Od Saudijske Arabije do Srbije - šta podgreva cenu nafte

Poskupljenje sirove nafte od 15 odsto na svetskom tržištu u jednom danu u narednom periodu može podići cene na pumpama za oko pet dinara, ali nije definitivno.Berzanska cena Brent sirove nafte, što je međunarodni standard za naftu, porasla je sa 60 na 68 dolara po barelu posle napada dronom na centralu naftne industrije u Saudijskoj Arabiji ovog vikenda. Skok cene nafte, najveći u poslednjih 30 godina, za sada se nije odrazio na cenu goriva u Srbiji, ali stručnjaci kažu da se poskupljenje može očekivati u narednim nedeljama. "Svi će da osete tu promenu cene sirove nafte, mada u Srbiji to ne mora odmah da se desi. "Isporuka sirove nafte se ugovara dva meseca unapred, te svaka rafinerija ima zalihe koje su kupljene po starim cenama", kaže za BBC na srpskom Nebojša Atanacković iz kompanije "Nafta AD". Novi-stari gasovod, ista pravila igre Politička, a ne ekonomska igra Srbija dobila budžet, šta je BDP "Cena derivata na benzinskim stanicama u Srbiji neće poskupeti u prvim danima nakon terorističkih napada u Saudijskoj Arabiji", izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.Moguće poskupljenje do pet dinaraU Srbiji se cena naftnih derivata ne formira na državnom nivou, već je određuje svaka firma, pa se tako desi da u okviru iste kompanije na različitim pumpama budu drugačije cene. "Cena nafte na berzi ne utiče na cene na pumpama - jedan kroz jedan. Oko 60 odsto cene predstavljaju porezi i akcize, a 40 odsto sirova nafta i troškovi prerade i transporta. Zato je realna procena da bi u nekom trenutku cena benzina u Srbiji mogla da poraste - ne više od pet dinara, ako je sirova nafta poskupela za 15 procenata", napominje Atancković. Da je rano za procene smatra i Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije. "Da bi se desila bilo koja promena potrebno je da prođe određeno vreme", kaže Mićović za BBC. Jeste bio veliki skok sa 60 dolara u petak na 68 u ponedeljak, ali ta cena je ostala i u utorak, navodi. "Bilo je slučajeva da cena nafte skoči, a da se to na pumpama ne oseti", kaže Mićović. Ministar Antić očekuje od proizvođača, trgovaca, uvoznika da apsolutno profesionalno prilaze ovoj situaciji i "da ovaj pik tretiraju kao bilo koji drugi pik i da s te strane nemamo neku dodatnu nervozu koja bi kreirala rast cena derivata".Šta se desilo u subotu?Iz drona je napadnuto samo srce saudijske naftne industrije - fabričko postrojenje i naftna polja, koje kontroliše svetski gigant, kompanija "Aramko". Posle napada je paralisano oko pet odsto snabdevanja na svetskom nivou. Oni proizvode polovinu izvoza nafte Saudijske Arabije i verovatno će biti potrebno nekoliko nedelja da se šteta popravi i proizvodnja vrati na staro. Ovi napadi su izazvali najveći gubitak nafte u novijoj istoriji - u jednom danu izgubljeno je 5,7 miliona barela nafte. Slično se dogodilo i tokom Iranske revolucije 1978. godine kada je za kratko vreme uništeno 5,6 miliona barela crnog zlata. Amerika krivi Iran za napad, koji je prouzrokovao strah od nestašica nafte u čitavom regionu. Zvaničnici Teherana negiraju umešanost i tvrde da je reč o "obmani" Vašingtona.Kako će to uticati na zalihe nafte?Saudijci nisu objavili mnogo detalja o napadima, osim tvrdnje da nije bilo žrtava i nešto malo podataka o proizvodnji nafte. Ministar energetike princ Adulaziz bin Salman izjavio je da će pad proizvodnje nadoknaditi iz velikih skladišta. Ova kraljevina je najveći izvoznik nafte na svetu, a isporučuje više od sedam miliona barela dnevno. Saudijske zalihe su u junu iznosile 188 miliona barela, prema