NATO bombardovanje Jugoslavije: Dve decenije od akcije "Saveznička snaga"

Ni 20 godina posle vazdušnih napada Alijanse, u Srbiji nije poznat tačan broj stradalih civila.Pre 20 godina, 24. marta 1999. godine u 19 sati i 41 minut, prvi projektili koje su ispalile snage NATO-a pogodili su ciljeve u okolini Prištine. Time je počela vojna akcija NATO-a koja je nosila zvanično ime "Saveznička snaga" i trajala je narednih 78 dana. Prema zvaničnim objašnjenjima Alijanse, pokrenuta je da bi se zaustavila humanitarna katastrofa i progon Albanaca na Kosovu koje su sprovodile srpska policija i jugoslovenska vojska. Tokom dva i po meseca, bombardovani su vojni ciljevi, kasarne, postrojenja, ali i civilni objekti - bolnice, fabrike, mostovi, pruge, ostala infrastruktura, medijske kuće i predajnici, skladišta energenata. Preciznih i zvaničnih podataka o broju žrtava u Jugoslaviji nema ni dve decenije nakon bombardovanja - procene se kreću od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada stradalih.Šta je prethodilo bombardovanju?Od 6. februara 1999. godine u dvorcu u francuskom Rambujeu, delegacije Srbije i kosovskih Albanaca 17 dana bez uspeha su pregovarale o mirovnom rešenju krize na Kosovu. Sukobi Oslobodilačke vojske Kosova i bezbednosnih snaga Srbije i Jugoslavije sporadično su trajali tokom 1996. i 1997. godine, da bi eskalirali tokom 1998. godine. Pregovori su završeni bez uspeha, pa su se pregovarači okupili na dodatnih četiri dana razgovora u Parizu, 15. marta 1999. godine. Kada je i ta runda pregovora završena neuspehom - kosovski Albanci prihvatili su predlog sporazuma, dok ga je zvanični Beograd odbio - a američki izaslanik Ričard Holbruk bez uspeha posetio Beograd 22. marta, NATO je bio spreman na pokretanje vojne akcije. Kao osnova za intervenciju uzeti su i izveštaji misije OEBS-a Vilijema Vokera, posebno o ubistvima u selu Račak. Ujedinjene nacije nikada nisu donele rezoluciju o intervenciji NATO snaga u Jugoslaviji.Koliko je ljudskih žrtava bombardovanja?Srbija ni posle dve decenije ne poseduje zvanične podatke o broju poginulih civila tokom NATO bombardovanja - u izveštajima domaćih agencija i medija spekuliše se ciframa od 1200 do 2500 ljudi, dok se navode podaci o oko šest hiljada ranjenih civila. Prema podacima Hjuman Rajts Voča (HRV), organizacije koja se bavi ljudskim pravima, u bombardovanju je stradalo između 488 i 527 civila. U izveštaju HRV navodi se da je identitet žrtava poznat u 69 od 90 slučajeva. Slični su podaci Fonda za humanitarno pravo, prema kojima je tokom bombardovanja stradalo 542 ljudi. S druge strane, iako su i ti podaci dugo bili predmet spekulacija i različitih tumačenja, podaci o broju stradali pripadnika srpske policije i jugoslovenske vojske zvanično su objavljeni. Prema medijskim podacima, gubici NATO-a bila su dva poginula, četiri povređena i tri zarobljena vojnika. "Žalim zbog 'kolateralne štete', ali je bombardovanje opravdano&#x201c; Prvi komandant Kfora: "Pomogli smo i Srbiji"Kolika je materijalna šteta bombardovanja?Tokom 78 dana bombardovanja gađane su brojne fabrike, putevi i pruge, mostovi i druga infrastruktura, energetska postrojenja. Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije izračunala je materijalnu štetu od 100 milijardi američkih dolara. Grupa tadašnjih nezavisnih ekonomskih eksperata G17 u studiji "Završni račun" objavila je da je ukupna šteta procenjena na oko 30 milijardi dolara. Prema podacima srpskih medija, u bombardovanju je uništeno i oštećeno 25 hiljada stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.Kako je sve završeno?Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su sporazum u makedonskom gradu Kumanovu. Sporazum je predviđao principe po kojima će se Vojska Jugoslavije (VJ) i snage MUP-a Srbije povući sa Kosova, a snage NATO-a ući na tu teritoriju. U ime NATO-a, sporazum je potpisao general Majkl Džekson, dok su delegaciju SRJ činili policijski general Obrad Stevanović, general VJ Svetozar Marjanović, predstavnici Ministarstva inostranih poslova. Sporazum je prethodno usaglašen u diplomatskoj misiji međunarodne trojke koju je predvodio finski diplomata Marti Ahtisari, a činili su je još američki diplomata Strob Talbot i specijalni izaslanik ruskog predsednika Jeljcina, Viktor Černomirdin. Poslednje bombe na teritoriju SRJ pale su 10. juna 1999. godine, oko 13 časova i 30 minuta, na teritoriju sela Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.ukIzvor: BBC News na srpskom !function(s,e,n,c,r){if(r=s._ns_bbcws=s._ns_bbcws||r,s[r]||(s[r+"_d"]=s[r+"_d"]||[ ],s[r]=function(){s[r+"_d"].push(arguments)},s[r].sources=[]),c&&0>s[r].sources.indexOf(c)){var t=e.createElement(n);t.async=1,t.src=c;var a=e.getElementsByTagName(n)[0];a.parentNode.insertBefore(t,a),s[r].sources.push(c) }} (window,document,"script","https://news.files.bbci.co.uk/ws/partner-analytics/js/pageTracker.min.js","s_bbcws"); s_bbcws('partner', 'b92.net'); s_bbcws('language', 'serbian'); s_bbcws('track', 'pageView');