Med od pčela koje su me napale ima neverovatan ukus
Džastina Roulata napale su pčele u provinciji Tigraj u Etiopiji, u kojoj su ogromne površine zemljišta obnovljene i sada su zelenije.
Izvor: BBC
Pejzaž severne Etiopije promenio se u poslednje tri decenije, zbog obnove zemljišta i šume su sada bujnije i zelenije. Ovo ima pozitivan uticaj na snadbevanje vodom i životinjski svet, uključujući i pčele.
Šetali smo se po šumi kada su nas napale.
Desilo se iznenada i jako smo se uplašili.
- Da li je moguće zasaditi 350 miliona stabala za dan
- Svetski rekord: Etiopija zasadila 200 miliona stabala u jednom danu
- Drveće "najbolje rešenje" za klimatske promene
U jednom trenutku sam gledao sunce kroz krošnje, a u sledećem sam bežao od užasa.
U arboretum, centar u kome se okupljaju ljudi koji brinu o planeti, stigli smo sat vremena ranije. Radovao sam se poseti.
Rad na univerzitetu Mekele u pokrajini Tigraj, na krajnjem severu Etiopije je mali deo velikog projekta - pokušaj da se ponovo uredi jedna od najdegradiranijih zemalja na svetu.
Moram da priznam da sam se razočarao kada me je Sara Tivold-Berhan, jedna od specijalistkinja za šume, odvela do puta koji vodi do bašte. Kapija je jedva stajala, izgledala je kao da je udario kamion.
Sara se pomerila i pustila me da prvi prođem.
Čim sam zakoračio u baštu, atmosfera se promenila - žamor sa univerziteta je utihnuo.
"Ovde sadimo sadnice", rekla mi je Sara.
I tu su i bile. Zasađene u pravim redovima u plodnu zemlju.
U senci drveća, grupa radnika i radnica punila je vreće plodnom zemljom u kojoj će pakovati mladice.
Ptičice cvrkuću. Toplo je, oko nas je sve zeleno i bujno, uopšte ne liči na Etiopiju koje se sećam iz mladosti.
Bio sam jedan od milion ljudi koji su gledali vesti iz severne Etiopije osamdesetih godina.
BBC reporter Majkl Burk pričao je o gladi koja je ubila više od milion ljudi i o periodu kada je "Etiopija bila najveći pakao na zemlji". Nazvao je to "biblijskim periodom".
Postoji mnogo razloga zbog čega je uopšte došlo do perioda kada je glad vladala - rat, nebriga vlasti, nepoštovanje ljudskih prava, ali jedan od njih je i nestanak šuma.
Etiopija je preživela jednu od najgorih operacija krčenja šuma na svetu, a bez drveća je teško zaštiti brdovito tlo od sunca, vetra i jakih kiša.
Ali Sara i njene kolege su našle način da vrate šume čak i na područja gde je to izgledalo nemoguće.
Vidim da njihov napor menja stvari.
Na periferiji Mekele posetio sam oblast u kome je tlo toliko tanko i siromašno da ni korov ne raste. Mršavi magarac njuška među kamenjem tražeći neku hranu.
Iza ove ograde je drugačija priča. Dok posmatram zelenu travu, grmlje i nisko drveće sa grane me posmatra ptica plavi drozd.
"Priroda ima način da se izleči", kaže Sara i dodaje da se to jednostavno mora iskoristiti.
Obnavljanje šuma nije novi koncept, ali svi treba da rade na tome, da ne seku drveće i grmlje za ogrev kako bi životinje na ispaši imale šta da jedu.
Projekat je bio toliko uspešan da su uspeli da zasade drveće na 15.000 kvadratnih metara u proviniciji Tigraj.
Na nekim mestima, prolećni meseci decenijama su bili sušni, a sada je počela da pada kiša. Reke su plovne duže tokom godine, a produktivnost farmi se povećala.
Sara je oduševljena koliko ekosistem ume da bude otporan.
Tada sam primetio košnice u senci drveća.
Prišli smo bliže da ih pogledamo.
Upozorila me je da pčele mogu da ma napadu, rekao sam joj da ne brine.
Baš u tom trenutku sam osetio ubod na ruci. Pogledao sam i video dve bodlje kako mi vire iz palca. Iz oba mesta gde uboda krenula je krv.
"Jaoj!", viknuo sam, "Napale su me!".
Sara je pokušala da izvadi bodlje iz mog palca, ali su i nju ujele.
Tada je nastao haos. Odjednom su pčele počele da zuje oko nas, ulazile su mi u uši, kosu, majicu, bile su svuda.
Trčali smo kao bez glave kroz šumu i u isto vreme pokušavali da zbacimo pčele sa sebe. Osećam da me je jedna ubola uvo, jedna u ruku, pa u kuk.
Iznenadio sam koliko sam dezorijantisan, uzbuđen i uplašen.
Sapleo sam se o Saru.
Upadamo u vrtić i saplićemo se o noše.
Zatvorila je vrata, nema više zujanja! Uh, dobro je. Stojimo u mraku, zadihani. I tad počinjemo da se smejemo.
Bilo je strašno, ali i uzbudljivo. Ubole su nas nekoliko puta.
"Znaš šta", kaže mi Sara na povratku ka kancelariji, "Moj prijatelj skuplja med iz ovih košnica. Da li možda želiš teglu?".
"Med za osvetu? Bilo bi divno", rekoh.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
