Hyundai Grandeur 2,2 CRDi Jet-Set

Na našem tržištu malo je poznato da je aktuelni Grandeur u stvari već četvrta generacija istoimene luksuzne limuzine pod brendom Hyundai. I pored reprezentativnog izgleda i upečatljivog utiska koji ostavljaju na ulici, njegovi prethodnici se nisu proslavili u prodajnim salonima (tek poneki se može susresti na ulicama Beograda).

Svi su izgledi da ni najnoviji član porodice neće biti bolje sreće - nije za očekivati da će uz pomoć Grandeura Hyundai uspeti da otkine značajan deo kolača nemačkoj "velikoj trojci" (Mercedes, BMW, Audi), kojima, realno, još uvek nije dorastao.

Veće su šanse da će se za njega, zbog atraktivne cene, odlučiti kupci kojima je primarna meta bila za stepenik niža klasa automobila (D segment), i da će uspeti da donekle pomrsi račune nekim drugim brendovima u proboju njihovih modela na tržište luksuza.

Kao što rekosmo, upotrebljeni materijali ni kvalitet izrade još uvek nisu na nivou mnogo skupljih takmaca, jer se tu i tamo pojavljuje poneki sitan propust koji smeta razmaženim kupcima (tipa za jedva primetnu nijansu različita boja table ispred suvozača, zbog upotrebe drugačijeg materijala), ali se mora priznati da Korejci brzo uče.

Nije se štedelo na planiranju iskorišćenja prostora unutar kabine, niti podređivanju čitavog automobila svim putnicima (umesto samo vozaču), ni na novcu uloženom u razvoj motora i mehaničkih sklopova.

Onoga koga u ovu činjenicu ne ubede pažljivo postavljena koža na sedištima, precizno električno podešavanje položaja upravljača ili lagani "klik" pri zatvaranju vrata, sigurno će ubediti petogodišnja garancija koju Hyundai samouvereno nudi.

Sad, ako onaj koji ima novca u izobilju i spreman je da plati, verovatno će se odlučiti za Mercedes E klase, Audi A6 ili BMW serije 5.

Značka je ta koja čini najveću razliku u luksuznom segmentu i sasvim je razumljiva želja vlasnika da pokaže svoj prestižni ekonomski status.

Po tom pitanju konstruktori iz Hyundaia nisu mogli mnogo da pomognu, već su dali sve od sebe da usavrše elegantno dizajniranog Grandeura. Ukusi se razlikuju, ali nama njegov eksterijer, sa izduženim spoljnim linijama koje mu daju nekako aristokratsku crtu, konkuriše "trojci".

I pored zaostajanja po pitanju uređenja unutrašnjosti kabine, daleko od toga da je ona Ahilova peta Grandeura (još jedno ponavljanje - pogotovo ne za te pare).

Sam ulazak u vozilo, zavaljivanje u široke kožne fotelje i aktivacija Infinity premium audio-sistema (sa brdom zvučnika i moćnim subvuferom) dovoljni su za početak uživanja. Kabina nudi dovoljno prostora za petoro odraslih putnika, a za punu udobnost brine se mnoštvo elektromotora.

Sve se podešava na dugme - sedišta (vozačevo u 10 smerova, sa dve memorije položaja, suvozačevo u četiri smera), retrovizori (elektronski se i greju i sklapaju), prozori, dvozonski automatski klima-uređaj i već pomenuta pozicija volana.

Na bogatom spisku opreme se nalaze i CD šaržer sa podrškom za MP3 format, ksenonski farovi sa sistemom za pranje, brisačima i senzorima za automatsku aktivaciju, senzor za kišu, multifunkcionalni volan, tempomat, zadnji parking senzori, odleđivač metlica brisača, alarm, putni kompjuter i aluminijumske felne sa širokim gumama (235).

Bezbednosna oprema uključuje ABS, elektronsku kontrolu stabilnosti, pun set vazdušnih jastuka (prednji, bočni, zavese), elektrohromatski unutrašnji retrovizor i prednja i zadnja svetla za maglu.

Na našem tržištu u ponudi je turbo-dizel motor zapremine 2,2 litara i snage 150 KS, u kombinaciji sa petobrzinskim automatskim menjačem. Dakle, nema govora o sportskim performansama limuzine dugačke gotovo pet metara i teške više od 1,7 tona.

Po fabričkim podacima, do "stotke" mu treba 11,6 sekudi, i taj nedostatak snage (očekivane od ovakvog vozila) oseti se u vožnji, uprkos brzom reagovanju menjača. Šteta je što se domaće predstavništvo kompanije Hyundai nije odlučilo da uveze npr. benzinsku V6 verziju od 3,5 litara i 220 "konja", čije performanse bi sigurno sačuvale čast Grandeura pri startu sa semafora (samo je pitanje da li bi i kome u Srbiji uspeli da prodaju ijedan takav automobil).

Stanje je bolje po pitanju međuubrzanja, jer žilavi dizel motor solidno uspeva da se izbori sa masom kada zatreba dodatna snaga za preticanje. Dobra strana ovog agregata je mala potrošnja (održavajući konstantnu brzinu od 80 kilometara na sat trošili smo samo 5,5 litara evro-dizela na 100 km).

Zahvaljujući velikom međuosovinskom rastojanju, neravnine na putu nisu pretnja po udobnost. Upravljački sistem je pouzdan i poslušan, ali treba imati u vidu da ovo nije automobil za divlju vožnju kroz krivine, već udobna krstarenja. Tu činjenicu naglašava i oblik sedišta, sa diskretnim bočnim osloncima, prvenstveno podređenim udobnosti tokom dugih putovanja.

Tekst: Milan Kovačević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.