje novca. Nema više zanimanja gde čovek za osam sati rada zaradi dobru plata. U današnje vreme mora da se radi najmanje 10 do 12 sati da bi uspeli da prehranite porodicu, a tako je i u taksi poslu", objasnio je Orlić. Uvedene su, dodaje, mnoge nove obaveze za taksiste, kao što su fiskalne kase, koje su iziskivale dodatne troškove, pa mladi beže od tog posla. "Zanimanje taksi vozača nije više tako atraktivno. Teško je mladog čoveka motivisati da izabere da se time bavi", priča on.

Vlasnik taksi firme Željko Orlić, rodom iz Osijeka, koji je ujedno i odbornik u Privrednoj komori Beča zadužen za taksiste, naglašava u izjavi Tanjugu da je Uber postao nelojalna konkurencija, što zbog stručnosti, što zbog damping cena.

"Voze ispod svih cena. Svaki taksista u Beču je školovan, položio je ispit za taksi vozača, dok kod Uber vozača to nije slučaj. Svakog taksi vozača u Beču je policija proverila da nije kažnjavan i mora da ispuni određene preduslove da bi upravljao taksi vozilom. Kod Ubera svi mogu da voze. Ne poznaju grad i narušavaju imidž taksista. I naravno, utiču nam na posao", požalio se on.

Orlić kaže da nije pobornik podnošenja tužbi i zabrana, već da se sa ostalim službama koje se bave prevozom građana sedne za sto i dogovore cene.

Dragan Prvulović, rodom iz Kladova, koji je u Beču taksista više od dve decenije, smatra da je Uber "zlo bez kojeg se može".

"Zdrava konkurencija bi bila u redu, ali Uber to nije, jer ne radi po propisima po kojima su taksisti prinuđeni da rade. Oni rade sa damping cenama koje uništavaju ceo sektor. Verujem da ćemo, ako tako bude nastavljeno, stići do toga da sami sebe uništimo", rekao je on Tanjugu.

Prvulović ističe da ni onima koji rade za Uber nije najbolje i da na posao taksista utiče kriza jer ljudi zbog nemaju para, pa manje koriste taksi.

"Taksi je, zbog krize, postao luksuz. Ljudi imaju sve manje para i sve manje se voze. Zbog toga Uber postaje sve atraktivniji ", dodao je Prvulović.

Taksista Ratomir Raca Milosavljević, rodom iz Jagodine, koji se ovim poslom u Beču bavi od septembra 1990.godine, ukazuje da je taksi stara branša, a Uber pokušava da se probije.

"Smatram da Uber još nije prava konkurencija, jer je narod veran pravim taksistima. Uberu će trebati još vremena da se ustali. Inače njega koriste pre svega mlađi, koji se snalaze sa aplikacijama i modernom tehnologijom"; naglasio je on.

Podsetio je da se pravi taksisti bore kao rudari svaki dan da zarade svoj evro, dok vozači drugih službi kao što je Uber žive od socijalne pomoći i vožnjama zarađuju sa strane.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Milosavljević kaže da je profesija taksiste veoma teška, a posebno sada kada narod ima sve manje novca za život, pa i za taksi.

Vozači Ubera nerado govore javno o svom poslu i iskustvu sa globalnom firmom.

Jedan vlasnik firme za prevoz putnika, koji je uključen u Uber mrežu, a koji je želeo da ostane anoniman kaže da je prednost što je taj sistem jako jeftin.

Istovremeno kritikuje pojedine loše vozače, ali kaže da mušterije, koje zanima samo cena, to mnogo ne interesuje.

"Ima mnogo onih koji ni ne znaju nemački ili engleski, grad slabo poznaju. Rade po 20 sati dnevno, a ponašaju se kao kamikaze na putu", rekao je on.

Takođe ukazuje da je zarada mala, jer za 10 sati vozač Ubera ne može da "napravi" 100 evra, a od toga vozač dobije svega 30 odsto.

Analiza

Zašto je Rusija prodala Aljasku?

Pre 150 godina Rusija je Americi prodala Aljasku za simboličnih 7,2 miliona dolara. Samo u toku prvih 50 godina vladavine nad tom zemljom Amerikanci su od nje zaradili bar sto puta više. Mnogi u Rusiji ni danas ne mogu sa tim da se pomire, pa su stvoreni brojni mitovi u vezi sa tom trgovinom.

Analiza subota 18.03. 16:15 Komentara: 22

Matematika preživljavanja

Građani Srbije daju više od trećine prihoda na stanovanje. Socijalnih stanova nema, a toplane naduvavaju račune. Plaćanje režija je prvi korak famoznog srpskog spajanja kraja s krajem. Za mnoge – nemoguća misija.

Analiza ponedeljak 13.03. 10:32 Komentara: 3

Zašto Holanđani neće slediti put Britanaca

Vremena se menjaju, isto je tako i u Holandiji. Tokom 1980-tih, tri stranke na vlasti (Hrišćansko-demokratska stranka CDA, Socijaldemokratska partija PvdA i Konzervativna partija VVD) obično su dobijale oko 80% glasova. Prema najnovijim anketama, tokom izbora koji će se održati 15. marta će dobiti samo polovinu tih glasova, oko 40%.

Analiza subota 11.03. 11:59 Komentara: 2

"Nisam uslovljavao zaposlene, predložio sam da kupe"

Na Beogradskoj berzi u februaru se najviše trgovalo akcijom Energoprojekt holdinga, koja je ostvarila promet od preko četiri miliona evra. To je dvostruko više od ukupnog prometa četiri sledeće najtrgovanije hartije. Iza ovog podatka, kako saznajemo, mogao bi da stoji pokušaj preuzimanja ove kompanije i odbrana menadžmenta od ovog "napada", piše Danas.

Analiza ponedeljak 6.03. 11:16 Komentara: 0

Da li je Snep stvarno zaslužio ovo?

Vrednost akcija kompanije Snep, vlasnika aplikacije za slanje poruka Snepčet uvećana je za 44 odsto tokom prvog dana trgovanja, ali je veliko pitanje sada da li Snep zaista vredi nešto manje od 30 milijardi dolara, zapitao se specijalista danske Sakso banke Peter Garnrij.

Analiza subota 4.03. 09:53 Komentara: 2

Evro na mukama, šta ga tišti

Najnovije ankete biračkog tela na izborima za francuskog predsednika nastavljaju da beleže prilično povišene procente za Le Pen, a isto tako i razlika između prinosa nemačkih i francuskih obveznica ostaje na tom nivou, kod 10-godišnjih obveznica je oko 80 baznih poena.

Analiza subota 25.02. 09:01 Komentara: 4
strana 1 od 50 idi na stranu