zvaničnim podacima. "Saudijske vlasti saopštile su da kontrolišu požare, ali su daleko od toga da ti požari budu ugašeni", kaže Abišek Kumar, analitičar iz londonske agencije Interfaks enerdži. "Šteta na postrojenjima je velika i verovatno će proći nedelje dok se stanje ne normalizuje". Ipak, Džefri Heli, analitičar u berzanskoj agenciji Oandi, kaže da prekid neće kratkoročno uticati na snabdevanje, jer postoje "dovoljne zalihe u skladištima". "Svetsko tržište nafte protekle dve godine se, bez mnogo poremećaja, prilagodilo i gubicima - nastalim iz političkih razloga - od dva miliona barela dnevno, koji su stizali iz Venecuele i Irana", kaže međunarodni energetski stručnjak profesor Nik Batler.Kako će to uticati na zalihe nafte?Saudijci nisu objavili mnogo detalja o napadima, osim tvrdnje da nije bilo žrtava i nešto malo podataka o proizvodnji nafte. Ministar energetike princ Adulaziz bin Salman izjavio je da će pad proizvodnje nadoknaditi iz velikih skladišta. Ova kraljevina je najveći izvoznik nafte na svetu, a isporučuje više od sedam miliona barela dnevno. Saudijske zalihe su u junu iznosile 188 miliona barela, prema zvaničnim podacima. "Saudijske vlasti saopštile su da kontrolišu požare, ali su daleko od toga da ti požari budu ugašeni", kaže Abišek Kumar, analitičar iz londonske agencije Interfaks enerdži. "Šteta na postrojenjima je velika i verovatno će proći nedelje dok se stanje ne normalizuje". Ipak, Džefri Heli, analitičar u berzanskoj agenciji Oandi, kaže da prekid neće kratkoročno uticati na snabdevanje, jer postoje "dovoljne zalihe u skladištima". "Svetsko tržište nafte protekle dve godine se, bez mnogo poremećaja, prilagodilo i gubicima - nastalim iz političkih razloga - od dva miliona barela dnevno, koji su stizali iz Venecuele i Irana", kaže međunarodni energetski stručnjak profesor Nik Batler.Igra neravaNiko ne može da kaže da li je ovo prvi u nizi napada i šta će se dalje dešavati, dodaje Mićović. "Zemlje Opeka rade već nekoliko godina pod ručnom kočnicom - imaju smanjenu proizvodnju kako bi cenu nafte održali na nekom pristojnom nivou. One mogu uvek da puste tu kočnicu i na tržištu nadoknade tu količinu nafte". Opek - organizaciju zemalja izvoznica nafte - čine Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela. "Ako potraje ovakva situacija, mogla bi da izazove promene i cene derivata, zasad to jeste ozbiljno, ali nije dramatično", kaže Mićović. Drugo što može da utiče na cenu je "nervoza država" koje, kada žele da obezbede zalihe, tražnjom podignu cenu. "Tu su i špekulanti koji koriste takve trenutke na berzi - kupe naftu, a onda na veštački način podižu cenu, kako bi je prodali što skuplje. Tako da je sve to igra nerava", zaključuje Mićović. U aprilu i maju cena nafte je bila preko 70 dolara, čak je i dostizala 74 dolara, pa je u Srbiji gorivo bilo skuplje za oko pet dinara, podseća on. "Kad se smanjila cena na tržištu, pojeftinilo je i kod nas".Kolike su rezerve nafte?Sjedinjene Američke Države čuvaju 644,8 miliona barela u skladištima, prema podacima Departmana za energetiku na dan 6. septembra. Američke strateške rezerve naftu čuvaju u podzemnim slanim pećinama na više lokacija u Teksasu i Luizijani, duž obale Meksičkog zaliva. Cilindrične kaverne su obično prečnika 60 metara i visine približno 600 metara, a ukupno mogu da skladište do 727 miliona barela nafte. SAD takođe imaju oko 416,1 miliona barela nafte u komercijalnim skladištima koje drže proizvođači i rafinerije, navodi se u podacima američke administracije o energetici.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');