Naši naučnici doprinose razvoju automobila na vodonik
Zamisao da kao pogonsko grivo za automobil koristimo vodonik donedavno je zvučala kao daleka budućnost. Na tome da ovo rešenje za pokretanje vozila uskoro postane realnost za veliki broj vozača, osim svetskih, angažovani su i srpski naučnici.
Tehnologija automobilskog pogona na vodonične gorivne ćelije stavlja naučnike i inženjere pred ozbiljne izazove, a jedan od njih je skladištenje vodonika.
Istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju "Vinča" u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta "Ruđer Bošković" i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dve godine rade na projektu vodonične energetike pod nazivom "Novi materijali za skladištenje energije".
U okviru istraživanja, koje je bilo povod okupljanja istraživača iz Srbije, Hrvatske i Francuske na dvodnevnom seminaru u Institutu "Vinča", razvijaju se metode skladištenja vodonika kako bi on imao širu primenu kao pogonsko gorivo i izvor energije o čemu je pisao i časopis "Chemistry - European Journal".
Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta "Rudjer Bošković" iz Zagreba, rekao je za Tanjug da se u okviru projekta vrednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika sa ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače.
"Konkretno, razvijamo tzv.kompleksne hidride koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi."
Prema njegovim rečima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a mnogi vodeći proizvođači automobila imaju bar jedan model koji kao pogonsko gorivo koristi vodonik.
"Najrazvijeniji u tome su Toyota, Nissan, Mercedes, Honda, a Toyota čak ima i komercijalni automobil (model Mirai). U Evropi postoje sistemi koji pomoću vodonika napajuju energijom čitava naselja, a grade se i mreže pumpi vodonika za snadbevanje vozila vodonikom", kaže Biliškov.
O saradnji sa kolegama iz Instituta "Vinča" hrvatski naučnik ima samo reči hvale.
"U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz 'Vinče'", rekao je Biliškov.
Da vodonična energetika predstavlja budućnost tvrdi i Jasmina Grbović Novaković, koja predvodi tim od 17 srpskih naučnika Instituta za nuklearnu energiju "Vinča" i jedinu grupu koja se u Srbiji bavi ovom tematikom.
"To je takozvana zelena energija, a ako shvatimo da iz automobila na vodoničnu energetiku izlazi samo voda i da se ne zagađuje okolina, jasno nam je da je to buducnost", kaže naučnica i navodi još jedan zanimljiv primer upotrebe vodonične energije.
"Može se pokrenuti lift i to na vrlo jednostavan način. Uz pomoć dva različita hidrida, odnosno kompresora, koja imaju različite temperature kroz sistem cevi lift može da se podiže", tvrdi Grbović Novaković.
Od sagovornice Tanjuga saznajemo da je u primeni vodonične energetike najdalje otišla Kanada, a interesantno rešenje primenjuje se u Grenoblu u Francuskoj.
"U Grenoblu možete da iznajmite i bicikl na vodonik i obiđete ceo grad njime. Institut 'Nil' iz Grenobla, sa kojim i mi sarađujemo, ima najjaču grupu ne samo u istraživanjima, već i u vodoničnoj tehnologiji", rekla je Grbović Novaković.
Upitana o mogućnostima razvoja i primene vodonicne energetike u Srbiji, naučnica odgovara da je naša zemlja visoko kotirana kada su u pitanju istraživanja u ovoj oblasti, ali da tehnologija zahteva velika ulaganja.
"Ako želimo da vozimo automobile na vodonik moramo da imamo i infrastrukturu, a mi smo od toga jako daleko", kaže Grbović Novaković. Naučnica dodaje da je doprinos srpske grupe u ovom istraživanju, koje se sprovodi i u Laboratoriji za fiziku Instituta "Vinča", u ispitivanju kompleksnih hidrida i implantaciji vodoničnih jona u materijale kako bi se njihova struktura učinila lakšom.
"Vodonik u tom slučaju može brže da uđe ili izađe iz materijala. Na taj način se kontroliše kako sistem funkcioniše, tj. kojom brzinom se, na primer, kreće automobil", objašnjava sagovornica Tanjuga.
U cilju promovisanja vodonične enegetike u Institutu "Vinča" biće formiran Centar za obnovljive izvore energije i vodoničnu energetiku u čiji će rad biti uključene Laboratorije za fiziku, za nuklearnu i plazma fiziku i za materijale.
Izvor: B92, Tanjug
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
